Порука Моаву
1Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:
„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити и поробити;
посрамиће се утврђење и развалити.
2Неће се више Моав дичити
јер му зло спремају у Есевону:
’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
јер мач на тебе креће.
3Чује се врисак из Оронајима.
Пустошење, разарање велико!
4Моав је сломљен
и чује се плач његове нејачи.
5На успону луитском
пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
на падини Оронајима.
6Бежите! Животе спасавајте
и будите ко грм смреке у пустињи.
7Зато што се поуздајеш у своја дела
и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос48,7 Моавско божанство. ће отићи у ропство,
његови свештеници и његови главари заједно.
8Затирач ће проћи од града до града
и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
и висораван ће бити уништена
како је казао Господ.
9Дајте крила Моаву да полети,
да оде из својих градова
што ће постати рушевине
без становника у њима.
10Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11Спокојан и сигуран је био Моав
од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
У изгнанство није ишао,
укус и мирис му се нису мењали.
12Зато, ево долазе дани
– говори Господ –
када ћу им послати претакаче
да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
и скрше их.
13Осрамотиће се Моавци због Хамоса
као што се због Ветиља,
своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
14Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
битке смо јунаци!’?
15Моав је похаран, градови му освојени,
а најбољи младићи његови сишли су на клање
– говори цар, Господ над војскама му је име.
16Близу је, долази пропаст Моава.
Жури, не застаје његово зло.
17Жалите га, сви ви око њега,
сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
како га сломише!’
18Спусти се из части своје,
на тло седи исушено, становнице,
ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
успиње се к теби
да и твоја утврђења скрши.
19На пут стани и посматрај, становнице,
ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
’Шта се догодило?’
20Моав је осрамоћен јер је срушен.
Вапите, плачите
и објавите у Арнону
да је Моав похаран.
21Суд долази на висораван,
на Олон, на Јасу и Мифат;
22на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24на Кериот и на Восору,
на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25Сломљена је Моавова сила,
поломљена рука је његова
– говори Господ.“
26Опијте га,
јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
и постаће прича другима за подсмех.
27Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
као лопов ухваћени,
па вртиш главом
кад о њему причаш?
28Напустите градове и живите у врлетима,
становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
у високој раселини.
29За Моавов смо понос чули,
за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
и за гордост његовог срца.
30„Знам ја – говори Господ –
обест његову.
Лажно је његово хвалисање
и лажима ништа неће да постигне.
31Кукам зато за Моавом,
плачем за свима њима, Моавцима.
Јечим за људима у Кир-Ересу.
32Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
и на бербу твоју, устремио затирач.
33Нестали су радост и весеље
из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
али не од радости.
34Од Есевона до Елеалије и Јасе
се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
јер су се исушиле воде нимримске.
35Истребићу у Моаву
– говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
и оног који кади својим боговима.
36За Моавом као фрула јеца срце моје.
За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
зато што је настрадало оно што су стекли.
37Све су главе оголеле
и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
а кострет је на бедрима.
38На свим крововима Моава
и на његовим трговима
само жалопојке,
јер сам скршио Моав
као крчаг који нико неће
– говори Господ.“
39Жалиће: „О, како је скршен!
Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
и ужасавање свим местима унаоколо.“
40Јер овако каже Господ:
„Ево, као орао се обрушава
и крила своја шири над Моавом.
41Кериот је освојен,
утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
онога дана бити као срце породиље.
42Моав ће истребљен бити као народ,
јер је себе над Господом уздигао.
43Чекају те страхота,
јама и замка, становниче Моава!
– говори Господ.
44Ко утекне од страхоте,
у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
годину њихове казне
– говори Господ.
45У сенци су Есевона
застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
и теме бунтовницима.
46Јао теби, Моаве!
Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
и твоје ћерке у изгнанство.
47Али вратићу изгнанике моавске
у последњим данима
– говори Господ.“
Довде је суд над Моавом.
Пророчество о Моаве
1О Моаве.
Так говорит Господь Сил, Бог Израиля:
– Горе Нево – он будет опустошен!
Кирьятаим будет опозорен и захвачен;
крепость будет опозорена и разрушена.
2Минует слава Моава;
в Хешбоне замышляют против него зло:
«Идем, покончим с этим народом».
И ты, Мадмен, замолкнешь48:2 На языке оригинала наблюдаются игры слов: название «Хешбон» и глагол «замышлять» (хашав); название «Мадмен» и глагол «замолкнуть» (дамам).;
меч будет преследовать тебя.
3Слушайте крики из Хоронаима,
крики великого опустошения и разрушения.
4Погибнет Моав,
заплачут его малые дети.
5Поднимаются жители на Лухит
и на ходу горько плачут;
на дороге, ведущей в Хоронаим,
слышен скорбный плач о разорении.
6Бегите! Спасайте свои жизни!
Будьте как одинокий можжевельник в пустыне.
7За то, что вы надеялись на свои дела и богатства,
вас тоже захватят.
В плен отправится Кемош48:7 Кемош – божество из пантеона моавитян, в жертвы которому приносились люди.
со своими священниками и вождями.
8Губитель придет в каждый город –
ни один город не спасется.
Долина погибнет,
равнина придет в запустение,
как и сказал Господь.
9Дайте Моаву крылья,
чтобы он мог улететь48:9 Или: «посыпьте Моав солью, чтобы он был опустошен»..
Его города опустеют,
останутся без горожан.
10Проклят тот, кто небрежен, исполняя дело Господне!
Проклят тот, кто удерживает меч от кровопролития!
