Одговорност пророка
1Дође ми опет реч Господња: 2„Сине човечији, говори својим сународницима. Реци им: ’Ако доведем мач на неку земље, а народ земље узме једног човека из својих крајева и поставе га за чувара, 3и ако он види да мач долази на ту земљу, па затруби у трубу и опомене народ, 4али се онај који чује глас трубе не да опоменути, а мач дође и покоси га, његова ће крв пасти на његову главу. 5Пошто је чуо глас трубе, а није се дао опоменути, његова ће крв бити на њему. Да се дао опоменути, спасао би себи живот. 6Ако чувар види да мач долази, а не затруби у трубу, те народ не буде опоменут, а дође мач и покоси једног од њих, тај ће платити животом за своју кривицу, али ћу одговорност за његову крв тражити од чувара.’
7Тебе сам, сине човечији, поставио за чувара дому Израиљевом. Кад чујеш реч из мојих уста, пренеси им моју опомену. 8Кад кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети’, а ти му не кажеш ништа како би га опоменуо да се окане свог опаког пута, опаки ће свакако умрети због своје кривице, али ћу одговорност за његову смрт тражити од тебе. 9Али ако опоменеш опаког да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, умреће за своју кривицу. Ти ћеш, пак, спасти себи живот.
10А ти, сине човечији, реци дому Израиљеву: ’Ви говорите: наши преступи и греси нас терете, и због њих пропадамо. Како ћемо опстати!’ 11Реци им: ’Живота ми мога – говори Господ Бог – није мени мило да опаки умре, него да се врати са свог пута и живи. Вратите се! Вратите се са својих злих путева! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’
12Ти, сине човечији, реци својим сународницима: ’Праведника неће спасти његова праведност када згреши, нити ће опакост довести опакога до његове пропасти када се окане своје опакости. Праведник неће остати у животу кад згреши.’ 13Кад кажем праведнику да ће живети, али се он поузда у своју праведност, па згреши, сва његова праведност неће се памтити; умреће због неправде коју је починио. 14А ако кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети!’ – и он се окане свог греха, па почне да чини право и правду; 15ако опаки врати залог и врати што је опљачкао, држи се заповести живота и не чини неправду, заиста ће живети, неће умрети. 16Ни један од греха које је починио му се неће памтити. Чинио је право и правду, заиста ће живети.
17Ипак, твоји сународници кажу: ’Пут Господњи није праведан.’ Не, њихови путеви нису праведни! 18Кад се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, умреће због ње. 19А ако се опаки окане своје опакости и почне да чини право и правду, живеће због њих. 20А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Доме Израиљев, свакоме ћу од вас судити по његовим путевима!“
Пад Јерусалима
21У дванаестој години нашег изгнанства, петога дана десетог месеца, дошао ми је један бегунац из Јерусалима и рекао ми: „Град је пао!“ 22А увече, пре него што је бегунац дошао, на мене се спустила рука Господња. Господ ми је отворио уста пре него што је овај дошао ујутро. И пошто су ми се отворила уста, више нисам ћутао.
23Тада ми дође реч Господња: 24„Сине човечији, они што живе у оним рушевинама у Израиљевој земљи говоре: ’Аврахам је био један једини кад је примио земљу у посед, а нас је много. Нама је земља дана у посед.’ 25Зато им реци: ’Говори Господ Бог: ето, ви једете месо с крвљу, дижете очи према својим идолима и проливате крв, а хоћете да поседујете земљу? 26Ослањате се на свој мач, чините гадости, и свако од вас скрнави жену свог ближњег. Зар ви да поседујете земљу?’
27Овако им реци: ’Говори Господ Бог: живота ми мога, они који живе у рушевинама изгинуће од мача, оне који су напољу даћу зверима за храну, а они који су у склоништима и пећинама помреће од заразе. 28Тако ћу земљу претворити у крајњу пустош, па ће нестати понос њене силе. Горе ће Израиљеве опустети, и више нико тамо неће пролазити. 29И знаће да сам ја Господ, када претворим земљу у крајњу пустош због гадости које су починили.’
30Сине човечији, твоји сународници говоре о теби уз зидове и код кућних врата. Говоре један другом: ’Дођите и послушајте реч која је дошла од Господа!’ 31Долазе к теби као кад народ долази на сабор; мој народ седа испред тебе и слуша твоје речи, али их не извршава; пријају им у устима, а срце им иде за непоштеним добитком. 32Ти си за њих као певач умилног гласа, који пева љубавне песме и вешто свира; слушају твоје речи, али их не извршавају.
