Војска скакаваца
1Затрубите трубом на Сиону!
Повичите на мојој светој гори!
Нека задрхте сви становници земље.
Долази дан Господњи
и баш је близу!
2Дан тамни и суморни,
дан облака и густе таме.
Ко што се свитање шири преко брда,
такав је народ велики и моћни
каквог од давнина није било
и неће га бити годинама,
из нараштаја у нараштај.
3Пред њим ватра прождире,
а за њим спаљује пламен.
Пред њим је земља као врт едемски,
а за њим опустошена дивљина
и нико му утекао није.
4Лицем су слични лицима коња
и јуре као коњаници.
5Тутње као бојна кола
кад врх гора поскакују;
праскају ко пламен ватре што стрњику гута,
као народ моћан што се за бој постројава.
6Народи пред њима дрхте,
зажари се свако лице.
7Трче као ратници,
ко борци се уз зидине пењу;
и сваки својим путем иде,
стазе своје не мењају.
8Један другог не саплићу,
својим путем корачају
и неће стати,
све и да на оружје насрну.
9Вршљају по граду,
по зидинама трче,
у куће се пењу
и кроз прозоре проваљују попут лопова.
10Пред њима земља дрхти
и небеса се потресају;
помрачују се сунце и месец,
а звезде гасну сјајем својим.
11А Господ ће глас свој да дигне
пред војском својом
јер је табор његов врло велик;
јер су моћни они што реч његову чине;
јер је велик и веома страшан дан Господњи,
ко да га издржи?
Раздирање срца
12„Зато сада – говори Господ –
вратите ми се свим срцем својим,
у посту, жаљењу и вапају.“
13Срца своја раздерите,
а не одећу своју!
Вратите се Господу, Богу своме,
јер је милосрдан и милостив;
спор на срџбу, богат милосрђем
и сажаљив на несрећу.
14Ко зна? Можда се одврати, предомисли,
па за собом остави благослов –
житну жртву и изливницу за Господа, вашег Бога.
15Затрубите трубом на Сиону!
Свети пост прогласите,
позовите свечани сабор!
16Окупите народ
и посветите збор.
Окупите старешине,
децу и одојчад.
Нека младожења изађе из своје собе
и млада из одаје своје.
17Нека свештеници, слуге Господње,
плачу између трема и жртвеника.
Нека кажу: „Господе, поштеди свој народ!
Не дај срамоту на наследство своје,
да му се ругају народи.
Зашто да се говори међу народима:
’Где је Бог њихов?’“
Господњи одговор
18И Господ ће да ревнује за своју земљу
и поштеди свој народ.
19Одговориће Господ свом народу и рећи ће му:
„Ево, даћу вам жита, вина и уља
да се тиме наситите.
И више вас нећу чинити руглом међу народима.
20Далеко од вас отераћу тог са севера.
Расејаћу га у земљу пусту и безводну:
лице његово према мору на исток,
и његов крај према мору на запад.
Дизаће се његов смрад,
шириће се његова трулеж,
јер је велике ствари урадио.“
21О, земљо, не страхуј!
Радуј се и весели јер је Господ велике ствари урадио!
22Не бојте се, о, пољске звери,
јер се зелене пашњаци пустињски
и стабла рађају свој плод.
Смоква и чокот су дали обиље своје.
23И ви, народе сионски,
радујте се и веселите у Господу, своме Богу,
јер вам је дао учитеља праведности.
Излио вам је ра̂ну, јесењу кишу
и позну, пролећну кишу.
24Гумна биће пуна жита,
вином и уљем ће се преливати каце.
25„Надокнадићу вам године које су појели скакавци,
црви, гусенице и губари,
та моја велика војска коју сам послао међу вас.
26И јешћете обилно и наситићете се.
Славићете име Господа, свога Бога,
који вам је учинио чудесне ствари.
Неће се стидети мој народ довека.
27Схватићете да сам ја усред Израиља,
да сам ја, Господ, ваш Бог
и да другог нема!
И неће се стидети мој народ довека.
Дан Господњи
28А након тога
излићу на све људе свога Духа,
па ће ваши синови и ћерке пророковати,
старци ће сањати снове,
а млади људи имати виђења.
29Такође ћу у оне дане
излити свога Духа на слуге и слушкиње.
30Учинићу да се покажу чудне појаве
на небу и на земљи –
крв, ватра и облаци дима.
31Сунце ће потамнети,
а месец поцрвенети као крв
пре него што дође велики и славни дан Господњи.
32Свако ко зазове име Господње,
биће спасен.
Јер ће на гори Сион и у Јерусалиму
бити спасење,
баш како је рекао Господ,
и од остатка који Господ позове.
1Stöt i horn på Sion!
Slå larm på mitt heliga berg,
så att alla som bor i landet darrar!
För Herrens dag kommer
och är nära,
2en dag med mörker och moln,
en dag så dunkel och svart.
Likt gryningen som breder ut sig över bergen
kommer ett stort och mäktigt folk.
Dess like har aldrig tidigare funnits
och kommer aldrig att finnas
bland kommande generationer.
