Суша, глад, рат
1Јеремији је дошла од Господа порука о суши:
2„Јуда плаче.
Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
Плач Јерусалима се разлеже.
3Моћници шаљу своје слуге по воду,
али када они стигну до чатрња,
воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
посрамљени и збуњени,
покривених глава.
4Тло је испуцало,
јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
и покривају своје главе.
5И кошута се оланила у пољу
и напустила младо,
јер нема траве.
6Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
јер нема паше.“
7Наше кривице сведоче против нас.
А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
Против тебе смо сагрешили!
8Надо Израиљева,
Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
и путника што би тек успут да преноћи?
9Зашто си као сметен човек,
као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
и твоје је име призвано на нас.
Не напуштај нас!
10Ево шта каже Господ овом народу:
„Они баш воле да лутају,
не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
и сада се сећа њихових кривица
и казниће њихове грехе.“
11Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“
13А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“
14Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.
17И ову ћу поруку још да им кажем:
’Роне сузе очи моје
и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
разорена великим разарањем.
Јако је рањена.
18Ако одем у поље –
тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
тумарају земљом и ништа не схватају.’“
19Зар си Јуду сасвим одбацио?
Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто си нас ударио
и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
а ничег доброга;
и времену оздрављења –
а оно страва!
20Господе, ми смо свесни наше опакости
и кривице наших предака,
јер смо ти згрешили.
21Не презри нас због свог имена!
Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
и немој га раскинути.
22Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
Ти све то чиниш
и ми те жељно ишчекујемо.
Пророчества во время засухи
1Вот слово Господне о засухе, которое было Иеремии:
2– Плачет Иудея,
томятся ее врата;
люди скорбно сидят на земле,
и воплем исходит Иерусалим.
3Знать посылает своих слуг за водой,
те приходят к колодцам
и не находят воды.
Несут пустые кувшины домой;
смущенные, обескураженные,
они покрывают свои головы.
4Трескается земля в стране,
пораженной бездождьем,
и земледельцы в смущении
покрывают свои головы.
5Даже лань бросает в поле
своего новорожденного детеныша,
потому что не осталось травы.
6Дикие ослы, стоя на голых кряжах,
глотают воздух, словно шакалы;
их глаза потускнели,
потому что погибла зелень.
7– Наши грехи обличают нас, Господи,
но сделай что-нибудь ради Своего имени!
Тяжко наше отступничество,
мы согрешили пред Тобой.
8Надежда Израиля,
Спаситель во время скорби,
почему же Ты в этой стране, как чужак,
словно путник, свернувший с дороги переночевать?
9Почему Ты как тот, кто сражен замешательством,
точно могучий воин, бессильный спасти?
Господи, Ты среди нас,
Твоим именем мы названы,
не оставляй нас!
10Так говорит Господь об этом народе:
– Поистине, любят они бродить
и своих ног не удерживают.
За это Господь не благоволит к ним;
Он вспомнит их беззакония
и накажет их за грехи.
11Господь сказал мне:
– Не молись о благополучии этого народа. 12Пусть постятся, но Я не услышу их вопля; пусть возносят всесожжения и хлебные приношения, но Я не приму их. Да, Я погублю их мечом, голодом и мором.
13И тогда сказал я:
– Владыка Господи, пророки твердят им: «Не увидите меча, голода у вас не будет, но нерушимый мир подарю Я вам в этом крае».
14И Господь сказал мне:
– Ложь пророчествуют пророки от Моего имени. Я не посылал их, не давал им повелений и не говорил с ними. Видения ложные, пустую ворожбу и лживость собственных сердец пророчествуют они вам. 15Поэтому так говорит Господь о пророках, которые пророчествуют от Моего имени, хотя Я не посылал их, и говорят: «Ни меча, ни голода не будет в этой стране», от меча и от голода падут эти пророки. 16А народ, которому они пророчествуют, будет разметан по улицам Иерусалима голодом и мечом, и некому будет хоронить ни их самих, ни их жен, ни их сыновей, ни дочерей. Я обрушу на них беду, которую они заслужили. 17Вот что скажи им:
– Пусть льются из моих глаз слезы,
не переставая ни днем, ни ночью,
потому что девственная дочь – народ мой –
получила страшную рану,
сражена могучим ударом.
18В поле ли выйду –
там погибшие от меча,
войду ли в город –
там умирающие от голода.
И пророк, и священник бродят по земле,
не зная, что делают14:18 Или: «идут в землю, которую не знают»..
19– Разве навек Ты отверг Иудею?
Разве Сион Тебе опротивел?
Зачем Ты поразил нас так,
что нет для нас исцеления?
Ждем мы мира,
а ничего доброго нет;
ждем времени исцеления,
а вместо этого – ужасы.
20Господь, мы признаем нашу неправедность
и вину наших отцов;
мы согрешили пред Тобой.
21Не отвергай нас, ради Своего имени;
не унижай престол Своей славы.
Вспомни и не расторгай Свой завет с нами.
22Могут ли ничтожные идолы народов дождь ниспослать?
Может ли небо само
ливнем пролиться?
Разве не от Тебя это, Господи, Бог наш?
Мы надеемся на Тебя,
так как Ты все это творишь.
