Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса
1Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. 2Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. 3Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. 4Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. 5Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. 6Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.
Ученици врше припреме за Пасху
7Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. 8Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“
9Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“
10Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, 11па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’
12Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“
13Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.
Исус и ученици на последњој вечери
14Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“
17Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“
19Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“
20Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.
Ко је највећи?
24Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.
Исус прориче Петрово одрицање
31Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
33Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
34Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
35Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
36Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
38Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
Исус се моли на Маслинској гори
39Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.
45Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“
Исуса хватају
47Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
49Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“
Петар се одриче Исуса
54Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
57Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
58Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
59Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
60Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62Изашао је и горко заплакао.
Војници се ругају Исусу
63Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Исуса доводе пред Велико веће
66Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“
Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“
70Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“
71Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“
Judas acuerda traicionar a Jesús
22:1-2 – Mt 26:2-5; Mr 14:1-2,10-11
1Se aproximaba la fiesta de los Panes sin levadura, llamada la Pascua. 2Los jefes de los sacerdotes y los maestros de la ley buscaban algún modo de acabar con Jesús, porque temían al pueblo. 3Entonces entró Satanás en Judas, uno de los doce, al que llamaban Iscariote. 4Este fue a los jefes de los sacerdotes y a los capitanes del templo para tratar con ellos cómo les entregaría a Jesús. 5Ellos se alegraron y acordaron darle dinero. 6Él aceptó, y comenzó a buscar una oportunidad para entregarles a Jesús cuando no hubiera gente.
La última cena
22:7-13 – Mt 26:17-19; Mr 14:12-16
22:17-20 – Mt 26:26-29; Mr 14:22-25; 1Co 11:23-25
22:21-23 – Mt 26:21-24; Mr 14:18-21; Jn 13:21-30
22:25-27 – Mt 20:25-28; Mr 10:42-45
22:33-34 – Mt 26:33-35; Mr 14:29-31; Jn 13:37-38
7Cuando llegó el día de la fiesta de los Panes sin levadura, en que debía sacrificarse el cordero de la Pascua, 8Jesús envió a Pedro y a Juan, diciéndoles:
―Id y haced los preparativos para que comamos la Pascua.
9―¿Dónde quieres que la preparemos? —le preguntaron.
10―Mirad —contestó él—: al entrar en la ciudad os saldrá al encuentro un hombre que lleva un cántaro de agua. Seguidlo hasta la casa en que entre, 11y decid al dueño de la casa: “El Maestro pregunta: ¿Dónde está la sala en la que voy a comer la Pascua con mis discípulos?” 12Él os mostrará en la planta alta una sala amplia y amueblada. Preparad allí la cena.
13Ellos se fueron y encontraron todo tal como les había dicho Jesús. Así que prepararon la Pascua.
14Cuando llegó la hora, Jesús y sus apóstoles se sentaron a la mesa. 15Entonces les dijo:
―He tenido muchísimos deseos de comer esta Pascua con vosotros antes de padecer, 16pues os digo que no volveré a comerla hasta que tenga su pleno cumplimiento en el reino de Dios.
17Luego tomó la copa, dio gracias y dijo:
―Tomad esto y repartidlo entre vosotros. 18Os digo que no volveré a beber del fruto de la vid hasta que venga el reino de Dios.
19También tomó pan y, después de dar gracias, lo partió, se lo dio y dijo:
―Este pan es mi cuerpo, entregado por vosotros; haced esto en memoria de mí.
20De la misma manera tomó la copa después de la cena, y dijo:
―Esta copa es el nuevo pacto en mi sangre, que es derramada por vosotros. 21Pero sabed que la mano del que va a traicionarme está con la mía, sobre la mesa. 22A la verdad el Hijo del hombre se irá según está decretado, pero ¡ay de aquel que lo traiciona!
23Entonces comenzaron a preguntarse unos a otros quién de ellos haría esto.
24Tuvieron además un altercado sobre cuál de ellos sería el más importante. 25Jesús les dijo:
―Los reyes de las naciones oprimen a sus súbditos, y los que ejercen autoridad sobre ellos se llaman a sí mismos benefactores. 26No sea así entre vosotros. Al contrario, el mayor debe comportarse como el menor, y el que manda como el que sirve. 27Porque, ¿quién es más importante, el que está a la mesa o el que sirve? ¿No lo es el que está sentado a la mesa? Sin embargo, yo estoy entre vosotros como uno que sirve. 28Ahora bien, vosotros sois los que habéis estado siempre a mi lado en mis pruebas. 29Por eso, yo mismo os concedo un reino, así como mi Padre me lo concedió a mí, 30para que comáis y bebáis a mi mesa en mi reino, y os sentéis en tronos para juzgar a las doce tribus de Israel.
31»Simón, Simón, mira que Satanás ha pedido zarandearos como si fuerais trigo. 32Pero yo he orado por ti, para que no falle tu fe. Y tú, cuando te hayas vuelto a mí, fortalece a tus hermanos».
33―Señor —respondió Pedro—, estoy dispuesto a ir contigo tanto a la cárcel como a la muerte.
34―Pedro, te digo que hoy mismo, antes de que cante el gallo, tres veces negarás que me conoces.
35Luego Jesús dijo a todos:
―Cuando os envié sin monedero ni bolsa ni sandalias, ¿acaso os faltó algo?
―Nada —respondieron.