3Framför dem går en förtärande eld,
bakom dem en brännande låga.
Framför dem ligger landet som Edens trädgård,
men bakom dem är öde öken.
Ingenting undkommer.
4De ser ut som hästar,
de drar fram som stridshästar.
5Med ett skrammel som av stridsvagnar
drar de fram över bergstopparna,
som en eld som dånar i strå,
som en mäktig armé på väg till strid.
6Folk grips av ångest inför dem,
allas ansikten bleknar.
7Som hjältar drar de fram,
som krigare tar de sig uppför muren.
Var och en marscherar rakt fram
och bryter sig aldrig ur ledet.
8Ingen tränger en annan.
Var och en går sin väg rakt fram.
De tar sig genom vapnen
utan att någon kan hindra dem.2:8 Grundtextens innebörd är osäker i versens sista del.
9De rusar in i staden,
springer uppför muren,
klättrar in i husen
och tar sig in genom fönstren som tjuvar.
10Jorden darrar inför dem
och himlen bävar.
Solen och månen förmörkas
och stjärnorna håller tillbaka sitt sken.
11Herren låter sin röst höras
framför sin här.
Mycket stor är hans armé,
och stark är den som följer hans order.
Herrens dag är stor
och mycket fruktansvärd.
Vem kan uthärda den?
Vänd om till Herren
12Nu säger Herren:
”Vänd om till mig helhjärtat,
under fasta, gråt och klagan.”
13Riv sönder era hjärtan,
inte era kläder,
vänd tillbaka till Herren, er Gud,
för han är nådig och barmhärtig,
sen till vrede och rik på nåd,
och han ångrar det onda.
14Vem vet? Kanske vänder han om,
ångrar sig och lämnar efter sig en välsignelse,
till mat- och dryckesoffer åt Herren, er Gud.
15Stöt i horn på Sion!
Utlys en helig fasta
och kalla samman en högtidssamling!
16Samla folket,
helga församlingen,
kalla samman de gamla,
samla barnen
och de diande småbarnen.
Låt brudgummen komma ut ur sitt rum
och bruden ut ur sin kammare.
17Mellan förhuset och altaret
ska prästerna, Herrens tjänare, gråta
och säga:
”Herre, skona ditt folk!
Låt inte din arvedel hånas
och bli till en visa bland folken.
Varför skulle man bland folken få säga:
’Var finns deras Gud?’ ”
Räddning på Herrens dag
(2:18—3:21)
18Då greps Herren av svartsjuka för sitt land
och förbarmade sig över sitt folk.
19Herren svarade sitt folk:
”Jag ska ge er säd, vin och olja
så att ni blir mätta.
Jag ska aldrig mer
låta er vanäras av andra folk.
20Jag ska driva fienden från norr
långt bort från dig,
förjaga honom till ett förtorkat, öde land,
hans förtrupp mot havet i öster
och hans eftertrupp mot havet i väster.
Där ska stanken från honom stiga,
en förruttnelsens lukt från honom gå upp.”
För han har gjort stora ting.2:20 Sista satsen är svårtolkad; det är oklart vem som är subjektet. Om det är fienden, troligen syftande på gräshopporna, har satsen en negativ innebörd, men om slutet av versen tänks syfta på Herren, anknyter den kanske till v. 18f. Jfr även v. 21.
21Frukta inte, land.
Gläd dig och jubla,
för Herren har gjort stora ting.
22Frukta inte, ni markens djur,
för de öppna betesmarkerna grönskar på nytt.
Träden bär sin frukt,
fikonträdet och vinstocken
ger rika skördar.
23Gläd er, ni som bor på Sion,
jubla i Herren, er Gud!
Han ger er höstregn i rättfärdighet.
Han sänder skurar till er,
både höstregn och vårregn som förr.
24Tröskplatserna ska fyllas av säd,
och pressarna ska flöda över av vin och olja.
25”Jag ska gottgöra er de årsskördar som gräshopporna2:25 Se not till 1:4., gräsbitarna,
gräsätarna och gräsgnagarna åt upp,
min stora här som jag sände mot er.
26Ni ska få äta så att ni blir mätta,
och ni ska prisa Herren, er Gud,
som har utfört dessa under för er skull.
Aldrig mer ska mitt folk behöva komma på skam.
27Då ska ni inse
att jag är mitt i Israel
och att jag är Herren, er Gud, och ingen annan.
Aldrig mer ska mitt folk behöva komma på skam.
Herrens dag
28Därefter ska jag utgjuta min Ande
över alla människor.
Era söner och döttrar ska profetera,
era gamla män ska ha drömmar,
och era unga män se syner.
29Också över tjänare och tjänarinnor
ska jag på den tiden utgjuta min Ande.
30Jag ska låta tecken visa sig
på himlen och på jorden:
blod, eld och rökpelare.
31Solen ska vändas i mörker
och månen i blod,
innan Herrens stora och fruktansvärda dag kommer.
32Men var och en som åkallar Herrens namn
ska bli räddad.
För på Sions berg och i Jerusalem
ska finnas en räddad skara,
som Herren har sagt,
bland de överlevande
som Herren kallar.
