Исусово рођење
1У оно време цар Август је издао уредбу да се изврши попис у целом Римском царству. 2То је био први попис извршен за време Квиринијеве управе у Сирији. 3Свако је отишао да се пријави у место свог породичног порекла.
4Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, 5да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. 6Док су били тамо, дође време да се Марија породи. 7Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици.
Пастири и анђели
8А у том истом крају су неки пастири ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. 9Анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја. Њих обузе велики страх. 10Анђео их ослови: „Не бојте се, јер, ево, јављам вам вест о великој радости за сав народ. 11Данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ! Он је Христос Господ! 12А ово ће бити знак за вас: наћи ћете новорођенче повијено у пелене како лежи у јаслама.“
13Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи:
14„Нек је слава Богу на висини,
а на земљи да је мир
међу људима који су му угодни.“
15Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“
16Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. 17Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. 18Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. 19А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. 20Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено.
Исусово обрезање и посвећење
21Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа.
22А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, 23јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – 24и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића.
25У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим 26и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. 27Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, 28Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога:
29„Сада пушташ, мој Господару,
свога слугу да у миру оде;
твоја реч је тако испуњена,
30јер ја сам твоје видео спасење
31што приправи пред свим народима:
32светлост твоју да просветли народе,
славу твоме народу Израиљу.“
33Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. 34Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. 35А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“
36А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, 37а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. 38И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.
39Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. 40А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме.
Исус као дечак у храму
41Исусови родитељи су сваке године одлазили горе у Јерусалим за празник Пасхе. 42Кад му је било дванаест година, они су по свом обичају отишли тамо за празник.
43По завршетку празничних дана, док су се они враћали кући, дечак Исус се задржао у Јерусалиму. Његови родитељи нису знали где је. 44Мислећи да је међу сапутницима, путовали су цео дан, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим да га потраже.
46После три дана, нашли су га у храму како седи међу учитељима, слуша их и пита. 47Сви који су га слушали дивили су се његовој разумности и његовим одговорима. 48Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му рече: „Дете, шта нам то учини?! Ево, ја и твој отац свиснусмо од јада тражећи те!“
49Он им одговори: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем у послу свога Оца?2,49 Исус им овде даје наговештај о храму, али га не спомиње директно.“ 50Но, они нису разумели оно што им је рекао.
51Онда је сишао с њима и дошао у Назарет, где им је био послушан. Марија је слагала у себи све ове речи. 52А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.
O Nascimento de Jesus
(Mt 1.18-25)
1Naqueles dias, César Augusto publicou um decreto ordenando o recenseamento de todo o império romano. 2Este foi o primeiro recenseamento feito quando Quirino era governador da Síria. 3E todos iam para a sua cidade natal, a fim de alistar-se.
4Assim, José também foi da cidade de Nazaré da Galileia para a Judeia, para Belém, cidade de Davi, porque pertencia à casa e à linhagem de Davi. 5Ele foi a fim de alistar-se, com Maria, que lhe estava prometida em casamento e esperava um filho.
6Enquanto estavam lá, chegou o tempo de nascer o bebê, 7e ela deu à luz o seu primogênito. Envolveu-o em panos e o colocou numa manjedoura, porque não havia lugar para eles na hospedaria.
Os Pastores e os Anjos
8Havia pastores que estavam nos campos próximos e durante a noite tomavam conta dos seus rebanhos. 9E aconteceu que um anjo do Senhor apareceu-lhes e a glória do Senhor resplandeceu ao redor deles; e ficaram aterrorizados. 10Mas o anjo lhes disse: “Não tenham medo. Estou trazendo boas-novas de grande alegria para vocês, que são para todo o povo: 11Hoje, na cidade de Davi, nasceu o Salvador, que é Cristo2.11 Ou Messias. Tanto Cristo (grego) como Messias (hebraico) significam Ungido; também em todo o livro de Lucas., o Senhor. 12Isto servirá de sinal para vocês: encontrarão o bebê envolto em panos e deitado numa manjedoura”.
13De repente, uma grande multidão do exército celestial apareceu com o anjo, louvando a Deus e dizendo:
14“Glória a Deus nas alturas,
e paz na terra aos homens
aos quais ele concede o seu favor”.
15Quando os anjos os deixaram e foram para os céus, os pastores disseram uns aos outros: “Vamos a Belém, e vejamos isso que aconteceu, e que o Senhor nos deu a conhecer”.
