Гнев и погибија
1Ко је тај што из Едома долази,
из Восоре у огртачу јарком,
онај украшени у одећи својој,
који корача у пуној снази?
– „Ја сам који говори о правди,
велик кад спасава.“
2Зашто ти је одело црвено
и хаљине твоје као да си у муљари газио?
3– „Цедио сам, по каци газио,
од народа са мном ни човека,
и у гневу њих сам изгазио,
и у јари својој њих сам изгњечио.
А што је из њих шикљало мој огртач је попрскало,
те сам испрљао сву одећу своју.
4Јер је у мом срцу дан када се светим,
и дошла је година када откупљујем.
5И гледам, а нема ко да помогне;
збуњен бивам, а ослонца нема.
И спасла ме је десница моја,
и срџба моја ослонац ми била,
6те сатирем народе у гневу свом,
и срџбом својом сам их опио,
а оним што из њих шикља земљу сам натопио.“
Бог и његов народ
7Господње ћу милости помињати,
похвалу Господњу према свему
што нам је урадио Господ,
и добро умножено дому Израиљеву,
што нам га је урадио по самилости својој
по обиљу милости своје.
8И рекао је: „Доиста су мој народ,
синови који неће изневерити“,
па је њима Спаситељ постао.
9У свим невољама њиховим и он беше у невољи;
анђео што пред њим стоји их је спасао.
Својом љубављу их је спасао
и сам их својим милосрђем откупио
и дигао и носио у све дане од века.
10А они се сами одметнуше,
Светог Духа његовог жалостише.
И он им се преокрену у непријатеља;
он лично против њих зарати.
11Тад се давних присетише дана,
Мојсија, његовог народа.
Где је онај који им из мора извлачи
пастира за своје стадо?
Где је онај који ће у њега сместити
свога Духа Светога?
12Који је Мојсијевом десницом управљао
преко своје мишице славносне?
Који воду пред њима располути
да своје име вечним учини?
13Који њима управља по дну морскоме
као коњем по пустињи,
није било спотицања?
14Слично стоци што у долину силази,
Дух Господњи их је успокојио.
Ти си тако водио народ свој,
и преславно име стекао си себи.
15Погледај с небеса и види
из твога светог и преславног Пребивалишта.
Где је твоја ревност и твоја сила,
навала ожалошћености твоје
и милосрђа твојега?
Мени ли се ускраћују?
16Та, ти си Отац наш,
јер Аврахам нас спознао није,
и Израиљ нас препознао није,
ипак, Господе, ти си Отац наш,
Откупитељ наш, од вечности је име твоје.
17Зашто нас, Господе, одводиш од твојих путева,
тврдим чиниш срце наше спрам страха од тебе?
Врати се због својих слугу,
због племена̂ што су ти баштина.
18Њу је народ твој тек за кратко запосео,
али изгазише Светилиште твоје противници твоји.
19Већ одавна слични смо постали
онима над којима ти ниси,
над којима се твоје име не призива.
El día de la venganza y la redención de Dios
1¿Quién es este que viene de Edom,
desde Bosra, vestido de púrpura?
¿Quién es este de espléndido ropaje,
que avanza63:1 avanza (Vulgata); se inclina (TM). con fuerza arrolladora?
«Soy yo, el que habla con justicia,
el que tiene poder para salvar».
2¿Por qué están rojos tus vestidos,
como los del que pisa las uvas en el lagar?
3«He pisado el lagar yo solo;
ninguno de los pueblos estuvo conmigo.
Los he pisoteado en mi enojo;
los he aplastado en mi ira.
Su sangre salpicó mis vestidos,
y me manché toda la ropa.
4¡Ya tengo planeado el día de la venganza!
¡El año de mi redención ha llegado!
5Miré, pero no hubo quien me ayudara,
me asombró que nadie me diera apoyo.
Mi propio brazo me dio la victoria;
¡mi propia ira me sostuvo!
6En mi enojo pisoteé a los pueblos,
y los embriagué con la copa de mi ira;
¡hice correr su sangre sobre la tierra!»
Alabanza y oración
7Recordaré el gran amor del Señor,
y sus hechos dignos de alabanza,
por todo lo que hizo por nosotros,
por su compasión y gran amor.
¡Sí, por la multitud de cosas buenas
que ha hecho por los descendientes de Israel!
8Declaró: «Verdaderamente son mi pueblo,
hijos que no me engañarán».
Así se convirtió en el Salvador
9de todas sus angustias.
Él mismo los salvó;
no envió un emisario ni un ángel.63:9 de todas … un ángel. Frases de difícil traducción.
En su amor y misericordia los rescató;
los levantó y los llevó en sus brazos
como en los tiempos de antaño.
10Pero ellos se rebelaron
y afligieron a su santo Espíritu.
Por eso se convirtió en su enemigo,
y luchó él mismo contra ellos.
11Su pueblo recordó los tiempos pasados,
los tiempos de Moisés:
¿Dónde está el que los guio a través del mar,
como guía el pastor a su rebaño?63:11 ¿Dónde está … su rebaño? Alt. ¿Dónde está el que sacó de las aguas al pastor de su rebaño?
¿Dónde está el que puso
su santo Espíritu entre ellos,
12el que hizo que su glorioso brazo
marchara a la derecha de Moisés,
el que separó las aguas a su paso,
para ganarse renombre eterno?
13¿Dónde está el que los guio a través del mar,63:13 mar. Lit. abismo.
como a caballo en el desierto,
sin que ellos tropezaran?
14El Espíritu del Señor les dio descanso,
como a ganado que pasta en la llanura.
Fue así como guiaste a tu pueblo,
para hacerte un nombre glorioso.
15Mira bien desde el cielo;
observa desde tu morada santa y gloriosa.
¿Dónde están tu celo y tu poder?
¡Se nos niega tu abundante compasión y ternura!
16Pero tú eres nuestro Padre,
aunque Abraham no nos conozca
ni nos reconozca Israel;
tú, Señor, eres nuestro Padre;
¡tu nombre ha sido siempre «nuestro Redentor»!
17¿Por qué, Señor, nos desvías de tus caminos,
y endureces nuestro corazón
para que no te temamos?
Vuelve por amor a tus siervos,
por las tribus que son tu herencia.
18Tu pueblo poseyó por un tiempo tu santuario,
pero ahora lo han pisoteado nuestros enemigos.
19Estamos como si nunca nos hubieras gobernado,
como si nunca hubiéramos llevado tu nombre.
