Исаија добија сина
1Рекао ми је Господ: „Узми велику плочу и на њој напиши народним писмом: ’Брз на грабеж – хитар на плен.’“ 2Потом сам за оверу записа узео поуздане сведоке: свештеника Урију и Захарију сина Јеверехијина. 3Онда сам се приближио пророчици те је она зачела и родила сина. Тада ми је Господ рекао: „Надени му име ’Брз на грабеж – хитар на плен’, 4јер пре него што дечак научи ’тата’ и ’мама’, носиће се пред цара асирског богатство из Дамаска и плен из Самарије.“
Силоам и Еуфрат
5Опет ми Господ упути реч говорећи:
6„Зато што овај народ одбацује
спокојне токове силоамских вода,
а весели се пред Ресином
и пред сином Ремалијиним,
7гле, зато ће Господар на вас навести
воде с Еуфрата, силне и велике –
цара асирског и сву славу његову –
и оне ће се излити из корита свога
и прелиће се преко свих обала;
8провалиће у Јуду, разлиће се
и поплавиће је, попеће се до грла њезина,
и крила ће раширити своја преко земље твоје,
о, Емануиле!“
Бог је против завојевача
9Удружујте се на зло, о, народи, али бићете смрвљени!
Послушајте ви, даљине земаљске.
Опашите се,
и бићете смрвљени.
Опашите се,
и бићете смрвљени.
10Смишљајте заверу – биће уништена;
само се ви договарајте – биће узалуд;
зато што је с нама Бог.
Спотицање и посртање
11Јер Господ ми је овако говорио кад ме је руком ухватио и кад ме је опоменуо да не идем путем којим овај народ иде. Рекао је:
12„Не зовите завером
све што народ овај назива завером;
не бојте се чега се он боји
и нека у вама страха не буде.
13Господ над војскама, нека вам светиња буде он,
бојте се њега,
нека вас прожима страх од њега.
14Светилиште биће он,
и камен за спотицање
и стена за посртање
обема династијама израиљским,
замка и мрежа
за све становнике јерусалимске.
15Многи ће се од њих саплести
и пашће и разбиће се,
заплешће се и ухватиће се.“
Сведочење, откривење, Закон
16Сачувај сведочење,
запечати Закон међу ученицима мојим.
17Ја ћу се поуздати у Господа
који је лице своје сакрио од потомака Јаковљевих, њему се ја надам.
18Ево мене и деце коју ми је дао Господ за знак и чудеса у Израиљу од Господа над војскама, који борави на гори Сион.
Тама прелази у светло
19А кад вам буду говорили: „Питајте призиваче духова и видовњаке који шапућу и мрмљају…!“ Не треба ли народ да пита свог Бога, него да се код мртвих распитују за живе? 20Уз Закон и уз сведочење! Ко ово не рекне, зору нека не дочека. 21Лутаће по њој потлачен и гладан; кад изгладни разјариће се и псоваће свога цара и Бога својега, буде ли лице према горе окренуо. 22Буде ли по земљи погле́дао, видеће страхоту и таму и мрак како гуши, и загнатог у страву.
Isaiah and His Children Are Signs
1The Lord said to me, “Get a large sheet of paper. Write ‘Maher-Shalal-Hash-Baz’ on it with a pen.” 2So I sent for Zechariah and Uriah the priest. Zechariah is the son of Jeberekiah. Zechariah and Uriah were witnesses for me whom I could trust. 3Then I went and slept with my wife, who was a prophet. She became pregnant and had a baby boy. The Lord said to me, “Name him Maher-Shalal-Hash-Baz. 4The king of Assyria will carry off the wealth of Damascus. He will also carry away the goods that were taken from Samaria. That will happen before the boy knows how to say ‘My father’ or ‘My mother.’ ”
5The Lord continued,
6“I am like the gently flowing stream of Siloam.
But the people of Judah have turned their backs on me.
They are filled with joy because of the fall of Rezin
and the son of Remaliah.
7So I am about to bring against these people
the king of Assyria and his whole army.
The Assyrians will be like the mighty Euphrates River
when it is flooding.
They will run over everything in their path.
8They will sweep on into Judah like a flood.
They will pass through Judah and reach all the way to Jerusalem.
Immanuel, they will attack your land like an eagle.
Their wings will spread out and cover it.”
9Sound the battle cry, you nations!
But you will be torn apart.
Listen, all you lands far away!
Prepare for battle! But you will be torn apart.
Prepare for battle! But you will be torn apart.
10Make your battle plans! But you won’t succeed.
Give your orders! But they won’t be carried out.
That’s because God is with us.
11The Lord speaks to me while his powerful hand is on me. He is warning me not to live the way these people live. He says,
12“People of Judah, do not agree with those who say
Isaiah is guilty of treason.
Do not fear what they fear.
Do not be afraid.
13The Lord rules over all.
So you must think about him as holy.
You must have respect for him.
You must fear him.
14Then the Lord will be a holy place of safety for you.
But that’s not true for many people in Israel and Judah.
He will be a stone that causes them to trip.
He will be a rock that makes them fall.
And for the people of Jerusalem
he will be a trap and a snare.
15Many of them will trip.
They will fall and be broken.
They will be trapped and captured.”
16Tie up and seal this warning that the Lord said to you through me.
Preserve among my followers what he taught you through me.
17I will wait for the Lord.
He is turning his face away from Jacob’s people.
I will put my trust in him.
18Here I am. Here are the children the Lord has given me. We are signs and reminders to Israel from the Lord who rules over all. He lives on Mount Zion.
The Darkness Turns to Light
19There are people who get messages from those who have died. But these people only whisper words that are barely heard. Suppose someone tells you to ask for advice from these people. Shouldn’t you ask for advice from your God instead? Why should you get advice from dead people to help those who are alive? 20Follow what the Lord taught you and said to you through me. People who don’t speak in keeping with these words will have no hope in the morning. 21They will suffer and be hungry. They’ll wander through the land. When they are very hungry, they will become angry. They’ll look up toward heaven. They’ll ask for bad things to happen to their king and their God. 22Then they will look at the earth. They’ll see nothing but suffering and darkness. They’ll see terrible sadness. They’ll be driven into total darkness.
