Неразрешивост брака
1Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.
2Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“
3Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“
5Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“
10Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“
Исус и деца
13Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.
Богати човек
17Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
18Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим10,18 Епитет добар користио се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га.? Нико није добар осим самога Бога. 19Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“
20Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“
21Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ 22Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.
23Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“
24Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! 25Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ 27Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“
28Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“
29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, 30који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. 31Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“
Исус трећи пут најављује своју смрт
32Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди: 33„Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима, 34који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана васкрснути.“
Неразумни захтев Јакова и Јована
35Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“
36„Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.
37Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“
38Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“
39„Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви. 40Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“
41Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована. 42Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 43Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 44и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. 45Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“
Исцељење слепог Вартимеја
46Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. 47Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
48Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
49Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“
Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“ 50Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.
51Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“
Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“
52„Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.
Ang Pagtulon-an ni Jesus bahin sa Panagbulag sa Magtiayon
(Mat. 19:1-12; Luc. 16:18)
1Migikan si Jesus sa Capernaum ug miadto sa mga lugar nga sakop sa Judea, ug mitabok siya sa Suba sa Jordan. Daghan na usab ang mga tawo nga nagtigom didto kaniya ug gitudloan niya sila sama sa iyang naandan nga gibuhat.
2May mga Pariseo usab nga miadto didto. Nangita sila ug pamaagi aron ikasumbong nila siya. Busa nangutana sila kang Jesus, “Gitugot ba sa Kasugoan nga bulagan sa lalaki ang iyang asawa?” 3Gitubag sila ni Jesus pinaagi sa usa ka pangutana, “Unsa ba ang sugo ni Moises kaninyo?” 4Mitubag sila, “Nagtugot si Moises nga makahimo ang lalaki ug papeles sa pakigbulag, pagkahuman niini mahimo na niyang bulagan ang iyang asawa.”10:4 Tan-awa usab ang Deu. 24:1. 5Miingon si Jesus kanila, “Tungod kay gahi kamog ulo, gisulat ni Moises alang kaninyo kining maong sugo. 6Apan gikan sa pagmugna sa kalibotan, ‘gihimo sila sa Dios nga lalaki ug babaye.’10:6 Tan-awa usab ang Gen. 1:27; 5:2. 7‘Mao kana ang hinungdan nga biyaan sa lalaki ang iyang amahan ug inahan ug moipon sa iyang asawa, 8ug silang duha mahimong usa.’10:8 Tan-awa usab ang Gen. 2:24. Dili na sila duha kondili usa na lang. 9Busa dili angayng bulagon sa tawo ang gihiusa sa Dios.”
10Sa pag-abot nila sa balay nangutana na usab ang mga tinun-an mahitungod sa panagbulag. 11Miingon si Jesus kanila, “Kon makigbulag ang lalaki sa iyang asawa ug mangasawa sa uban, nakapanapaw siya ug nakasala sa iyang una nga asawa. 12Ug kon makigbulag ang babaye sa iyang bana ug mamanag lain, nakapanapaw usab siya.”
Gipanalanginan ni Jesus ang Gagmay nga mga Bata
(Mat. 19:13-15; Luc. 18:15-19)
13May mga tawo nga nagdala sa ilang gagmay nga mga bata kang Jesus aron pandongan niya sa iyang kamot sa pagpanalangin kanila. Apan gibadlong sila sa mga tinun-an ni Jesus. 14Pagkakita ni Jesus niadto nasuko siya ug miingon sa iyang mga tinun-an, “Pasagdi lang ninyo ang mga bata nga moduol kanako. Ayaw ninyo sila pugngi, kay ang mga sama kanila nasakop sa paghari sa Dios. 15Sa pagkatinuod, si bisan kinsa nga dili magpasakop sa paghari sa Dios nga sama sa pagpasakop niining mga bata, dili gayod mahiapil sa paghari sa Dios. 16Ug gikugos niya ang mga bata, gipandong niya ang iyang kamot kanila ug gipanalanginan niya sila.”