11Моав от юности пребывал в покое,
как вино над своим осадком,
что из сосуда в сосуд не переливали48:11 Образное сравнение с долго стоявшим вином, в котором образовался осадок, говорит о спокойной, уравновешенной жизни Моава, который наслаждался жизнью, полной изобилия, и стал равнодушным и самодовольным, но теперь ему надлежало стать тем «сосудом с вином», который быстро опорожняют (см. Соф. 1:12). –
так и Моав не ходил в плен.
Так что вкус его, как и прежде,
и запах не изменился.
12Но наступают дни, –
возвещает Господь, –
когда Я пошлю к нему виноделов,
чтобы перелить его,
опустошить его сосуды
и разбить его кувшины вдребезги.
13Моав тогда постыдится Кемоша,
как дом Израиля постыдился Вефиля48:13 Вефиль – дом Бога, где после разделения Израиля находилось место для поклонения золотому тельцу. См. 3 Цар. 12:25-33.,
своей надежды48:13 Израильский царь Иеровоам I приказал отлить двух золотых тельцов и одного из них поставил в Вефиле. Он возвел поклонение тельцам в ранг национальной религии (см. 3 Цар. 12:25-33)..
14Как же вы можете говорить: «Мы храбрецы,
мы отважные в битве воины»?
15Моав будет разрушен, его города будут взяты;
его лучшие юноши пойдут на бойню, –
говорит Царь,
Чье имя Господь Сил. –
16Падение Моава близко;
день его бедствия спешит.
17Плачьте о нем, все его соседи,
все, кто знал его славу,
говорите: «Как сломан могучий скипетр,
как сломан жезл прославленный!»
18Сойди с почетного места
и сядь на иссохшую землю,
дочь – обитательница Дивона,
потому что губитель Моава
двинется на тебя
и разрушит твои укрепленные города.
19Встань у дороги и смотри,
живущий в Ароере.
Расспрашивай беженца и уцелевшую,
спрашивай: «Что случилось?»
20Моав обесславлен, ведь он сломлен;
рыдайте и плачьте!
Расскажите вдоль побережий Арнона,
что разрушен Моав.
21Суд пришел на города в плоскогорье:
на Холон, Иахац и на Мефаат,
22на Дивон, Нево и Бет-Дивлатаим,
23на Кирьятаим, Бет-Гамул и Бет-Меон,
24на Кериот и Боцру,
на все дальние и ближние города Моава.
25Рог48:25 Рог – был символом могущества, власти и силы. Моава отрублен и его рука сломана, –
возвещает Господь. –
26Напоите его допьяна,
потому что он возносился перед Господом.
Пусть он вываляется в своей блевотине,
пусть он станет посмешищем.
27Разве не посмешищем был у тебя Израиль?
Разве пойман он был с ворами,
что ты презрительно качал головой
каждый раз, когда говорил о нем?
28Оставьте города и селитесь в скалах,
жители Моава.
Будьте как голуби, что гнездятся
на краях расщелин.
29– Слышали мы о гордости Моава,
о его чрезмерной гордости и тщеславии,
о его гордости и надменности,
о его заносчивом сердце.
30– Знаю Я его наглость, –
возвещает Господь, –
но пуста его похвальба,
и дела его ничего не стоят.
31Поэтому плачу Я о Моаве,
рыдаю обо всем Моаве,
скорблю о жителях Кир-Хереса.
32Я плачу о вас, как Я плакал об Иазере,
о виноградниках Сивмы.
Ваши лозы тянулись к морю,
достигали моря Иазера48:32 Речь идет о Мертвом море..
Разрушитель набросился
на летние плоды, на спелый виноград.
33Веселье и радость ушли
с плодородной земли Моава.
Вину из давилен Я положил конец;
никто в них не топчет с радостным криком.
Хотя и стоит крик,
но не радостный он.
34От Хешбона до Элеалы раздаются рыдания;
крики слышны до самого Иахаца,
от Цоара до Хоронаима и Эглат-Шлешия,
ведь даже воды реки Нимрима пересохнут.
35Я истреблю в Моаве тех,
кто приносит жертвы в святилищах на возвышенностях
и возжигает благовония своим богам, –
возвещает Господь. –
36Поэтому Мое сердце плачет о Моаве,
как свирель, плачет, как свирель,
о жителях Кир-Хереса.
Богатство, которое они скопили, погибло.
37Все головы острижены,
все бороды сбриты;
на всех руках порезы,
и одеты они в рубище.
38На всех крышах Моава
и на площадях все рыдают,
потому что Я разбил Моав,
как сосуд, который никому не нужен, –
возвещает Господь. –
39Как он раскололся! Как они рыдают!
Как позорно Моав показал спину!
Моав стал посмешищем
и ужасом для всех соседей.
40Так говорит Господь:
– Орел налетит на свою добычу,
простирая свои крылья над Моавом.
41Кериот будет взят,
крепости будут захвачены.
Затрепещут в тот день сердца
моавских воинов,
словно сердце роженицы.
42Истребится Моав как народ,
потому что он возносился перед Господом.
43Ужас, яма и западня ждут тебя,
народ Моава, –
возвещает Господь. –
44Всякий, кто побежит от ужаса,
упадет в яму,
всякий, выбравшийся из ямы,
угодит в западню;
Я нашлю эти беды на Моав
в год его наказания, –
возвещает Господь. –
45В тени Хешбона
замерли изнуренные беженцы:
полыхает огонь из Хешбона,
пышет пламя из дома Сигонова,
обжигает лоб Моаву,
темя народу мятежному.
46Горе тебе, Моав!
Погиб народ Кемоша48:46 Кемош – божество из пантеона моавитян, в жертвы которому приносились люди.;
твои сыновья взяты в плен,
твои дочери – в неволе48:45-46 См. Чис. 21:28-29; Втор. 2:26-30..
47Но в будущем Я верну Моаву благополучие, –
возвещает Господь.
Здесь кончается приговор Моаву.
