Закхеј порезник
1Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. 2Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. 3Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. 4Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.
5Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ 6Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. 7Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ 8Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“
9Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Аврахамов. 10Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“
Прича о повереном благу
11Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
Исусова служба у Јерусалиму
Исус славно улази у Јерусалим
28Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34Они одговорише: „Господу треба.“
35Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38„Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
41Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, 42говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. 43Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. 44Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
Исус истерује трговце из храма
45Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. 46Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
47Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. 48Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.
Zacchaeus the Tax Collector
1Jesus entered Jericho and was passing through. 2A man named Zacchaeus lived there. He was a chief tax collector and was very rich. 3Zacchaeus wanted to see who Jesus was. But he was a short man. He could not see Jesus because of the crowd. 4So he ran ahead and climbed a sycamore-fig tree. He wanted to see Jesus, who was coming that way.
5Jesus reached the spot where Zacchaeus was. He looked up and said, “Zacchaeus, come down at once. I must stay at your house today.” 6So Zacchaeus came down at once and welcomed him gladly.
7All the people saw this. They began to whisper among themselves. They said, “Jesus has gone to be the guest of a sinner.”
8But Zacchaeus stood up. He said, “Look, Lord! Here and now I give half of what I own to those who are poor. And if I have cheated anybody out of anything, I will pay it back. I will pay back four times the amount I took.”
9Jesus said to Zacchaeus, “Today salvation has come to your house. You are a member of Abraham’s family line. 10The Son of Man came to look for the lost and save them.”
The Story of Three Slaves
11While the people were listening to these things, Jesus told them a story. He was near Jerusalem. The people thought that God’s kingdom was going to appear right away. 12Jesus said, “A man from an important family went to a country far away. He went there to be made king and then return home. 13So he sent for ten of his slaves. He gave them each about three months’ pay. ‘Put this money to work until I come back,’ he said.
14“But those he ruled over hated him. They sent some messengers after him. They were sent to say, ‘We don’t want this man to be our king.’
15“But he was made king and returned home. Then he sent for the slaves he had given the money to. He wanted to find out what they had earned with it.
16“The first one came to him. He said, ‘Sir, your money has earned ten times as much.’
17“ ‘You have done well, my good slave!’ his master replied. ‘You have been faithful in a very small matter. So I will put you in charge of ten towns.’
18“The second slave came to his master. He said, ‘Sir, your money has earned five times as much.’
19“His master answered, ‘I will put you in charge of five towns.’
20“Then another slave came. He said, ‘Sir, here is your money. I have kept it hidden in a piece of cloth. 21I was afraid of you. You are a hard man. You take out what you did not put in. You harvest what you did not plant.’
22“His master replied, ‘I will judge you by your own words, you evil slave! So you knew that I am a hard man? You knew that I take out what I did not put in? You knew that I harvest what I did not plant? 23Then why didn’t you put my money in the bank? When I came back, I could have collected it with interest.’
24“Then he said to those standing by, ‘Take his money away from him. Give it to the one who has ten times as much.’
25“ ‘Sir,’ they said, ‘he already has ten times as much!’
26“He replied, ‘I tell you that everyone who has will be given more. But here is what will happen to anyone who has nothing. Even what they have will be taken away from them. 27And what about my enemies who did not want me to be king over them? Bring them here! Kill them in front of me!’ ”
Jesus Comes to Jerusalem as King
28After Jesus had said this, he went on ahead. He was going up to Jerusalem. 29He approached Bethphage and Bethany. The hill there was called the Mount of Olives. Jesus sent out two of his disciples. He said to them, 30“Go to the village ahead of you. As soon as you get there, you will find a donkey’s colt tied up. No one has ever ridden it. Untie it and bring it here. 31Someone may ask you, ‘Why are you untying it?’ If so, say, ‘The Lord needs it.’ ”
32Those who were sent ahead went and found the young donkey. It was there just as Jesus had told them. 33They were untying the colt when its owners came. The owners asked them, “Why are you untying the colt?”
34They replied, “The Lord needs it.”
35Then the disciples brought the colt to Jesus. They threw their coats on the young donkey and put Jesus on it. 36As he went along, people spread their coats on the road.
37Jesus came near the place where the road goes down the Mount of Olives. There the whole crowd of disciples began to praise God with joy. In loud voices they praised him for all the miracles they had seen. They shouted,
38“Blessed is the king who comes in the name of the Lord!” (Psalm 118:26)
“May there be peace and glory in the highest heaven!”
39Some of the Pharisees in the crowd spoke to Jesus. “Teacher,” they said, “tell your disciples to stop!”
40“I tell you,” he replied, “if they keep quiet, the stones will cry out.”
41He approached Jerusalem. When he saw the city, he began to weep. 42He said, “I wish you had known today what would bring you peace! But now it is hidden from your eyes. 43The days will come when your enemies will arrive. They will build a wall of dirt up against your city. They will surround you and close you in on every side. 44You didn’t recognize the time when God came to you. So your enemies will smash you to the ground. They will destroy you and all the people inside your walls. They will not leave one stone on top of another.”
Jesus Clears Out the Temple
45Then Jesus entered the temple courtyard. He began to drive out those who were selling there. 46He told them, “It is written that the Lord said, ‘My house will be a house where people can pray.’ (Isaiah 56:7) But you have made it a ‘den for robbers.’ ” (Jeremiah 7:11)
47Every day Jesus was teaching at the temple. But the chief priests and the teachers of the law were trying to kill him. So were the leaders among the people. 48But they couldn’t find any way to do it. All the people were paying close attention to his words.
