Нинива ће пасти
1Пред тебе је стао онај што те расејава!
Чувај утврђење,
пази на пут,
учврсти бедра,
окрепи сасвим своју снагу!
2Јер, Господ ће да обнови Јаковљев понос
као славу Израиља,
премда су их опустошили душмани
и посекли им лозе.
3Црвен је штит ратника његових,
јунаци су обучени у скерлет,
сијају метални окови бојних кола,
а у дану кад се спреми
и чемпреси се тресу.
4По улицама махнитају бојна кола,
вршљају по трговима,
изгледају као бакље,
галопирају као муње.
5Сетиће се својих војсковођа
који ће се спотицати на својим маршевима,
журити њеним зидинама
и већ спремној барикади.
6Уставе ће се отворити
и двор ће се подлокати.
7Тако је урађено:
разоткривена је и одведена.
Њене слушкиње запевају,
пијучу као голубице, у прса се туку.
8Као језеро је Нинива још од првих дана,
али они сада беже.
„Станите! Станите!“
Али нико се окренуо није.
9Отимајте сребро!
Отимајте злато!
Нема мере залихама
и обиљу сваке драгоцене ствари.
10Опустело, похарано и ојађено!
Топе се срца, клецају колена и бедра сва,
свима су смркнута лица.
11Где је лавља јазбина,
где брлог за лавиће?
Где су ишли лав, лавица и младунче,
а да их нико плашио није?
12Лав је ловио довољно за младунце,
давио плен за своје лавице,
своју пећину пунио пленом
и свој брлог месом.
13„Ево ме против тебе
– говори Господ над војскама –
да твоја бојна кола претворим у дим.
Мач ће да поједе лавиће твоје
и твој ћу плен да истребим из земље.
Повик гласника твојих
више се неће чути.“
Nineveh to fall
In Hebrew texts 2:1-13 is numbered 2:2-14. 1An attacker advances against you, Nineveh.
Guard the fortress,
watch the road,
brace yourselves,
marshal all your strength!
2The Lord will restore the splendour of Jacob
like the splendour of Israel,
though destroyers have laid them waste
and have ruined their vines.
3The shields of the soldiers are red;
the warriors are clad in scarlet.
The metal on the chariots flashes
on the day they are made ready;
the spears of juniper are brandished.2:3 Hebrew; Septuagint and Syriac ready; / the horsemen rush to and fro.
4The chariots storm through the streets,
rushing back and forth through the squares.
They look like flaming torches;
they dart about like lightning.
5Nineveh summons her picked troops,
yet they stumble on their way.
They dash to the city wall;
the protective shield is put in place.
6The river gates are thrown open
and the palace collapses.
7It is decreed2:7 The meaning of the Hebrew for this word is uncertain. that Nineveh
be exiled and carried away.
Her female slaves moan like doves
and beat on their breasts.
8Nineveh is like a pool
whose water is draining away.
‘Stop! Stop!’ they cry,
but no-one turns back.
9Plunder the silver!
Plunder the gold!
The supply is endless,
the wealth from all its treasures!
10She is pillaged, plundered, stripped!
Hearts melt, knees give way,
bodies tremble, every face grows pale.
11Where now is the lions’ den,
the place where they fed their young,
where the lion and lioness went,
and the cubs, with nothing to fear?
12The lion killed enough for his cubs
and strangled the prey for his mate,
filling his lairs with the kill
and his dens with the prey.
13‘I am against you,’
declares the Lord Almighty.
‘I will burn up your chariots in smoke,
and the sword will devour your young lions.
I will leave you no prey on the earth.
The voices of your messengers
will no longer be heard.’
