Господњи гнев против Израиља
1Страх је владао док је Јефрем говорио.
Уздигао се он у Израиљу,
али је згрешио због Вала и умро.
2А и сада грехе множе
јер су себи излили идоле
од свог сребра и својом вештином.
Идоли су дело ливца, сви до једног!
И још за њих кажу:
„Људи који жртвују нека љубе телад!“
3Биће зато ко јутарњи облак
и као роса рана што нестаје,
као плева с гумна олујом ношена
и дим из оџака.
4„А ја сам био Господ,
Бог твој, још од земље египатске,
осим мене не знаш за друге богове.
Осим мене Спаситеља нема.
5Ја сам тебе посматрао у пустињи,
у земљи сасушеној.
6Наситили су се на пашњаку своме.
Наситили су се, срцем огордили
и зато ме заборавили.
7Попут лава ја ћу за њих бити,
попут риса што крај пута вреба.
8Пресрешћу их као медведица којој су отели медведиће,
до срца им груди растргнути.
Прождраћу их онде као лав,
раскомадаће их дивље звери.
9Сатрвен си, Израиљу,
јер си против мене, против свога помоћника!
10Где је сада цар твој да те спасе
у свим твојим градовима, твоје судије?
А за њих си говорио: ’Дај ми цара и главаре!’
11И у гневу своме цара сам ти дао,
али сам га и узео у јарости својој.
12Свезана је кривица Јефремова
и прикривен грех је његов.
13Спопашће га болови ко да се порађа.
Али он је дете што мудрости нема,
јер он не би да се роди,
да изађе из утробе кад је томе време.
14Од превласти Света мртвих13,14 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. откупићу их
и од смрти избавићу их.
Где је, смрти, твоје разарање?
Где је, Свете мртвих, жалац твој?
Самилост је сакривена од очију мојих.
15Све и да процвета међу браћом својом,
источни ће ветар доћи,
из пустиње ветар Господњи се диже
да пресуши његове изворе,
да пресахне његова врела
и да отме благо, све драгоцености.
16Биће крива Самарија
за побуну против Бога свога.
Од мача ће они пасти,
децу ће им размрскати
и труднице распорити.“
Гнев Вечного против Исроила
1Когда Ефраим говорил, люди дрожали.
Он был возвышен в Исроиле,
но стал повинен в поклонении Баалу и погиб.
2Теперь они грешат всё больше и больше:
они делают для себя идолов из своего серебра,
мастерски отлитые истуканы;
всё это – изделия ремесленников.
Они говорят людям:
«Приносите жертвы
и целуйте идолов-тельцов».
3Поэтому они будут как утренний туман,
как роса, что вскоре исчезает,
словно мякина от зерна, сдуваемая ветром,
как дым, выходящий через дымоход.
4– Но Я – Вечный, ваш Бог,
Который вывел вас из Египта.
Вы не должны признавать другого Бога, кроме Меня,
и никакого спасителя, кроме Меня.
5Я заботился о вас в пустыне,
в обжигающей зноем земле.
6Когда Я кормил вас13:6 Или: «Когда у вас были пастбища»., вы насыщались,
а насытившись, становились гордыми;
поэтому вы забыли обо Мне.
7Итак, Я настигну вас, как лев,
как барс в ожидании, притаюсь у дороги.
8Как медведица, лишённая своих медвежат,
Я нападу на вас и раздеру вам грудь.
Как львица, Я буду поедать вас,
и, как дикое животное, буду раздирать вас на части.
9Я уничтожу тебя, Исроил,
потому что ты против Меня,
против своего Помощника.
10Где теперь твой царь?
Пусть он спасёт тебя во всех твоих городах!
Где твои судьи, о которых ты просил:
«Дай нам царя и вождей»?
11В Своём негодовании Я дал тебе царя,
и в гневе Своём Я забрал его.
12Беззаконие Ефраима завязано в узел,
грехи его хранятся.
13Его настигнут муки, как у женщины при родах,
но он – неразумное дитя;
ему пришло время родиться,
а он упирается, желая остаться в утробе.
14Я избавлю их от власти мира мёртвых,
Я искуплю их от смерти.
О смерть! Где твоё бедствие?
О мир мёртвых! Где твоё разрушение?
Я не пожалею об этом.
15Хотя Ефраим13:15 Букв.: «он». процветает среди своих братьев,
придёт восточный ветер от Вечного,
задует из пустыни,
и иссохнет родник его,
иссякнет источник его;
унесёт все его драгоценности
из сокровищницы.
