Јеремија и Пасхор
1А Пасхор – Имиров син, свештеник и главни надгледник у Дому Господњем – је чуо како Јеремија пророкује све те речи. 2Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и бацио га у окове, у тамницу код горњих Венијаминових врата, где је Дом Господњи. 3Сутрадан је Пасхор довео Јеремију из тамнице, а Јеремија му је рекао: „Неће те више Господ звати ’Пасхор!’ Име ће ти бити Магор-Мисавив20,3 Дословно: ужас на све стране.. 4Јер овако каже Господ: ’Ево, од тебе ћу ужас да направим и за тебе самог и за све пријатеље твоје! Пашће сви они од мача њихових непријатеља, а ти ћеш све то гледати. И сву ћу Јуду дати у руке цара вавилонског. Он ће да их одведе у изгнанство, у Вавилон, и побиће их мачем. 5Даћу све богатство овог града, сав његов труд, све његове драгоцености, све имање царева Јудиних у руке њихових непријатеља. Они ће то опленити, покупити и однети у Вавилон. 6А ти ћеш, Пасхоре, и сви домаћи твоји отићи у изгнанство, у Вавилон. Тамо ћеш отићи и умрећеш тамо. Тамо ће да сахране и тебе и све твоје пријатеље којима си пророковао лаж.’“
Јеремијина тужбалица
7Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
и прича и подсмех.
8Кад год говорим, ја вапим.
„Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
и целодневни церек.
9А рекао сам: „Не спомињем га више!
Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
да се суздржавам.
10Чујем шапат многих око мене
и ужас је свуда унаоколо:
„Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
па ћемо га надвладати
и осветићемо му се!“
11А Господ је са мном као ратник свиреп.
Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!
Посрамиће се силно јер неће успети,
за незаборав вечни биће њихова срамота.
12О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,
који видиш и нутрину и срце;
нек над њима и ја видим ту освету твоју,
јер парницу своју ја сам изложио теби.
13Певајте Господу!
Славите Господа
јер из зликовачких руку
душу убогог избавља!
14Проклет да је дан кад сам се родио!
Не био благословен дан кад ме мајка роди!
15А и нек је проклет човек
што мом оцу благовести –
„Мушко је! Син ти се родио!“ –
и тако га силно обрадовао.
16Нек тај човек буде попут градова
што је Господ сатро,
на које се смиловао није.
Нека јутром нарицање слуша,
а у подне поклич од ратника.
17Што ме не усмрти у материци
и зашто ми моја мајка гроб није постала!
Што за веке векова не оста утроба јој трудна!
18Зашто сам изашао из материце,
муку и тугу да гледам,
моји дани у срамоти да дођу свом крају.
Иеремия и Пашхур
1Когда Пашхур, сын Иммера, начальник охраны дома Господня, услышал Иеремию, пророчествующего это, 2он велел избить пророка Иеремию и посадить его в колодки у Верхних вениаминовых ворот Господнего дома. 3На следующий день, когда Пашхур освободил его из колодок, Иеремия сказал ему:
– Господь назвал тебя не Пашхуром20:3 Это имя значит «Сын (египетского бога) Хора», а Магор-Миссавивом!20:3 То есть «Ужас со всех сторон». 4Ведь так говорит Господь: «Я сделаю тебя ужасом самому себе и всем твоим друзьям; ты своими глазами увидишь, как они падут от мечей врагов. Я отдам всю Иудею в руки царя Вавилона, который угонит их в Вавилон или предаст мечу. 5Я отдам врагам все достояние этого города: все его доходы, все драгоценности, все сокровища царей Иудеи, и они разграбят их и унесут в Вавилон. 6А ты, Пашхур, вместе со всеми, кто живет в твоем доме, отправишься в плен в Вавилон. Там ты умрешь, там тебя и похоронят – и тебя, и всех твоих друзей, которым ты пророчествовал ложь».
Отчаяние Иеремии
7Господи, Ты уговаривал меня, и я уговорен;
Ты сильнее и одолел меня.
Надо мною смеются весь день;
всякий меня высмеивает.
8Лишь начну говорить, – кричу,
возвещая зверства и разрушения.
Принесло мне слово Господне
ежедневные издевательства и насмешки.
9И сказал я: «Не стану о Нем вспоминать
и не буду впредь говорить во имя Его»,
но Его слово, как огонь, жжет мне сердце,
как огонь, заключенный в моих костях.
Я устал его сдерживать, не могу.
10Слышу, как многие шепчут:
«Ужас со всех сторон!
Заявите же на него!
Давайте же заявим на него!»
Все друзья мои ждут,
чтобы я оступился:
«Может, поддастся он на обман,
и мы его одолеем
и отомстим ему».
11Но со мною Господь, словно грозный воин,
и мои гонители споткнутся и не одолеют меня.
Опозорятся они смертельно, не добившись успеха,
никогда не забудется их унижение.
12Господь Сил, испытывающий праведных
и видящий сердце и разум,
дай мне увидеть, как Ты отомстишь им,
ведь я доверил свое дело Тебе.
13Пойте Господу!
Славьте Господа!
Он спасает жизнь бедняка
от рук нечестивцев.
14Будь проклят день, когда я родился!
День, когда мать родила меня,
да не будет благословен!
15Будь проклят тот, кто известил отца:
«У тебя родился сын!» –
и привел его в ликование.
16Пусть уподобится тот человек городам,
которые Господь разрушил без жалости.
Пусть слышит он утром плач,
а в полдень – боевой клич,
17за то, что во чреве меня не убил,
чтобы стала мне мать могилой,
чтобы чрево осталось беременным вовеки.
18Для чего я вышел из чрева?
Смотреть на беду и муки
и в позоре окончить дни?
