Исус исцељује одузетог човека
1После неколико дана, Исус се вратио у Кафарнаум. Људи су то дочули, 2па су се у толиком броју сјатили у кућу где је Исус био, да ни пред вратима више није било места. Исус им је онда објављивао своје учење. 3Уто дођу четворица људи носећи једног одузетог човека. 4Пошто због мноштва нису могли да га донесу пред Исуса, направили су отвор на крову изнад места где је био Исус, кроз који су спустили носила на којима је лежао одузети. 5Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Синко, опраштају ти се греси!“
6Ту су седели и неки од зналаца Светог писма и размишљали у себи: 7„Шта то овај прича? Он вређа Бога! Ко може опраштати грехе осим самога Бога?“
8Исус је својим духом одмах прозрео њихово умовање, па их је упитао: „Зашто овако размишљате у срцу? 9Шта је лакше рећи одузетоме: ’Твоји греси су опроштени’ или: ’Устани, узми своја носила и ходај?’ 10Али, да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: 11„Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 12Одузети се истог тренутка подиже и на очиглед свег народа узе своја носила и оде. Задивљени тиме, људи су славили Бога и говорили: „Ово још никада нисмо видели!“
Исус једе са грешницима у Матејевој кући
13Исус је поново отишао до обале Галилејског језера. Велико мноштво људи је кренуло за њим и он их је тада поучавао. 14Једном је у пролазу опазио Левија, Алфејевог сина, порезника, како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.
15Касније је Исус обедовао у Левијевој кући. Ту је било и много порезника и других грешника који су обедовали заједно са Исусом и његовим ученицима. Наиме, било је много оних који су га следили. 16Неки од зналаца Светог писма који су били фарисеји, видевши да Исус обедује са грешницима и порезницима, упиташе његове ученике: „Зар он једе са порезницима и другим грешницима?“ 17Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“
Религиозне вође питају Исуса о посту
18Једном приликом су Јованови ученици и фарисеји постили. Неки људи дођу к Исусу и упитају га: „Зашто Јованови ученици и ученици фарисеја посте, а твоји ученици не посте?“
19Исус им одговори: „Зар могу сватови постити, док је младожења са њима? Све док је он са њима, они неће постити. 20Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу. Тог дана ће постити.
21Нико не крпи стару одећу закрпом од нове, прањем још нескупљене тканине. У том случају нова закрпа дере стару тканину и настаје већа подеротина. 22Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће стари мехови попуцати од врења новога вина, па ће тако пропасти и мехови и вино. Зато, ново вино иде у нове мехове.“
Тргање класја у суботу
23Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су идући тргали класје. 24Фарисеји упиташе Исуса: „Погледај! Зашто твоји ученици чине оно што не сме да се чини суботом?“
25Исус узврати: „Зар никада нисте читали шта је Давид учинио када се нашао у оскудици и када је огладнео, он и његови пратиоци? 26Он је за време Првосвештеника Авијатара ушао у Дом Божији и јео постављене хлебове. По Закону, нико не сме да једе овај хлеб осим свештеника̂, а Давид га је дао чак и својим пратиоцима.
27Човек није створен да би служио суботи, већ је субота установљена да би служила човеку. 28Дакле, Син Човечији је Господар и суботе.“
Mana cuyurij runatami Jesús alliyachishca
(Mat 9:1-8; Luc 5:17-26)
1Tauca punllacuna qʼuipami Jesusca, Capernaumman cutinllataj tigrarca. Pai chayajta ricuihuanmi, ‘Ñami huasipi’ nishpa, huashan huillanacurcacuna. 2Chaimantami ñapish, mashnatajshi gentecuna tandanacumurca. Huasi pungucama maipi mana shayaripajta tandanacushpami, Diospaj Shimita Jesús huillashcata uyarcacuna. 3Chaipi huillacujpimi, mana cuyurij ungushca runata, chuscu runacuna chacanapi apamurcacuna. 4Yallitaj gentecuna junda cajpimi, Jesuspajman mana cʼuchuyachi tucurcacuna. Chaimantami, huasi cʼatata ashata anchuchishpa, chai ungushca runataca Jesuspajman uriyachircacuna. 5Jesusca, paicuna crishcata ricushpami, mana cuyurij runataca:
—Huahua, ñami cambaj juchacunataca anchuchini— nirca.
6Chaipica, Mandashcata yachachijcunamanta maijancunapishmi tiyacurcacuna. Paicunami cashna yuyacurcacuna: 7«¿Ima nishpataj caica chashna ninchu, imamí? Dios tucushpamari, chashnaca nicun. Pipish juchacunataca, mana anchuchi tucunchu, Taita Diosllamari anchuchi tucun» ninacurcacunami.
