Котао с кључалом водом
1Дође ми реч Господња девете године, у десетом месецу, десетог дана: 2„Сине човечији, забележи овај дан, управо овај дан, јер је цар вавилонски на овај исти дан опсео Јерусалим. 3Испричај причу одметничком дому. Реци им: ’Говори Господ Бог:
Пристави котао; пристави га
и налиј воду у њега.
4Стави у њега комаде меса,
све најбоље комаде, бут и плећку,
и напуни га најбољим костима.
5Узми најбоље грло ситне стоке
и наслажи кости24,5 Кости, према јеврејском и Септуагинти. испод њега.
Нека добро узаври,
тако да се и кости скувају у њему.
6Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
котлу који је загорео,
а чија загорелина није уклоњена!
Испразни га комад по комад;
за њега се неће бацати жреб.
7Јер његова је крв још у њему:
ставио ју је на голу стену;
није је пролио на земљу
да је покрије прашина.
8И ја ћу оставити његову крв
на голој стени, непокривену,
да плане гнев и да се изврши освета.
9Зато говори Господ Бог:
Тешко крвничком граду,
јер ћу наложити велики огањ!
10Стави много дрва,
подложи ватру,
скувај месо,
умешај зачине;
нека кости загоре.
11Затим га стави празног
на ужарени угаљ да се загреје,
тако да се бронза усија,
па да загорелина у њему сагори.
12Мукотрпан је то посао!
Загорелина се не скида с њега
чак ни огњем.
13Развратност је у твојој нечистоти! Зато што сам те чистио, а ти се ниси дала очистити од своје нечистоте, нећеш се више очистити од своје нечистоте, док не искалим свој гнев на теби.
14Ја, Господ то сам рекао; то долази и то ћу учинити. Нећу одустати, нећу се сажалити, нећу се смиловати. Бићеш кажњена због својих путева и својих дела – говори Господ Бог.’“
Језекиљу умире жена
15Дође ми опет реч Господња: 16„Сине човечији, узећу од тебе жељу твојих очију једним ударцем. А ти не тугуј, не плачи, нити рони сузе. 17Уздиши тихо, не наричи за мртвима, обмотај турбан око своје главе, обуј сандале на ноге, не покривај своју браду, и не једи што ти спреме људи.“
18То сам ујутро рекао народу, а увече ми је умрла жена. Ујутро сам учинио као што ми је било заповеђено.
19Људи ми рекоше: „Зар нам нећеш рећи шта за нас значи све то што радиш?“
20Ја им рекох: „Дошла ми је реч Господња: 21’Реци дому Израиљевом: говори Господ Бог: ево, оскрнавићу своје Светилиште, понос ваше снаге, уживање ваших очију, оно што вам душа жели, а ваши синови и ћерке које сте оставили, попадаће од мача. 22Тада ћете учинити као што сам ја учинио; нећете покривати браду и нећете јести што вам спреме људи. 23Турбани ће вам бити на глави а сандале на ногама. И нећете туговати, ни плакати, него ћете иструнути због својих кривица и уздисати један пред другим. 24Језекиљ ће вам бити знак; што је он радио, радићете и ви. А кад се то догоди, знаћете да сам ја Господ Бог.
25А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем понос њихове снаге, уживање њихових очију и оно што им душа жели, њихове синове и ћерке, 26тог дана ће доћи бегунац да ти донесе вест. 27Тог дана ће ти се отворити уста пред тим бегунцем, па ћеш проговорити и нећеш више бити нем; ти ћеш им бити знак. Тада ће знати да сам ја Господ.’“
La olla hirviente
1El día diez del mes décimo del año noveno, el Señor me dirigió la palabra: 2«Hijo de hombre, anota la fecha de hoy, de este mismo día, porque el rey de Babilonia ha atacado a Jerusalén. 3Cuéntale una parábola a este pueblo rebelde, y adviértele que así dice el Señor y Dios:
»“Coloca la olla sobre el fuego
y échale agua.