33Али кад ово дође, а ево, већ долази, тада ће знати да је пророк био међу њима.“
耶和華立以西結為守望者
1耶和華對我說： 2「人子啊，你要告訴你的同胞，『我若使戰爭降臨某地，那地方的百姓就應選一人做守望者。 3守望者發現敵人來攻打，便吹號警告百姓。 4凡聽見號聲而不接受警告的，敵人來把他殺了，這流血的罪就要由他自己承擔。 5因為他聽見號聲，卻不接受警告，他的死是咎由自取。他若接受警告，就不至於死了。 6但如果守望者看見敵人來攻打而不吹號警告百姓，以致有人被敵人殺了，那人固然是因自己的罪惡而被殺，我卻要向這守望者追討那人被殺的血債。』
7「人子啊，現在我立你為以色列人的守望者，你要聽我的信息，代我警告他們。 8如果我說惡人必定要死，你卻不警告他離開罪惡的行徑，他必因自己的罪而死，我卻要向你追討他喪命的血債。 9如果你警告惡人離開罪惡的行徑，他卻不聽，他必因自己的罪惡而死，他的死與你無關。
10「人子啊，你要對以色列人說，『你們說，我們背負過犯和罪惡，正因此而滅亡。我們怎能存活下去呢？ 11你要告訴他們，主耶和華說，「我憑我的永恆起誓，我絕不喜歡惡人死亡，我更願意惡人改邪歸正，得以存活。以色列人啊，回頭吧！回頭吧！改邪歸正吧！何必自取滅亡呢？」』 12人子啊，你要對你的同胞說，『當義人犯罪時，他以往的義救不了他；當惡人悔改時，他以往的惡不會使他滅沒。義人若犯罪，他以往的義不能使他存活。』 13我雖對義人說他必能存活，但如果他仗著自己的義而犯罪，他的義將不會被記念，他必因犯罪而死亡。 14我雖對惡人說他必定要死，但他若改邪歸正，行事公正仁義， 15償還抵押，歸還贓物，遵行生命之律例，不再犯罪，就必存活，不致死亡。 16他犯的罪不會被追究，因為他行事公正仁義，所以必得存活。
17「你的同胞卻說，主這樣做不公平。其實是他們自己行事不公。 18義人離義行惡，必因惡行而死亡。 19惡人棄惡行義，必因義行而存活。 20可是你們卻說，主這樣做不公平。以色列人啊，我必按你們各人的行為審判你們。」
21在我們被擄後第十二年十月五日，有人從耶路撒冷逃出來對我說：「城已經淪陷了。」 22逃難的人來的前一晚，耶和華的靈降在我身上，開了我的口。當那人早上來到我這裡時，我就開了口，不再沉默。
23耶和華對我說： 24「人子啊，那些住在以色列廢墟中的人說，『亞伯拉罕一人尚且能擁有這片土地，我們這麼多人更能擁有這片土地為業。』 25但你要告訴他們，主耶和華這樣說，『你們吃帶血的肉，仰賴偶像，又殺人流血，怎能擁有這片土地呢？ 26你們靠刀劍行可憎之事，個個玷污別人的妻子，你們怎能擁有這片土地呢？』 27你要告訴他們，主耶和華這樣說，『我憑我的永恆起誓，那些住在廢墟中的必死於刀下，逃到田野的必被野獸吞吃，躲進堡壘和洞穴的必死於瘟疫。 28我要使這片土地荒涼不堪，使她所誇耀的勢力消逝。以色列的山必荒涼，杳無人跡。 29因為他們所行的一切可憎之事，我必使這地方荒涼不堪，那時他們就知道我是耶和華。』
30「人子啊，你的同胞在牆邊和門口彼此議論你說，『來，聽聽耶和華要他傳什麼信息。』 31他們隨著人群來到你面前，坐著聆聽你的話，儼然像我的子民。但他們不付諸實行，嘴裡說的是甜言蜜語，心中卻追求不義之財。 32他們只聽不做，你在他們眼中只不過是善唱情歌、長於彈奏樂器的人。 33看吧，我所說的必定應驗。當一切應驗的時候，他們就知道有先知在他們當中。」
