Господњи гнев против Израиља
1Страх је владао док је Јефрем говорио.
Уздигао се он у Израиљу,
али је згрешио због Вала и умро.
2А и сада грехе множе
јер су себи излили идоле
од свог сребра и својом вештином.
Идоли су дело ливца, сви до једног!
И још за њих кажу:
„Људи који жртвују нека љубе телад!“
3Биће зато ко јутарњи облак
и као роса рана што нестаје,
као плева с гумна олујом ношена
и дим из оџака.
4„А ја сам био Господ,
Бог твој, још од земље египатске,
осим мене не знаш за друге богове.
Осим мене Спаситеља нема.
5Ја сам тебе посматрао у пустињи,
у земљи сасушеној.
6Наситили су се на пашњаку своме.
Наситили су се, срцем огордили
и зато ме заборавили.
7Попут лава ја ћу за њих бити,
попут риса што крај пута вреба.
8Пресрешћу их као медведица којој су отели медведиће,
до срца им груди растргнути.
Прождраћу их онде као лав,
раскомадаће их дивље звери.
9Сатрвен си, Израиљу,
јер си против мене, против свога помоћника!
10Где је сада цар твој да те спасе
у свим твојим градовима, твоје судије?
А за њих си говорио: ’Дај ми цара и главаре!’
11И у гневу своме цара сам ти дао,
али сам га и узео у јарости својој.
12Свезана је кривица Јефремова
и прикривен грех је његов.
13Спопашће га болови ко да се порађа.
Али он је дете што мудрости нема,
јер он не би да се роди,
да изађе из утробе кад је томе време.
14Од превласти Света мртвих13,14 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. откупићу их
и од смрти избавићу их.
Где је, смрти, твоје разарање?
Где је, Свете мртвих, жалац твој?
Самилост је сакривена од очију мојих.
15Све и да процвета међу браћом својом,
источни ће ветар доћи,
из пустиње ветар Господњи се диже
да пресуши његове изворе,
да пресахне његова врела
и да отме благо, све драгоцености.
16Биће крива Самарија
за побуну против Бога свога.
Од мача ће они пасти,
децу ће им размрскати
и труднице распорити.“
Господњи гнев против Израиља
1Страх је владао док је Јефрем говорио.
Уздигао се он у Израиљу,
али је згрешио због Вала и умро.
2А и сада грехе множе
јер су себи излили идоле
од свог сребра и својом вештином.
Идоли су дело ливца, сви до једног!
И још за њих кажу:
„Људи који жртвују нека љубе телад!“
3Биће зато ко јутарњи облак
и као роса рана што нестаје,
као плева с гумна олујом ношена
и дим из оџака.
4„А ја сам био Господ,
Бог твој, још од земље египатске,
осим мене не знаш за друге богове.
Осим мене Спаситеља нема.
5Ја сам тебе посматрао у пустињи,
у земљи сасушеној.
6Наситили су се на пашњаку своме.
Наситили су се, срцем огордили
и зато ме заборавили.
7Попут лава ја ћу за њих бити,
попут риса што крај пута вреба.
8Пресрешћу их као медведица којој су отели медведиће,
до срца им груди растргнути.
Прождраћу их онде као лав,
раскомадаће их дивље звери.
9Сатрвен си, Израиљу,
јер си против мене, против свога помоћника!
10Где је сада цар твој да те спасе
у свим твојим градовима, твоје судије?
А за њих си говорио: ’Дај ми цара и главаре!’
11И у гневу своме цара сам ти дао,
али сам га и узео у јарости својој.
12Свезана је кривица Јефремова
и прикривен грех је његов.
13Спопашће га болови ко да се порађа.
Али он је дете што мудрости нема,
јер он не би да се роди,
да изађе из утробе кад је томе време.
14Од превласти Света мртвих13,14 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. откупићу их
и од смрти избавићу их.
Где је, смрти, твоје разарање?
Где је, Свете мртвих, жалац твој?
Самилост је сакривена од очију мојих.
15Све и да процвета међу браћом својом,
источни ће ветар доћи,
из пустиње ветар Господњи се диже
да пресуши његове изворе,
да пресахне његова врела
и да отме благо, све драгоцености.
16Биће крива Самарија
за побуну против Бога свога.
Од мача ће они пасти,
децу ће им размрскати
и труднице распорити.“