36―Ahora, en cambio, el que tenga un monedero, que lo lleve; así mismo el que tenga una bolsa. Y el que nada tenga, que venda su manto y compre una espada. 37Porque os digo que tiene que cumplirse en mí aquello que está escrito: “Y fue contado entre los transgresores”.22:37 Is 53:12 En efecto, lo que se ha escrito de mí se está cumpliendo.22:37 En efecto … cumpliendo. Lit. Porque lo que es acerca de mí tiene fin.
38―Mira, Señor —le señalaron los discípulos—, aquí hay dos espadas.
―¡Basta! —les contestó.
Jesús ora en el monte de los Olivos
22:40-46 – Mt 26:36-46; Mr 14:32-42
39Jesús salió de la ciudad y, como de costumbre, se dirigió al monte de los Olivos, y sus discípulos lo siguieron. 40Cuando llegaron al lugar, les dijo: «Orad para no caer en tentación». 41Entonces se separó de ellos a una buena distancia,22:41 a una buena distancia. Lit. como a un tiro de piedra. se arrodilló y empezó a orar: 42«Padre, si quieres, no me hagas beber este trago amargo;22:42 no … amargo. Lit. quita de mí esta copa. pero no se cumpla mi voluntad, sino la tuya». 43Entonces se le apareció un ángel del cielo para fortalecerlo. 44Pero, como estaba angustiado, se puso a orar con más fervor, y su sudor era como gotas de sangre que caían a tierra.22:44 Var. no incluye vv. 43 y 44.
45Cuando terminó de orar y volvió a los discípulos, los encontró dormidos, agotados por la tristeza. 46«¿Por qué estáis durmiendo? —les exhortó—. Levantaos y orad para no caer en tentación».
Arresto de Jesús
22:47-53 – Mt 26:47-56; Mr 14:43-50; Jn 18:3-11
47Todavía estaba hablando Jesús cuando se apareció una turba, y al frente iba uno de los doce, el que se llamaba Judas. Este se acercó a Jesús para besarlo, 48pero Jesús le preguntó:
―Judas, ¿con un beso traicionas al Hijo del hombre?
49Los discípulos que lo rodeaban, al darse cuenta de lo que pasaba, dijeron:
―Señor, ¿atacamos con la espada?
50Y uno de ellos hirió al siervo del sumo sacerdote, cortándole la oreja derecha.
51―¡Dejadlos! —ordenó Jesús.
Entonces tocó la oreja al hombre, y lo sanó. 52Luego dijo a los jefes de los sacerdotes, a los capitanes del templo y a los ancianos, que habían venido a prenderlo:
―¿Acaso soy un bandido,22:52 bandido. Alt. insurgente. para que vengáis contra mí con espadas y palos? 53Todos los días estaba con vosotros en el templo, y no os atrevisteis a ponerme las manos encima. Pero ya ha llegado vuestra hora, cuando reinan las tinieblas.
Pedro niega a Jesús
22:55-62 – Mt 26:69-75; Mr 14:66-72; Jn 18:16-18,25-27
54Prendieron entonces a Jesús y lo llevaron a la casa del sumo sacerdote. Pedro los seguía de lejos. 55Pero luego, cuando encendieron una fogata en medio del patio y se sentaron alrededor, Pedro se les unió. 56Una criada lo vio allí sentado a la lumbre, lo miró detenidamente y dijo:
―Este estaba con él.
57Pero él lo negó.
―Muchacha, yo no lo conozco.
58Poco después lo vio otro y afirmó:
―Tú también eres uno de ellos.
―¡No, hombre, no lo soy! —contestó Pedro.
59Como una hora más tarde, otro lo acusó:
―Seguro que este estaba con él; pues también es galileo.
60―¡Hombre, no sé de qué estás hablando! —replicó Pedro.
En el mismo momento en que dijo eso, cantó el gallo. 61El Señor se volvió y miró directamente a Pedro. Entonces Pedro se acordó de lo que el Señor le había dicho: «Hoy mismo, antes de que el gallo cante, me negarás tres veces». 62Y saliendo de allí, lloró amargamente.
Los soldados se burlan de Jesús
22:63-65 – Mt 26:67-68; Mr 14:65; Jn 18:22-23
63Los hombres que vigilaban a Jesús comenzaron a burlarse de él y a golpearlo. 64Le vendaron los ojos, y le increpaban:
―¡Adivina quién te pegó!
65Y le lanzaban muchos otros insultos.
Jesús ante Pilato y Herodes
22:67-71 – Mt 26:63-66; Mr 14:61-63; Jn 18:19-21
23:2-3 – Mt 27:11-14; Mr 15:2-5; Jn 18:29-37
23:18-25 – Mt 27:15-26; Mr 15:6-15; Jn 18:39–19:16
66Al amanecer, se reunieron los ancianos del pueblo, tanto los jefes de los sacerdotes como los maestros de la ley, e hicieron comparecer a Jesús ante el Consejo.
67―Si eres el Cristo, dínoslo —le exigieron.
Jesús les contestó:
―Si os lo dijera, no me creeríais 68y, si os hiciera preguntas, no me contestaríais. 69Pero de ahora en adelante el Hijo del hombre estará sentado a la derecha del Dios Todopoderoso.
70―¿Eres tú, entonces, el Hijo de Dios? —le preguntaron a una voz.
―Vosotros mismos lo decís.
71―¿Para qué necesitamos más testimonios? —resolvieron—. Acabamos de oírlo de sus propios labios.