8Jesusca, paicuna chashna yuyacujta Paipaj espiritupi yachashpami, cashna tapurca:
—¿Ima nishpataj cancunapaj shungupi chashna yuyacunguichij? 9¿Mana cuyurij ungushca runataca: “Cambaj juchacunata anchuchinimi” ninachu, mana cashpaca: “Jatari, huandunata japishpa rilla” ninachu, imata ninataj ashtahuan jahualla? 10Runa Aichayuj Ñucataca, cai pachapi juchacunata anchuchi tucuchun cachashcataca, cunanmi ricuchisha— nirca.
Chashna nihuanmi, mana cuyurij ungushca runataca:
11—Jatari, cambaj chacanata apashpa, cambaj huasiman rilla ninimi— nircami.
12Chashna nijpi paica, jatarishcahuan huanduta japishpa, tucuicunapaj ñaupajmanta llujshishpa rircallami. Chaimantami tucuicuna mancharishpa:
—Chashna alliyachijtaca, manataj ricushcanchijchu— nishpa, Taita Diosta sumajyachircacuna.
Jesusca Mateotami ‘Ñucata cati’ nishca
(Mat 9:9-13; Luc 5:27-32)
13Chai qʼuipami Jesusca, cutinllataj cucha uriman tigrarca. Cutintaj tucui gentecuna Paipajman shamujpimi, yachachij carca. 14Chaimanta rishpaca, Alfeopaj churi Levitami, impuestota japinapi tiyacujta ricurca. Paica:
—Ñucata cati— nishpa Jesús cayajpica, jatarishcahuan catishpa rircallami.
15Chaimantaca, cashnami tucurca: Jesusca, Levipaj huasipimi micungapaj meźapi tiyacurca. Impuestota japijcunapish, juchayujcunapish achcacunami Jesusdij, yachacujcunandij meźapi tandalla tiyacurcacuna. Paita catij shujtaj achcacunapishmi, paicunahuan carca. 16Mandashcata yachachijcunapish, fariseocunapish impuestota japijcunahuan, juchayujcunahuan Jesús micucujta ricushpami, yachacujcunataca:
—¡Riquichigari, caica impuestota japijcunahuan, juchayujcunahuanmari micushpa ubyashpa tiyacun!— nircacuna.
17Chaita uyashpami, Jesusca:
—Mana ungushca cajcunaca, mana pi jambijta mashcanchu, ungushcacunallami jambijtaca mashcan. Ñucaca, cashcata rurajcunataca mana cayaj shamurcanichu, ashtahuanpish juchayujcunatami cayaj shamurcani— nircami.
Ayunanamantami tapushcacuna
(Mat 9:14-17; Luc 5:33-39)
18Bautiźaj Juanpaj yachacujcunapish, fariseocunapaj yachacujcunapishmi ayunaj carca. Chaimantami Jesuspajman shamushpaca, cashna tapurcacuna:
—¿Ima nishpataj Juanpaj yachacujcunapish, fariseocunapaj yachacujcunapish ayunancuna, cutin cambaj yachacujcunaca mana ayunancuna?— nircacunami.
19Chashna nijpi Jesusca, cashnami nirca:
—¿Caźarai bodapi cajcunatachari, novio paicunallahuantaj cajpi ayunachun ninguichigari? Novio paicunahuan cajpica, mana ayunai tucunchu. 20Novio illajlla saquirina punllacuna chayamujpitajcarinpish, ayunangacunami. 21Pipish mauca churanataca, mana mushuj linsohuan llachapanllachu. Mushujhuan llachapajpica, uchillayashpa, mauca churanataca ashtahuan lliquinllami. 22Shinallataj cunanlla rurashca vinotaca, mauca capachocunapica, pi mana churanchu. Chashna churajpica, cunanlla rurashca vinoca capachocunata tugyachijpi, vinopish tallirinmi, capachocunapish tucurinmi. Chaimanta, cunanlla rurashca vinotaca, mushuj capachocunapimi churana— nircami.
Sabadopipish ima allitaca rurachunlla nishcami
(Mat 12:1-8; Luc 6:1-5)
23Shuj sabadopimi cashna tucurca: Jesús chagra chaupita ricujpimi, Paipaj yachacujcuna caticushpaca, trigo umata cʼutsai callarircacuna. 24Chaimantami fariseocunaca, Jesustaca:
—Riqui, ¿ima nishpataj sabadopi ama rurachun nishcata rurancuna?— nircacunami.
25Ashtahuanpish Paica cashnami nirca:
—Davidpish, paihuan cajcunapish, yaricaimanta imata rurashcataca, ¿manatajchu reźashcanguichij? 26Abiatar, curacunata mandacui punllacunapimi Davidca, Diospaj huasiman yaicushpa, Diosman cushca tandata micurca. Chaitaca, curacunalla micuna tanda cajpipish, paihuan cajcunamanpish carashpami micurca— nircami.
27Jesusca cashnapishmi nirca:
—Sábado punllataca, runapaj allipaj churashcami, runataca mana sábado punllapaj rurashcachu. 28Uyaichij, Runa Aichayuj Ñucaca, sabadopipish ima allita rurachunca, mandanimi— nircami.
