Ђаво искушава Исуса
1Исус се, испуњен Светим Духом, вратио са Јордана и Дух га је водио по пустињи. 2Тамо га је ђаво искушавао четрдесет дана. Пошто за то време није ништа јео, на крају је огладнео.
3Тада му ђаво рече: „Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.“
4Исус му рече: „У Писму је написано: ’Неће човек живети само од хлеба.’“
5Ђаво га одведе на неко високо место и у трену му показа сва светска царства, 6рекавши му: „Даћу ти власт над свим овим царствима и сву њихову славу, јер је то мени предато и ја га дајем коме хоћу. 7Све ће ово бити твоје, само ако се поклониш преда мном.“ 8Исус му одговори: „У Писму је написано:
’Господу Богу своме клањај се,
и њему једином служи.’“
9Онда га је ђаво одвео у Јерусалим, поставио га на врх храма и рекао му: „Ако си Син Божији, баци се са овога места доле 10јер је написано:
’Он ће заповедити својим анђелима да те чувају.’
11И: ’Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.’“
12Исус му одговори: „И ово пише: ’Не искушавај Господа, Бога свога.’“
13Кад је завршио са сваким искушењем, ђаво га је оставио за неко време.
Исусова служба у Галилеји
Исусов повратак у Галилеју
14Исус се вратио у Галилеју у сили Духа, и глас о њему се раширио по целом оном крају. 15А Исус је поучавао по њиховим синагогама, и сви су га хвалили.
Исуса одбацују у Назарету
16Дошао је и у Назарет, где је одрастао. У суботу, по свом обичају, оде у синагогу. Устао је да чита из Светог писма. 17Дали су му Књигу пророка Исаије. Он развије свитак и нађе место где пише:
18„Дух је Господњи нада мном;
он ме је помазао
да јавим Радосну вест понизнима.
Он ме посла да навестим сужњима ослобођење,
а слепима повратак вида,
да ослободим потлачене
19и да најавим годину помиловања Господњег.“
20Онда је замотао свитак књиге, вратио је послужитељу и сео. Очи свију у синагоги биле су упрте у њега. 21Затим рече пред свима: „Данас су се, на ваше уши, обистиниле ове речи Писма.“ 22Сви су потврђивали и дивили се умилним речима које су силазиле са његових усана. Говорили су: „Није ли он Јосифов син?“
23А Исус им рече: „Ви ћете ми свакако рећи ову пословицу: ’Лекару, излечи самога себе. Учини и овде у свом завичају чуда за која смо чули да си их учинио у Кафарнауму.’“
24Исус настави: „Заиста вам кажем: ниједан пророк се није прославио у свом завичају. 25Будите уверени да је било много удовица у време пророка Илије у Израиљу, кад небо није давало кишу три године и шест месеци и кад је настала глад у целој земљи. 26Ипак, Бог је послао Илију само удовици у Сарепти сидонској. 27А у време пророка Јелисеја било је у Израиљу много губаваца, али ниједан није био излечен од губе, осим Намана Сирца.“
28Сви у синагоги ускипеше од беса на ове речи. 29Онда се подигну и одведу га изван града до руба брда на коме је њихов град саграђен, с намером да га баце доле. 30Али Исус прође између њих и оде.
Исус истерује злог духа
31Затим је сишао у Кафарнаум, град у Галилеји. Тамо је суботом поучавао народ. 32Људи су били задивљени његовим учењем, јер је његова порука имала силу.
33У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну веома гласно: 34„Хеј, шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“
35Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ Зли дух обори човека на земљу пред свима, те изађе из њега не наудивши му.
36Људи су се нашли у чуду, говорећи један другом: „Какво је ово учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!“ 37Глас о Исусу раширио се по целом том крају.
Исус лечи многе болеснике
38Отишавши из синагоге, дошао је у Симонову кућу. Пошто је Симонову ташту свладала јака грозница, замоле Исуса да јој помогне. 39Исус се наднео над њом и наредио да грозница престане. Грозница је престала а ташта је затим устала и послуживала их.
40Када је сунце било на заласку, народ је пред њега довео своје немоћне, који су боловали од разних болести. Исус је положио своје руке на свакога од њих и излечио их. 41И зли духови су из многих излазили, вичући „Ти си Син Божији!“ Он им је онда строго бранио да ником не говоре, јер су знали да је он Христос.
Исус проповеда по Галилеји
42Када је свануло, Исус оде на неко пусто место. Међутим, народ га је тражио. Дошли су к њему и задржавали га да не оде од њих. 43Исус им рече: „Треба и другим градовима да проповедам Радосну вест о Царству Божијем, јер сам због тога послат.“ 44И тако је проповедао по јудејским синагогама.
A Tentação de Jesus
(Mt 4.1-11; Mc 1.12,13)
1Jesus, cheio do Espírito Santo, voltou do Jordão e foi levado pelo Espírito ao deserto, 2onde, durante quarenta dias, foi tentado pelo Diabo. Não comeu nada durante esses dias e, ao fim deles, teve fome.
3O Diabo lhe disse: “Se és o Filho de Deus, manda esta pedra transformar-se em pão”.
4Jesus respondeu: “Está escrito: ‘Nem só de pão viverá o homem’4.4 Dt 8.3”.
5O Diabo o levou a um lugar alto e mostrou-lhe num relance todos os reinos do mundo. 6E lhe disse: “Eu te darei toda a autoridade sobre eles e todo o seu esplendor, porque me foram dados e posso dá-los a quem eu quiser. 7Então, se me adorares, tudo será teu”.
