Суд над израиљским вођама
1Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. 2Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. 3Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ 4Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“
5Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. 6Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’
7Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. 8Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. 9Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. 10Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. 11Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. 12Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“
13Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“
Обећање о повратку Израиља
14Тада ми дође реч Господња: 15„Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’
16Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’
17Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’
18А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. 19И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, 20како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. 21А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“
22Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. 23Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. 24А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.
Тада је виђење које сам имао отишло од мене. 25Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.
Суд над вождями Израиля
1Дух поднял меня и перенес к тем воротам Господнего дома, что смотрят на восток. Там, у входа в ворота, было двадцать пять человек, и среди них я увидел Иазанию, сына Азура, и Пелатию, сына Беная, вождей народа.
2Господь сказал мне:
– Сын человеческий, вот люди, которые замышляют зло и дают в этом городе злые советы. 3Они говорят: «Разве не скоро придет время строить дома? Этот город – котел, а мы – мясо». 4Поэтому пророчествуй против них; пророчествуй, сын человеческий.
5Дух Господень сошел на меня и сказал мне:
– Скажи: «Так говорит Господь: Вот о чем вы думаете, дом Израиля. Я знаю то, что приходит вам на ум. 6Вы многих убили в этом городе и завалили его улицы трупами. 7Поэтому так говорит Владыка Господь: Ваши убитые, которых вы положили в нем – это мясо, а этот город – котел, но вас Я изгоню из него. 8Вы страшитесь меча, и Я пошлю на вас меч, – возвещает Владыка Господь. – 9Я изгоню вас из города, отдам во власть чужеземцев и исполню над вами приговор. 10Вы падете от меча; Я буду судить вас на границе Израиля. Тогда вы узнаете, что Я – Господь. 11Этот город не будет для вас котлом, а вы не будете в нем мясом; Я буду судить вас на границе Израиля. 12Тогда вы узнаете, что Я – Господь, потому что вы не соблюдали Моих установлений и не исполняли законов, но поступали по обычаям народов, которые вокруг вас».
13Пока я пророчествовал, Пелатия, сын Бенаи, умер. Тогда я пал ниц и громко закричал:
– О Владыка Господи! Неужели Ты до конца погубишь всех оставшихся в живых в Израиле?
Утешение пленникам
14Было ко мне слово Господа:
15– Сын человеческий, твои сородичи, твоя родня, те, кто разделил с тобой плен11:15 Букв.: «те, кто с тобой в родстве»., и весь дом Израиля – это те, о ком жители Иерусалима говорят: «Они далеко от Господа; эта земля отдана во владение нам».
16– Поэтому скажи: «Так говорит Владыка Господь: Хотя Я и изгнал их к другим народам и рассеял по странам, Я Сам на время11:16 Или: «в некой мере». стал для них святилищем в тех странах, куда они ушли».
17Поэтому скажи: «Так говорит Владыка Господь: Я соберу вас из народов и верну из стран, по которым вы были рассеяны, и опять отдам вам землю Израиля».
18Когда они вернутся туда, они уберут из нее все мерзости и все ее гнусности. 19Я дам им единое сердце и вложу в них новый дух; Я возьму у них сердце из камня и дам им сердце из плоти. 20Тогда они будут соблюдать Мои установления, хранить Мои законы и исполнять их. Они будут Моим народом, а Я буду их Богом. 21Но на головы тех, чьи сердца обращены к их гнусным истуканам и омерзительным идолам11:21 Букв.: «Но к сердцу их гнусностей и мерзостей их сердце идет»., Я обрушу то, что они заслужили, – возвещает Владыка Господь.
Слава Господня покидает Иерусалим
22И херувимы, с колесами возле них, расправили крылья, и слава Бога Израилева была над ними. 23Слава Господня поднялась из города и остановилась над горой к востоку от него. 24Дух поднял меня и перенес к пленникам в Халдею11:24 То есть в Вавилон; евр.: «касдим»; также в остальных местах книги. в видении, которое было дано Духом Божьим.
Потом видение, которое я видел, покинуло меня, 25и я рассказал пленникам обо всем, что показал мне Господь.