Ang Tawo nga Adunahan
(Mat. 19:16-30; Luc. 18:18-30)
17Sa dihang molakaw na si Jesus, may tawo nga midagan paduol kaniya ug miluhod, ug nangutana, “Maayo nga Magtutudlo, unsa ba ang akong himuon aron maangkon ko ang kinabuhi nga walay kataposan?” 18Mitubag si Jesus kaniya, “Nganong miingon ka man nga maayo ako? Walay bisan kinsa nga maayo gawas sa Dios. 19Kon mahitungod sa imong pangutana, nahibalo ka na sa giingon sa Kasugoan: ‘Ayaw pagpatay, ayaw pagpanapaw, ayaw pagpangawat, ayaw pagsaksi ug bakak, ayaw pagpanglimbong, tahora ang imong amahan ug inahan.’ ”10:19 Tan-awa usab ang Exo. 20:12-16; Deu. 5:16-20. 20Mitubag siya kang Jesus, “Magtutudlo, kining tanan gituman ko sukad sa bata pa ako.” 21Gitan-aw siya ni Jesus nga may paghigugma ug giingnan, “Usa pa ka butang ang kulang kanimo. Pauli ug ibaligya ang imong kabtangan, ug ang halin ipanghatag sa mga kabos. Sa ingon niini nga pamaagi mahimo kang adunahan didto sa langit. Pagkahuman balik ug sunod kanako.” 22Nasubo gayod ang tawo sa pagkadungog niya niini ug mibiya siya nga masulob-on kay daghan man ang iyang kabtangan.
23Sa nakabiya na ang tawo, mitan-aw si Jesus sa iyang mga tinun-an ug miingon, “Lisod gayod alang sa mga adunahan nga magpasakop sa paghari sa Dios.” 24Natingala ang mga tinun-an sa iyang gisulti. Busa nagpadayon siya sa pag-ingon, “Mga anak, lisod kaayo ang pagpasakop sa paghari sa Dios. 25Sayon pa ang paglusot sa mananap nga kamelyo sa bangag sa dagom kaysa pagpasakop sa adunahan sa paghari sa Dios.” 26Natingala gayod sila ug miingon, “Kon mao kana, kinsa na man lang ang maluwas?” 27Gitan-aw sila ni Jesus ug miingon, “Dili gayod kini mahimo sa tawo, apan walay dili mahimo sa Dios; kay ang tanan mahimo sa Dios.”
28Miingon si Pedro kaniya, “Amo bayang gibiyaan ang tanan ug misunod kami kanimo.” 29Miingon si Jesus kanila, “Sa pagkatinuod, sultihan ko kamo, walay tawo nga mibiya sa iyang balay, mga igsoon, inahan, amahan, mga anak, o kayutaan tungod ug alang kanako ug sa Maayong Balita, 30nga dili makadawat ug daghan pa gayod nga balos karon nga panahon: mga balay, mga kaigsoonan, mga inahan, mga anak, mga kayutaan, ug lakip ang mga paglutos; ug sa umaabot nga mga adlaw makadawat usab ug kinabuhi nga walay kataposan. 31Daghan ang dungganon karon nga sa kaulahian mahimong labing ubos, ug daghan ang labing ubos karon nga sa kaulahian mahimong dungganon.”
Ang Ikatulo nga Paghisgot ni Jesus Bahin sa Iyang Kamatayon
(Mat. 20:17-19; Luc. 18:31-34)
32Samtang nagpadulong sila sa Jerusalem, nagauna si Jesus kanila. Ang iyang mga tinun-an gikulbaan ug ang uban nga nagasunod kaniya nahadlok gayod. Gilain niya pag-usab ang iyang dose ka apostoles ug gisultihan niya sila kon unsa ang mahitabo kaniya. 33Miingon siya kanila, “Pamati kamo! Nagapadulong kita sa Jerusalem ug Ako nga Anak sa Tawo itugyan didto sa mga kadagkoan sa mga pari ug mga magtutudlo sa Kasugoan, ug hukman nila ako nga patyon. Ug itugyan nila ako ngadto sa mga tawo nga dili Judio. 34Bugalbugalan nila ako, lud-an, bunalan, ug dayon patyon. Apan human sa tulo ka adlaw mabanhaw ako.”
