Спасење за Аврахамове потомке
1Послушајте ме, следбеници праведности,
тражиоци Господа,
осмотрите стену из које сте исклесани,
коп истесан из ког сте ископани.
2Осмотрите Аврахама, оца својега,
и Сару која вас је родила.
Та, он је сам био кад сам га позвао,
а ипак сам га благословио и умножио.
3Та, Господ се сажалио над Сионом,
сажалио се над свим његовим развалинама,
те ће претворити пустињу његову у Еден,
а пустару његову у врт Господњи.
Клицање и радост одјекиваће по њему,
захваљивања и глас похвални.
Господ ће судити народима и пуцима
4Послухни мене, народе мој, и чуј мене, свете,
јер Закон од мене проистиче,
и моје ћу правосудство хитро поставити
да буде светлост народима.
5Близу је правда моја,
спасоносно проистиче,
а и мишица моја судиће народима.
На мене острва чекају
и у моју мишицу се уздају.
6Очи своје к небу подигните,
и по земљи осмотрите доле;
јер ће небеса као дим ишчезнути,
и земља ће се као огртач раскрпати,
и становници њени као такви51,6 Као такви може да се преведе и као комарци. помреће;
а спасење моје трајаће довека,
и праведност моја уздрмана неће бити.
7Послушајте мене, који познајете правду,
народе коме је Закон мој у срцима:
не бојте се ругања од људи,
и нека вас не узбуђује њихово вређање,
8јер ће их као огртач појести мољац,
и као вуну појешће их црв;
а праведност моја трајаће довека,
и спасење моје од колена до колена.
Господ се буди
9Пробуди се! Пробуди се!
Одени се у снагу, мишице Господња.
Пробуди се као у дане древне,
током старинских нараштаја.
Ниси ли ти испресецала Раву,
израњавила морску неман?
10Ниси ли ти исушила море,
воде бездана големих,
поставила по дубинама морским
пут да пролазе откупљени?
11Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
а побећи ће жалост и уздаси.
Свемоћни Господ теши људе своје
12„Ја, ја сам утешитељ ваш.
Ко си ти да се бојиш човека смртнога
и сина човечијег који је као трава?
13Заборавио си Господа,
који те је начинио,
који је разастро небеса
и утемељио земљу.
Па си стрепео стално, поваздан
пред лицем надменог тлачитеља,
као пред неким ко постоји да би разједао.
И… где је надменост тлачитеља?
14Биће изгнаник слободан убрзо,
и неће умирати да би био разједан,
и хлеба му недостати неће.
15Господ Бог твој сам ја,
море узбуркам и таласи му кључају.
Господ над војскама име је његово.
16И ставио сам речи своје у уста твоја,
и сакрио те у сенку руке своје,
да разастрем небеса
и утемељим земљу,
и кажем Сиону: ’Ти мој народ јеси.’“
Пробуди се, Свети граде!
17Хајде, пробуди се! Хајде, пробуди се!
Устани, Јерусалиме!
Који си испио из руке Господње
чашу јарости његове;
пехар, чашу опијености,
испио до дна.
18Од свих синова које је родио
нема ниједног да га води.
Од свих синова које је одгојио
нема ниједног да га за руку прихвати.
19Ово те је двоје задесило.
Хоће ли те ико пожалити?
Пустошење и распад и глад и мач.
Хоће ли те ико утешити?
20Синови ти леже обамрли
по угловима свих улица;
као антилопа у мрежи
пуни јарости Господње,
карања од Бога твојега.
21Зато ово почуј, понижени
и опијени, али не од вина.
22Говори твој Господар Господ,
Бог твој, бранилац свог народа:
„Ево, узимам из руке твоје
чашу опијености,
пехар, чашу јарости моје.
И никад се више из ње испијати неће.
23И то стављам у руку оних који су те жалостили,
који су души твојој говорили:
’Савиј се и прелазићемо!’
И наместо тла подметао си леђа своја,
те су била пут онима који прелазе.“
Everlasting Salvation for Zion
1“Listen to me, you who pursue righteousness
and who seek the Lord:
Look to the rock from which you were cut
and to the quarry from which you were hewn;
2look to Abraham, your father,
and to Sarah, who gave you birth.
When I called him he was only one man,
and I blessed him and made him many.
3The Lord will surely comfort Zion
and will look with compassion on all her ruins;
he will make her deserts like Eden,
her wastelands like the garden of the Lord.
Joy and gladness will be found in her,
thanksgiving and the sound of singing.
4“Listen to me, my people;
hear me, my nation:
Instruction will go out from me;
my justice will become a light to the nations.
5My righteousness draws near speedily,
my salvation is on the way,
and my arm will bring justice to the nations.
The islands will look to me
and wait in hope for my arm.
6Lift up your eyes to the heavens,
look at the earth beneath;
the heavens will vanish like smoke,
the earth will wear out like a garment
and its inhabitants die like flies.
But my salvation will last forever,
my righteousness will never fail.
7“Hear me, you who know what is right,
you people who have taken my instruction to heart:
Do not fear the reproach of mere mortals
or be terrified by their insults.
8For the moth will eat them up like a garment;
the worm will devour them like wool.
But my righteousness will last forever,
my salvation through all generations.”
9Awake, awake, arm of the Lord,
clothe yourself with strength!
Awake, as in days gone by,
as in generations of old.
Was it not you who cut Rahab to pieces,
who pierced that monster through?
10Was it not you who dried up the sea,
the waters of the great deep,
who made a road in the depths of the sea
so that the redeemed might cross over?
11Those the Lord has rescued will return.
They will enter Zion with singing;
everlasting joy will crown their heads.
Gladness and joy will overtake them,
and sorrow and sighing will flee away.
12“I, even I, am he who comforts you.
Who are you that you fear mere mortals,
human beings who are but grass,
13that you forget the Lord your Maker,
who stretches out the heavens
and who lays the foundations of the earth,
that you live in constant terror every day
because of the wrath of the oppressor,
who is bent on destruction?
For where is the wrath of the oppressor?
14The cowering prisoners will soon be set free;
they will not die in their dungeon,
nor will they lack bread.
15For I am the Lord your God,
who stirs up the sea so that its waves roar—
the Lord Almighty is his name.
16I have put my words in your mouth
and covered you with the shadow of my hand—
I who set the heavens in place,
who laid the foundations of the earth,
and who say to Zion, ‘You are my people.’ ”
The Cup of the Lord’s Wrath
17Awake, awake!
Rise up, Jerusalem,
you who have drunk from the hand of the Lord
the cup of his wrath,
you who have drained to its dregs
the goblet that makes people stagger.
18Among all the children she bore
there was none to guide her;
among all the children she reared
there was none to take her by the hand.
19These double calamities have come upon you—
who can comfort you?—
ruin and destruction, famine and sword—
who can51:19 Dead Sea Scrolls, Septuagint, Vulgate and Syriac; Masoretic Text / how can I console you?
20Your children have fainted;
they lie at every street corner,
like antelope caught in a net.
They are filled with the wrath of the Lord,
with the rebuke of your God.
21Therefore hear this, you afflicted one,
made drunk, but not with wine.
22This is what your Sovereign Lord says,
your God, who defends his people:
“See, I have taken out of your hand
the cup that made you stagger;
from that cup, the goblet of my wrath,
you will never drink again.
23I will put it into the hands of your tormentors,
who said to you,
‘Fall prostrate that we may walk on you.’
And you made your back like the ground,
like a street to be walked on.”
