Чисто и нечисто
1Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. 2Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. 3Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. 4Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа.
5Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“
6Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано:
’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
7Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’
8Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“
9Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. 10Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ 11А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); 12онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. 13Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“
14Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! 15Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. 16Ко има уши, нека слуша!“
17Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. 18А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, 19јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)
20Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. 21Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, 22прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. 23Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“
Исусова служба ван Галилеје
Вера Сирофеничанке
24Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. 25Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. 26Ова жена је била Гркиња7,26 Или: незнабошкиња., родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке.
27Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
28А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“
29Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“
30Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње.
Исцељење глувонемог човека
31Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. 32Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. 33Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. 34Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „Ефата!“, што значи: „Отвори се!“ 35Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.
36Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. 37Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“
Traditie tegenover Gods opdracht
1Op een dag kwamen er enkele Farizeeën en bijbelgeleerden uit Jeruzalem bij Jezus. 2Zij zagen dat sommige van zijn leerlingen voor het eten hun handen niet wasten. 3De Joden, vooral de Farizeeën, zullen niets eten als ze niet eerst hun handen hebben gewassen. Dat hoort zo volgens hun traditie. 4Als zij van de markt komen, wassen zij zich eerst en gaan dan pas eten. Er zijn veel van die gewoonten waaraan zij nog altijd vasthouden. Zo spoelen zij ook bekers, potten en pannen af voordat zij die gebruiken. 5De Farizeeën en bijbelgeleerden vroegen aan Jezus: ‘Waarom trekken uw leerlingen zich niets aan van de traditie? Zij hebben voor het eten niet eens hun handen gewassen.’ 6Hij antwoordde: ‘Huichelaars! De profeet Jesaja had gelijk toen hij zei: “Deze mensen eren God met de mond, maar in hun hart moeten zij niets van Hem hebben. 7Hun godsdienst is waardeloos. Ze houden zich alleen maar bezig met menselijke wetten en niet met de wet van God.” 8U houdt vast aan de traditie, maar aan Gods opdracht denkt u niet. 9U schuift Gods gebod gewoon aan de kant en zet uw traditie ervoor in de plaats. 10Mozes heeft gezegd: “Heb eerbied voor uw vader en moeder. Wie kwaad spreekt van zijn ouders, moet sterven.” 11Maar wat hebt u ervan gemaakt? “Als je tegen je ouders zegt dat je heel je bezit aan God wilt geven, 12hoef je je ouders helemaal niet meer te verzorgen.” 13Hiermee zegt u eigenlijk dat niemand zich iets van Gods woorden hoeft aan te trekken. Maar u eist wel dat iedereen doet wat uw traditie zegt. Zulk soort dingen doet u wel meer.’
14Jezus riep de mensen bij Zich en zei tegen hen: ‘Luister! Dit is iets dat u beslist moet weten. 15Een mens wordt niet onrein door wat zijn mond ingaat, maar door wat zijn mond uitgaat.’ 16Wie oren heeft, moet ook goed luisteren! 17Daarna liet Jezus de mensen alleen en ging naar huis. Zijn leerlingen vroegen Hem wat Hij met zijn vergelijking bedoelde. 18‘Begrijpen jullie niet dat je niet onrein wordt door wat je eet?’ zei Hij. 19‘Het voedsel gaat immers niet naar het hart, maar naar de buik en ten slotte komt het in het riool terecht.’ Jezus maakte hiermee duidelijk dat men alle voedsel zonder gewetensbezwaar mag eten. 20Hij ging verder: ‘Je wordt onrein door wat je denkt. 21Uit je innerlijk, je hart, komen slechte gedachten voort. Hoererij, diefstal en moord; 22overspel, hebzucht en kwaadwilligheid; bedrog, losbandigheid en jaloezie; 23gevloek, hoogmoed, onverschilligheid en zo meer, komen van binnen uit de mens. Die maken hem onrein.’
24Hij vertrok naar het gebied van Tyrus. Daar ging Hij een huis binnen. Hoewel Hij niet wilde dat men te weten kwam dat Hij er was, werd het toch bekend.
Jezus verjaagt een boze geest en geneest een dove man
25Het duurde dan ook niet lang of er kwam een vrouw naar Hem toe. In haar dochtertje zat een boze geest. Zodra zij het nieuws had gehoord, was ze naar Jezus toe gegaan. Zij viel voor Hem op de knieën en smeekte of Hij die boze geest uit haar dochtertje wilde verjagen. 26Omdat de vrouw geen Jodin was—ze kwam uit de streek van Tyrus—zei Hij tegen haar: 27‘Laat Mij eerst de mensen van mijn eigen volk helpen. Want het is niet goed het eten van de kinderen voor de honden te gooien.’ 28De vrouw antwoordde: ‘Ja, Here, maar de honden onder de tafel krijgen toch wel de restjes van de kinderen?’ 29‘Goed,’ zei Hij, ‘omdat u dit antwoord hebt gegeven, kunt u naar huis gaan. Uw dochtertje is genezen, de boze geest is uit haar weggegaan.’ 30Toen zij thuiskwam, zag zij het meisje rustig in bed liggen en de boze geest was weg.
31Van Tyrus ging Jezus naar Sidon en vandaar naar de provincie Dekapolis, naar de oever van het meer van Galilea. 32Daar werd een dove man bij Hem gebracht, die ook nauwelijks kon praten. De mensen vroegen Jezus of Hij zijn hand op deze man wilde leggen om hem te genezen. 33Jezus nam hem apart. Hij stak zijn vingers in de oren van de man, spuugde en raakte zijn tong aan. 34Daarna keek Hij naar de hemel en zei met een zucht: ‘Ga open.’ 35De man kon ineens goed horen en spreken. 36Jezus verbood de mensen het verder te vertellen. Maar hoe meer Hij dat zei, hoe meer de mensen het rondbazuinden. 37Zij konden er gewoon niet over zwijgen. ‘Het is geweldig wat Hij doet,’ zeiden ze. ‘Hij geneest zelfs dove mensen. En wie niet kunnen praten, geneest Hij ook!’