16Então correram para lá e encontraram Maria e José e o bebê deitado na manjedoura. 17Depois de o verem, contaram a todos o que lhes fora dito a respeito daquele menino, 18e todos os que ouviram o que os pastores diziam ficaram admirados. 19Maria, porém, guardava todas essas coisas e sobre elas refletia em seu coração. 20Os pastores voltaram glorificando e louvando a Deus por tudo o que tinham visto e ouvido, como lhes fora dito.
Jesus é Apresentado no Templo
21Completando-se os oito dias para a circuncisão do menino, foi-lhe posto o nome de Jesus, o qual lhe tinha sido dado pelo anjo antes de ele nascer.
22Completando-se o tempo da purificação deles, de acordo com a Lei de Moisés, José e Maria o levaram a Jerusalém para apresentá-lo ao Senhor 23(como está escrito na Lei do Senhor: “Todo primogênito do sexo masculino será consagrado ao Senhor”)2.23 Êx 13.2,12 24e para oferecer um sacrifício, de acordo com o que diz a Lei do Senhor: “duas rolinhas ou dois pombinhos”2.24 Lv 12.8.
25Havia em Jerusalém um homem chamado Simeão, que era justo e piedoso, e que esperava a consolação de Israel; e o Espírito Santo estava sobre ele. 26Fora-lhe revelado pelo Espírito Santo que ele não morreria antes de ver o Cristo do Senhor. 27Movido pelo Espírito, ele foi ao templo. Quando os pais trouxeram o menino Jesus para lhe fazerem o que requeria o costume da Lei, 28Simeão o tomou nos braços e louvou a Deus, dizendo:
29“Ó Soberano, como prometeste,
agora podes despedir em paz o teu servo.
30Pois os meus olhos já viram a tua salvação,
31que preparaste à vista de todos os povos:
32luz para revelação aos gentios2.32 Isto é, os que não são judeus.
e para a glória de Israel, teu povo”.
33O pai e a mãe do menino estavam admirados com o que fora dito a respeito dele. 34E Simeão os abençoou e disse a Maria, mãe de Jesus: “Este menino está destinado a causar a queda e o soerguimento de muitos em Israel, e a ser um sinal de contradição, 35de modo que o pensamento de muitos corações será revelado. Quanto a você, uma espada atravessará a sua alma”.
36Estava ali a profetisa Ana, filha de Fanuel, da tribo de Aser. Era muito idosa; tinha vivido com seu marido sete anos depois de se casar 37e então permanecera viúva até a idade de oitenta e quatro anos2.37 Ou viúva por oitenta e quatro anos. Nunca deixava o templo: adorava a Deus jejuando e orando dia e noite. 38Tendo chegado ali naquele exato momento, deu graças a Deus e falava a respeito do menino a todos os que esperavam a redenção de Jerusalém.
39Depois de terem feito tudo o que era exigido pela Lei do Senhor, voltaram para a sua própria cidade, Nazaré, na Galileia. 40O menino crescia e se fortalecia, enchendo-se de sabedoria; e a graça de Deus estava sobre ele.
O Menino Jesus no Templo
41Todos os anos seus pais iam a Jerusalém para a festa da Páscoa. 42Quando ele completou doze anos de idade, eles subiram à festa, conforme o costume. 43Terminada a festa, voltando seus pais para casa, o menino Jesus ficou em Jerusalém, sem que eles percebessem. 44Pensando que ele estava entre os companheiros de viagem, caminharam o dia todo. Então começaram a procurá-lo entre seus parentes e conhecidos. 45Não o encontrando, voltaram a Jerusalém para procurá-lo. 46Depois de três dias o encontraram no templo, sentado entre os mestres, ouvindo-os e fazendo-lhes perguntas. 47Todos os que o ouviam ficavam maravilhados com o seu entendimento e com as suas respostas. 48Quando seus pais o viram, ficaram perplexos. Sua mãe lhe disse: “Filho, por que você nos fez isto? Seu pai e eu estávamos aflitos, à sua procura”.
49Ele perguntou: “Por que vocês estavam me procurando? Não sabiam que eu devia estar na casa de meu Pai?” 50Mas eles não compreenderam o que lhes dizia.
51Então foi com eles para Nazaré e era-lhes obediente. Sua mãe, porém, guardava todas essas coisas em seu coração. 52Jesus ia crescendo em sabedoria, estatura e graça diante de Deus e dos homens.
