Послање седамдесет двојице ученика
1После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. 2Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. 3Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.
5Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ 6Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. 7У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. 8Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. 9У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ 10А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: 11’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ 12Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.
13Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. 14Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. 15А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!
16Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“
17А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
18Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. 19Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. 20Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
21Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 22Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
23Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. 24Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
Прича о милосрдном Самарјанину
25Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
26Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“
27Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“
28Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“
29Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“
30Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. 31Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. 32И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. 33Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. 34Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. 35Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’
36Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.
37Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“
Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“
У дому Марте и Марије
38Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. 39Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. 40А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“
41Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, 42а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
Исо Масех посылает семьдесят учеников на служение
(Мат. 11:21-24)
1После этого Повелитель назначил ещё семьдесят учеников и послал их по два впереди Себя в каждый из городов и в каждое место, куда Он сам собирался прийти. 2Он сказал им:
– Жатвы много, а работников мало. Поэтому просите Хозяина жатвы, чтобы Он выслал работников на Свою жатву.
3– Идите! Вот Я посылаю вас, как ягнят в волчью стаю. 4Не берите с собой ни кошелька, ни сумки, ни сандалий и по дороге не задерживайтесь для долгих приветствий.
5Когда вы войдёте в дом, скажите вначале: «Мир этому дому». 6Если хозяин – человек, ищущий мира, то ваше благословение будет на нём, если же нет, то оно вернётся к вам. 7Оставайтесь в этом доме, ешьте и пейте то, что вам дадут, потому что работник заслуживает вознаграждения. Не переходите из дома в дом.
8Если вы войдёте в город и вас там примут, то ешьте всё, что вам предложат, 9исцеляйте их больных и говорите им: «Всевышний уже устанавливает среди вас Своё Царство». 10А если вы войдёте в какой-либо город и там вас не примут, то идите по улицам этого города и говорите: 11«Даже пыль вашего города, что пристала к нашим ногам, мы отряхиваем на вас10:11 См. сноску на 9:5., но всё же знайте: Всевышний уже устанавливает Своё Царство!» 12Говорю вам, что в Судный день Содому10:12 См. Нач. 19:1-29. будет легче, чем этому городу.
13– Горе тебе, Хоразин! Горе тебе, Вифсаида! Ведь если бы в Тире и Сидоне были совершены те же чудеса, что в вас, то они бы давно раскаялись, одевшись в рубище и сидя в пепле. 14Но в Судный день Тиру и Сидону будет легче, чем вам. 15И ты, Капернаум, думаешь, что будешь вознесён до небес? Нет, ты будешь сброшен в ад10:15 Букв.: «в мир мёртвых» (см. пояснительный словарь).10:15 См. Ис. 14:13, 15..
16Потом Он сказал ученикам:
– Кто слушает вас, слушает Меня, и кто отвергает вас, тот отвергает Меня; а кто отвергает Меня, отвергает пославшего Меня.
Возвращение семидесяти учеников
(Мат. 11:25-27; 13:16-17)
17Семьдесят учеников возвратились к Исо радостные:
– Повелитель, – говорили они, – даже демоны подчиняются нам, когда мы приказываем им Твоим именем!
18Исо ответил:
– Я видел, как сатана упал с неба, словно молния! 19Вот Я дал вам власть наступать без вреда для вас на змей и скорпионов и преодолевать всю силу врага. 20Но радуйтесь не тому, что духи вам подчиняются, а тому, что ваши имена записаны на небесах.
21Тут Исо, исполненный радости, полученной от Святого Духа, сказал:
– Я славлю Тебя, Отец, Владыка неба и земли, за то, что Ты, утаив от мудрецов и учёных, открыл это младенцам. Да, Отец, это было угодно Тебе! 22Отец вверил Мне всё. Никто не знает, кто есть Сын, кроме Отца, и никто не знает, кто есть Отец, кроме Сына и того, кого Сын избирает, чтобы открыть ему Отца.
23Потом Он повернулся к Своим ученикам и сказал так, чтобы слышали только они:
– Благословенны глаза, видящие то, что вы видите. 24Я говорю вам, что много пророков и царей хотели увидеть то, что вы видите, но не увидели, хотели услышать то, что вы слышите, но не услышали.
Притча о милосердном сомарянине
(Мат. 22:34-40; Мк. 12:28-31)
25Тут встал один учитель Таврота и задал Исо вопрос, чтобы поймать Его на слове.
– Учитель, – спросил он, – что мне делать, чтобы наследовать вечную жизнь?
26– А что сказано в Тавроте? – спросил в Свою очередь Исо. – Как ты понимаешь?
27Тот ответил:
– «Люби Вечного, Бога твоего, всем сердцем и всей душой, всеми силами и всем разумом своим»10:27 Втор. 6:5., и «ближнего твоего, как самого себя»10:27 Лев. 19:18..
28– Правильно ты ответил, – сказал ему Исо. – Делай так, и ты будешь жить.
29Но учитель Таврота, желая как-то оправдать себя, спросил:
– А кто мой ближний?
30В ответ Исо сказал ему:
– Один человек шёл из Иерусалима в Иерихон. По дороге на него напали разбойники, которые раздели его, избили до полусмерти и ушли. 31Случайно по той же дороге проходил священнослужитель и, увидев этого человека, прошёл мимо по другой стороне дороги. 32Так же поступил и левит10:32 Левиты – один из двенадцати родов исроильского народа. Левитов Всевышний избрал быть помощниками священнослужителям.: дойдя до этого места и увидев пострадавшего, он обошёл его стороной. 33Но вот к тому месту, где он лежал, приблизился проезжавший мимо сомарянин10:33 Сомарянин – сомаряне были народом со смешанным происхождением. Потомки десяти северных родов Исроила и переселенцев из других частей Ассирийской империи, они признают только Таврот, но не другие книги Писания. Между сомарянами и иудеями существовала давняя вражда.. Он увидел беднягу и сжалился над ним. 34Он подошёл и перевязал его раны, промыв их маслом и вином. Затем он посадил пострадавшего на своего осла, привёз его в гостиницу и там ещё ухаживал за ним. 35На следующий день он дал хозяину гостиницы две серебряные монеты10:35 Букв.: «два динария». и сказал: «Присмотри за ним, а когда я буду возвращаться, то оплачу все дополнительные расходы». 36Кто из этих трёх был, по-твоему, ближним человеку, пострадавшему от рук разбойников?
37Учитель Таврота ответил:
– Тот, кто проявил к нему милость.
Тогда Исо сказал ему:
– Иди и ты поступай так же.
В гостях у Марьям и Марфы
38По пути Исо с учениками пришли в одно селение. Там женщина, по имени Марфа, пригласила Его в свой дом. 39У неё была сестра, которую звали Марьям. Марьям сидела у ног Исо и слушала, что Он говорил. 40Марфа же была занята приготовлением обеда. Она подошла к Исо и сказала:
– Повелитель, Тебе нет дела до того, что моя сестра оставила всю работу на меня одну? Скажи ей, чтобы она помогла мне!
41– Марфа, Марфа, – ответил Исо, – ты тревожишься и заботишься о многом, 42а нужно ведь только одно. Марьям выбрала лучшее, и это у неё не отнимется.