4Agrégale pedazos de carne,
los mejores trozos de pierna y de lomo.
Llénala con lo mejor de los huesos,
5con lo mejor del rebaño.
Amontona leña debajo de la olla,
para que hierva bien el agua
y se cuezan bien los huesos.
6Porque el Señor y Dios dice:
»”¡Ay de la ciudad sanguinaria!
¡Ay de esa olla oxidada,
cuyo óxido no se puede quitar!
Saca uno a uno los trozos de carne,
tal como vayan saliendo.24:6 tal como vayan saliendo. Lit. sin echar suertes sobre ella.
7»”La ciudad está empapada en su sangre,
pues ella la derramó sobre la roca desnuda;
no la derramó por el suelo,
donde el polvo la podía cubrir.
8Sobre la roca desnuda he vertido su sangre,
para que no quede cubierta.
Así haré que se encienda mi ira
y daré lugar a mi venganza.
9Porque así dice el Señor y Dios:
»”¡Ay de la ciudad sanguinaria!
Yo también amontonaré la leña.
10¡Vamos, apilen la leña
y enciendan el fuego!
¡Cocinen la carne y preparen las especias,
y que se quemen bien los huesos!
11¡Pongan la olla vacía sobre las brasas,
hasta que el bronce esté al rojo vivo!
¡Que se fundan en ella sus impurezas
y se consuma su herrumbre!
12Pero ella frustró todos los esfuerzos;
está tan oxidada que ni el fuego la puede purificar.24:12 Pero … purificar. Texto de difícil traducción.
13»”Jerusalén, yo he querido purificarte de tu infame lujuria, pero no has dejado que te purifique. Por eso, no quedarás limpia hasta que se apacigüe mi ira contra ti.
14»”Yo, el Señor, lo he dicho y lo cumpliré. Yo mismo actuaré y no me voy a retractar. No tendré compasión ni cambiaré de parecer. Te juzgaré conforme a tu conducta y a tus acciones, afirma el Señor y Dios”».
Muerte de la esposa de Ezequiel
15La palabra del Señor vino a mí y me dijo: 16«Hijo de hombre, voy a quitarte de golpe el deleite de tus ojos. Pero no llores ni hagas lamentos, ni dejes tampoco que te corran las lágrimas. 17Gime en silencio y no hagas duelo por los muertos. Átate el turbante, cálzate los pies y no te cubras la barba ni comas el pan de duelo».
18Por la mañana hablé al pueblo y por la tarde murió mi esposa. A la mañana siguiente, hice lo que se me había ordenado.
19La gente del pueblo me preguntó: «¿No nos vas a explicar qué significado tiene para nosotros lo que estás haciendo?».
20Yo les contesté: «El Señor me dirigió la palabra y me ordenó 21advertirle al pueblo de Israel que así dice el Señor y Dios: “Voy a profanar mi santuario, orgullo de su fortaleza, el Templo que les deleita la vista y en el que depositan su afecto. Los hijos y las hijas que ustedes dejaron morirán a filo de espada, 22y ustedes harán lo mismo que yo: no se cubrirán la barba ni comerán el pan de duelo. 23Llevarán el turbante sobre la cabeza y se calzarán los pies. No llorarán ni harán lamentos, sino que se consumirán a causa de sus pecados y gemirán unos con otros. 24Ezequiel les servirá de señal y ustedes harán lo mismo que él hizo. Cuando esto suceda, sabrán que yo soy el Señor y Dios”.
25»Y tú, hijo de hombre, el día en que yo les quite su fortaleza, su alegría y su gozo, la delicia de sus ojos, el deseo de su corazón y a sus hijos e hijas, 26vendrá un fugitivo a comunicarte la noticia. 27Ese mismo día se te soltará la lengua y no callarás más. Entonces podrás hablar con el fugitivo; servirás de señal para ellos y sabrán que yo soy el Señor».