Ang Gihangyo ni Santiago ug ni Juan
(Mat. 20:20-28)
35Miduol kaniya si Juan ug si Santiago nga mga anak ni Zebede ug miingon, “Magtutudlo, may ihangyo unta kami kanimo.” 36Mitubag si Jesus kanila, “Unsa ang inyong ihangyo kanako?” 37Miingon sila, “Kon maghari ka na didto sa imong gingharian, palihog palingkora kaming duha sa imong tapad; ang usa sa imong tuo, ug ang usa sa imong wala.” 38Apan miingon si Jesus kanila, “Wala kamo masayod kon unsa ang inyong gipangayo. Maantos ba ninyo ang kasakit nga akong antuson? Ug maagwanta ba usab ninyo ang kalisod nga akong paga-agian?” 39Mitubag sila, “Oo, mahimo namo.” Miingon si Jesus kanila, “Tinuod, maantos ug maagwanta ninyo ang mga kalisod nga akong paga-agian, 40apan dili ako ang mopili kon kinsa ang molingkod sa akong tuo o sa akong wala, kay may gitagan-an na niini.”
41Sa pagkadungog sa napulo ka tinun-an sa ilang gihangyo, nasuko gayod sila kang Santiago ug kang Juan. 42Busa gitawag silang tanan ni Jesus ug giingnan, “Nasayran ninyo nga ang mga kadagkoan niining kalibotan may gahom sa pagmando sa ilang mga ginsakopan ug sila ang magbuot kon unsa ang ilang buhaton kanila. 43Apan dili ingon niini ang angay kaninyo. Kay kon kinsa kaninyo ang gusto nga mahimong gamhanan, kinahanglan nga mahimo siyang inyong sulugoon; 44ug kon kinsa kaninyo ang gusto nga mahimong pangulo, kinahanglan nga mahimo siyang ulipon sa tanan. 45Kay bisan pa gani Ako nga Anak sa Tawo wala moanhi dinhi sa kalibotan aron alagaran, kondili aron moalagad ug muhatag sa akong kinabuhi sa pagtubos sa daghang mga tawo.”
Giayo ni Jesus ang Buta nga si Bartimeo
(Mat. 20:29-34; Luc. 18:35-43)
46Miabot sila sa Jerico. Ug sa dihang mogawas na si Jesus niini nga lungsod uban sa iyang mga tinun-an ug sa daghang mga tawo, naagian nila ang usa ka buta nga nagalingkod ug nagpakilimos sa daplin sa dalan. Siya si Bartimeo nga anak ni Timeus. 47Sa pagkadungog niya nga anaa si Jesus nga taga-Nazaret, misinggit siya, “Jesus, kaliwat ni David, kaloy-i intawon ako!” 48Gibadlong siya sa mga tawo aron mohilom. Apan gikusgan pa hinuon niya ang pagsinggit, “Kaliwat ni David, kaloy-i intawon ako!” 49Mihunong si Jesus ug miingon, “Dad-a ninyo siya dinhi kanako.” Busa gitawag nila ang buta, ug giingnan, “Paglipay, dali tindog kay gitawag ka ni Jesus.” 50Gilabay niya ang iyang kupo ug nagdali-dali siyag duol kang Jesus. 51Ug miingon si Jesus kaniya, “Unsay imong gusto nga buhaton ko kanimo?” Mitubag ang buta, “Magtutudlo, gusto ko nga makakita pag-usab.” 52Ug giingnan siya ni Jesus, “Lakaw, ang imong pagtuo maoy nakaayo10:52 nakaayo: ug/o, nagluwas. kanimo.” Diha-diha nakakita siya ug misunod kang Jesus sa dalan.