8Jesus respondeu: “Está escrito: ‘Adore o Senhor, o seu Deus, e só a ele preste culto’4.8 Dt 6.13”.
9O Diabo o levou a Jerusalém, colocou-o na parte mais alta do templo e lhe disse: “Se és o Filho de Deus, joga-te daqui para baixo. 10Pois está escrito:
“ ‘Ele dará ordens a seus anjos a seu respeito,
para o guardarem;
11com as mãos eles o segurarão,
para que você não tropece em alguma pedra’4.10,11 Sl 91.11,12”.
12Jesus respondeu: “Dito está: ‘Não ponha à prova o Senhor, o seu Deus’4.12 Dt 6.16”.
13Tendo terminado todas essas tentações, o Diabo o deixou até ocasião oportuna.
Jesus é Rejeitado em Nazaré
14Jesus voltou para a Galileia no poder do Espírito, e por toda aquela região se espalhou a sua fama. 15Ensinava nas sinagogas, e todos o elogiavam.
16Ele foi a Nazaré, onde havia sido criado e no dia de sábado entrou na sinagoga, como era seu costume. E levantou-se para ler. 17Foi-lhe entregue o livro do profeta Isaías. Abriu-o e encontrou o lugar onde está escrito:
18“O Espírito do Senhor está sobre mim,
porque ele me ungiu
para pregar boas-novas aos pobres.
Ele me enviou para proclamar liberdade aos presos
e recuperação da vista aos cegos,
para libertar os oprimidos
19e proclamar o ano da graça do Senhor”4.18,19 Is 58.6; 61.1,2.
20Então ele fechou o livro, devolveu-o ao assistente e assentou-se. Na sinagoga todos tinham os olhos fitos nele; 21e ele começou a dizer-lhes: “Hoje se cumpriu a Escritura que vocês acabaram de ouvir”.
22Todos falavam bem dele e estavam admirados com as palavras de graça que saíam de seus lábios. Mas perguntavam: “Não é este o filho de José?”
23Jesus lhes disse: “É claro que vocês me citarão este provérbio: ‘Médico, cura-te a ti mesmo! Faze aqui em tua terra o que ouvimos que fizeste em Cafarnaum’ ”.
24Continuou ele: “Digo a verdade: Nenhum profeta é aceito em sua terra. 25Asseguro a vocês que havia muitas viúvas em Israel no tempo de Elias, quando o céu foi fechado por três anos e meio e houve uma grande fome em toda a terra. 26Contudo, Elias não foi enviado a nenhuma delas, senão a uma viúva de Sarepta, na região de Sidom. 27Também havia muitos leprosos4.27 O termo grego não se refere somente à lepra, mas também a diversas doenças da pele. em Israel no tempo de Eliseu, o profeta; todavia, nenhum deles foi purificado—somente Naamã, o sírio”.
28Todos os que estavam na sinagoga ficaram furiosos quando ouviram isso. 29Levantaram-se, expulsaram-no da cidade e o levaram até o topo da colina sobre a qual fora construída a cidade, a fim de atirá-lo precipício abaixo. 30Mas Jesus passou por entre eles e retirou-se.
Jesus Expulsa um Espírito Imundo
(Mc 1.21-28)
31Então ele desceu a Cafarnaum, cidade da Galileia, e, no sábado, começou a ensinar o povo. 32Todos ficavam maravilhados com o seu ensino, porque falava com autoridade.
33Na sinagoga havia um homem possesso de um demônio, de um espírito imundo4.33 Ou maligno; também em todo o livro de Lucas.. Ele gritou com toda a força: 34“Ah!, que queres conosco, Jesus de Nazaré? Vieste para nos destruir? Sei quem tu és: o Santo de Deus!”
35Jesus o repreendeu, e disse: “Cale-se e saia dele!” Então o demônio jogou o homem no chão diante de todos e saiu dele sem o ferir.
36Todos ficaram admirados e diziam uns aos outros: “Que palavra é esta? Até aos espíritos imundos ele dá ordens com autoridade e poder, e eles saem!” 37E a sua fama se espalhava por toda a região circunvizinha.
O Poder de Jesus sobre os Demônios e as Doenças
(Mt 8.14-17; Mc 1.29-34)
38Jesus saiu da sinagoga e foi à casa de Simão. A sogra de Simão estava com febre alta, e pediram a Jesus que fizesse algo por ela. 39Estando ele em pé junto dela, inclinou-se e repreendeu a febre, que a deixou. Ela se levantou imediatamente e passou a servi-los.
40Ao pôr do sol, o povo trouxe a Jesus todos os que tinham vários tipos de doenças; e ele os curou, impondo as mãos sobre cada um deles. 41Além disso, de muitas pessoas saíam demônios gritando: “Tu és o Filho de Deus!” Ele, porém, os repreendia e não permitia que falassem, porque sabiam que ele era o Cristo.
42Ao romper do dia, Jesus foi para um lugar solitário. As multidões o procuravam e, quando chegaram até onde ele estava, insistiram que não as deixasse. 43Mas ele disse: “É necessário que eu pregue as boas-novas do Reino de Deus noutras cidades também, porque para isso fui enviado”. 44E continuava pregando nas sinagogas da Judeia4.44 Alguns manuscritos dizem Galileia..
