Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
1Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
6Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8(Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
9Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
11А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12„Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
14На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
18А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
Јаирова ћерка и исцељење болесне жене
21Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. 25Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
31Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
35Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
36Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.
Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
1Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
6Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8(Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
9Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
11А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12„Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
14На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
18А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
Јаирова ћерка и исцељење болесне жене
21Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. 25Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
31Његови ученици му одговорише: „Видиш и сам колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
35Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
36Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.
