Пророштво против Тира
1У једанаестој години, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, зато што је Тир говорио за Јерусалим: ’Ха, ха, разбијена су врата народа, широм су ми отворена, обогатићу се сад кад је опустошен!’, 3зато говори Господ Бог: о, Тире, ево ме, долазим на тебе! Подићи ћу на тебе многе народе, као што море подиже таласе. 4Они ће разорити зидине тирске и срушити њене куле. Ја ћу састругати земљу с њега и учинити га голом стеном. 5И постаће место где се суше мреже усред мора, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог. Тир ће постати плен народима. 6А твоје ћерке у земљи биће побијене мачем. Тада ће знати да сам ја Господ Бог.
7Јер говори Господ Бог: ево, довешћу на Тир са севера Навуходоносора, цара вавилонског, цара над царевима, с коњима и бојним колима, с коњицом и великом војском. 8Он ће побити мачем твоје ћерке у земљи. Дигнуће против тебе опсадне куле, ископати насипе против тебе и поставити штитове против тебе. 9И наместиће пробојне справе да ударају у твоје зидове, и секирама разараће твоје куле. 10Од мноштва његових коња прекриће те прашина; а од буке његових коњаника и точкова бојних кола затрешће се твоји зидови када уђе кроз твоја врата, као што се улази у проваљен град. 11Копитама својих коња протутњаће кроз све твоје улице; мачем ће побити твој народ, а твоји моћни стубови ће бити оборени на земљу. 12Заплениће твоје благо и опљачкати твоја добра, срушиће твоје зидове и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво, и прашину побацаће у воду. 13Прекинућу јеку твојих песама, а звук твојих харфи више се неће чути. 14Учинићу од тебе голу стену; постаћеш место где се суше мреже. Никада више нећеш бити саграђен, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог.“
15Овако Господ Бог говори Тиру: „Зар се неће затрести острва од праска твога пада, кад рањени стану да јаучу и покољ настане у теби? 16Тада ће сићи с престола сви морски кнезови, одложити своје плаштеве и скинути са себе извезене хаљине, па ће се обући у страх, поседати на земљу и непрестано се трести запањени над тобом. 17Онда ће запевати тужбалицу над тобом и рећи ти:
’Како пропаде, славни граде,
како нестаде с мора!
А био си морска сила,
ти и мештани твоји,
сејући страх међу свима
који су живели у теби.
18Сад се тресу острва у дан твога пада,
смела су се острва морска због твог краја.’
19Јер говори Господ Бог: ’Кад те учиним пустим градом, као градове где се више не живи, кад на тебе доведем дубине морске и силне те воде прекрију, 20спустићу те к онима што силазе у раку, к народу из давних времена, настанићу те у најниже крајеве земље, што личе на древне рушевине, с онима што силазе у раку. И нећеш више бити настањен, нити зрачити сјајем у земљи живих. 21Довешћу на тебе пропаст и неће те више бити. Тражиће те, али те никада више неће наћи – говори Господ Бог.’“
Ang Mensahi Batok sa Tyre
1Karon, sang nahauna nga adlaw sang bulan,26:1 nahauna nga adlaw sang bulan: Wala mabutang sa Hebreo kon ano nga bulan. sang ikaonse nga tuig sang amon pagkabihag, nagsiling ang Ginoo sa akon, 2“Tawo, nagkalipay ang mga taga-Tyre sa pagkalaglag sang Jerusalem. Nagsiling sila, ‘Nalaglag na ang importante nga alagyan sang mga negosyante sang mga nasyon. Kag karon kita naman ang kabigon nga importante. Kag tungod nga nalaglag na ang Jerusalem, kita naman ang magauswag.’ 3Gani ako, ang Ginoong Dios, nagasiling nga kontrahon ko ang Tyre. Ipasalakay ko ini sa madamo nga mga nasyon nga daw sa mga balod nga nagahuganas. 4Gub-on nila ang iya mga pader kag rumpagon ang iya mga tore. Kagison nila ang iya duta hasta nga bato na lang ang mabilin. 5Mangin bululadan na lang ini sang mga pukot sa higad sang baybay. Matabo gid ini, kay ako, ang Ginoong Dios, ang nagasiling sini. Itugyan ko ang Tyre sa iban nga mga nasyon nga magaagaw sang iya mga pagkabutang, 6kag ang iya mga pumuluyo sa kaumahan pamatyon paagi sa espada. Dayon mahibaluan nila nga ako amo ang Ginoo.”
7Nagpadayon sa pagsiling ang Ginoong Dios, “Mga taga-Tyre, ipasalakay ko sa inyo si Haring Nebucadnezar sang Babilonia, ang hari nga labaw sa tanan nga hari. Magasalakay siya halin sa aminhan nga may madamo nga mga soldado, mga karwahe, mga kabayo, kag mga manugkabayo. 8Ipapatay niya ang inyo mga pumuluyo sa kaumahan paagi sa espada. Magasalakay ang iya mga soldado nga may mga tore-tore, kag mga taming, kag magatumpok sila sang duta sa kilid sang inyo mga pader sa pagtaklas sini. 9Ipawasak niya ang inyo mga pader paagi sa dalagko nga mga troso kag iparumpag ang inyo mga tore paagi sa mga maso. 10Tabunan kamo sang yab-ok nga nagatap-ok halin sa mga tiil sang iya mga kabayo nga puwerte kadamo. Magatay-og ang inyo mga pader tungod sa iya nagahinagunos nga mga kabayo kag mga karwahe nga nagapasulod sa mga puwertahan sang inyo naguba nga siyudad. 11Tasak-tasakon sang iya mga kabayo ang tanan ninyo nga mga karsada. Ipapatay niya ang inyo mga pumuluyo paagi sa espada, kag ang inyo mapag-on nga mga haligi magakalarumpag. 12Pang-agawon nila ang inyo mga manggad kag ang inyo mga baligya. Panggub-on nila ang inyo mga pader kag ang manami ninyo nga mga balay, kag ihaboy dayon nila sa dagat ang mga bato, mga kahoy kag ang tanan nga nabilin sa nagkalaguba. 13Pauntaton ko ang inyo pagkinanta kag pagtinukar sang mga arpa. 14Himuon ko na lang ang inyo lugar nga isa ka malapad nga bato nga bululadan sang mga pukot. Indi na gid pagtukuron liwat ang inyo siyudad. Matabo gid ini, kay ako, ang Ginoong Dios, ang nagasiling sini.”
15Nagsiling pa gid ang Ginoong Dios sa mga taga-Tyre, “Ang mga nagaestar malapit sa dagat magakulurog sa kahadlok kon mabatian nila ang inyo pagkalaglag kag pagkalamatay, kag ang pag-inugayong sang mga napilasan sa inyo. 16Ang mga pangulo sang mga lugar nga malapit sa dagat magapanaog sa ila trono kag magauba sang ila harianon nga bayo kag sang ila pangsulod nga bayo nga matahom. Kag magapungko sila sa duta nga nagakurog sa kahadlok tungod sa inyo gindangatan. 17Dayon magapanalambiton sila sini para sa inyo: ‘Daw ano ang imo pagkalaglag, ikaw nga bantog nga siyudad nga ginaestaran sang mga tawo nga ang ila palangabuhian ara sa dagat. Gamhanan gid ikaw sa kadagatan kag nahadlok sa imo ang tanan nga nagaestar malapit sa dagat. 18Karon, nagakulurog sa kahadlok ang mga nagaestar malapit sa dagat tungod sa imo pagkalaglag.’ ”
19Nagsiling pa gid ang Ginoong Dios, “Tyre, mangin mamingaw ka nga siyudad nga wala na sing may nagaestar. Palapawan ko ikaw sang madalom nga tubig. 20Ilubong ko ikaw sa kadadalman kaupod sadtong mga tawo sang una nga panahon. Magapabilin ka nga guba sa idalom sang duta kaupod sadtong mga tawo nga nagkaladto sa kadadalman. Indi ka na makabalik sa lugar sang mga buhi. 21Tapuson ko na ikaw, kag makahaladlok ang imo katapusan. Madula ka na; bisan pangitaon ka, indi ka na gid makita. Ako, ang Ginoong Dios, ang nagasiling sini.”
