О слузи Господњем, Песма друга
1Чујте мене, острва!
Послушајте ме, народи далеки!
Господ ме је позвао чим сам се родио,
моје име је споменуо од утробе материне,
2и начинио је уста моја као оштар мач,
сеном своје руке он ме је заклонио,
у глатку ме стрелу претворио,
у тоболцу своме он ме је сакрио.
3Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга,
у ком ћу постати поносан.’
4А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност,
и испразно упињао снагу своју.
Ипак, правда је моја код Господа,
и учинак мој код Бога мојега.’
5И сад говори Господ
који ме је пре рођења слугом својим начинио,
да му Јакова повратим
и да му се Израиљ сабере.
И прославићу се у очима Господњим,
и Бог мој ће бити снага моја.
6И рече:
’Неважно је да ми будеш слуга,
да подигнем племе Јаковљево,
и да вратиш остатке Израиљеве,
него ћу те одредити да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење моје до краја земље.’“
Песма о славном повратку
7Говори Господ,
Откупитељ Израиљев, Светитељ његов,
оном коме презиру душу,
на кога се гади пук, слузи насилницима:
„Видеће цареви и устаће главари,
и клањаће ти се
због Господа који је веран,
Светитеља Израиљева који те је изабрао.“
Обнова Израиља
8Говори Господ:
„У време повољно сам те услишио,
и у дан спасења сам ти помогао,
и саздао сам те и поставио те
за савез с народом,
за подизање земље,
за убаштињење разорених баштина,
9за реч утамниченима: ’Изађите!’,
и онима који су у тами: ’Покажите се!’
На путевима ће се напасати,
и по свим висоравнима биће паша њихова.
10Неће бити ни гладни ни жедни,
и неће их мучити ни суша ни сунце,
јер ће их водити онај који им се смиловао,
и довешће их на изворе водене.
11И претвориће све горе моје у пут,
и уздићи ће моје друмове.
12Ево, неки долазе из далека,
и, гле, неки са севера и са запада,
а неки из земље Синим.“
13Кличите, небеса,
и весели се, земљо!
Подвикујте, планине, раздрагано!
Зато што Господ теши народ свој,
и смиловаће се на невољнике своје.
14А Сион рече: „Напустио ме Господ“
и „Господар ме је заборавио.“
15„Може ли жена заборавити своје одојче,
да се не смилује на сина утробе своје?
Ако би нека и заборавила,
ја пак тебе заборавити нећу.
16Ево, на оба длана сам те урезао,
зидови твоји преда мном су свагда.
17Градитељи твоји журе,
рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе.
18Осврни се и погледај око себе,
сви се они сабирају, к теби долазе.
Живота ми мога – говори Господ –
свима ћеш се њима као хаљином оденути,
и као невеста њима украсити.
19Рушевине своје и развалине своје,
и земљу похарану своју
сад подешаваш за становање,
и зато ће се удаљити који те затиру.
20Поново ће ти говорити на уши
синови којих си била лишена:
’Тесно ми је место;
помери се и настанићу се.’
21И говорићеш у срцу своме:
’Ко ми је ово родио?
А ја сам била без деце и плода,
прогнана и одбачена,
а ове, ко је одгајио?
Ето, ја сам остала сама;
ови, откуда су они?’“
22Говори Господар Господ:
„Ево, руком својом машем пуцима
и заставу своју подижем народима.
Па ћу вратити синове твоје на груди,
и донећу ћерке на плећима.
23И цареви ће о теби бринути,
и кнегиње њихове биће твоје дојкиње.
Клањаће ти се до земље
и прашину с ногу твојих лизаће.
И знаћеш да сам ја Господ.
Неће се постидети који се уздају у мене.“
24Може ли се јунаку плен запленити,
или да заробљеник побегне од ужасника?
25Ипак, говори Господ:
„Јунаку ће бити заплењен заробљеник
и плен ће побећи од ужасника,
а са онима који се с тобом споре
спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја.
26А тлачитеље твоје натераћу да једу месо своје,
и као младим вином опијаће се крвљу својом.
И знаће тело свако
да сам ја, Господ, Спаситељ твој,
и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој.“
The Servant of the Lord
1Listen to me, you islands;
hear this, you distant nations:
Before I was born the Lord called me;
from my mother’s womb he has spoken my name.
2He made my mouth like a sharpened sword,
in the shadow of his hand he hid me;
he made me into a polished arrow
and concealed me in his quiver.
3He said to me, “You are my servant,
Israel, in whom I will display my splendor.”
4But I said, “I have labored in vain;
I have spent my strength for nothing at all.
Yet what is due me is in the Lord’s hand,
and my reward is with my God.”
5And now the Lord says—
he who formed me in the womb to be his servant
to bring Jacob back to him
and gather Israel to himself,
for I am49:5 Or him, / but Israel would not be gathered; / yet I will be honored in the eyes of the Lord
and my God has been my strength—
6he says:
“It is too small a thing for you to be my servant
to restore the tribes of Jacob
and bring back those of Israel I have kept.
I will also make you a light for the Gentiles,
that my salvation may reach to the ends of the earth.”
7This is what the Lord says—
the Redeemer and Holy One of Israel—
to him who was despised and abhorred by the nation,
to the servant of rulers:
“Kings will see you and stand up,
princes will see and bow down,
because of the Lord, who is faithful,
the Holy One of Israel, who has chosen you.”
Restoration of Israel
8This is what the Lord says:
“In the time of my favor I will answer you,
and in the day of salvation I will help you;
I will keep you and will make you
to be a covenant for the people,
to restore the land
and to reassign its desolate inheritances,
9to say to the captives, ‘Come out,’
and to those in darkness, ‘Be free!’
“They will feed beside the roads
and find pasture on every barren hill.
10They will neither hunger nor thirst,
nor will the desert heat or the sun beat down on them.
He who has compassion on them will guide them
and lead them beside springs of water.
11I will turn all my mountains into roads,
and my highways will be raised up.
12See, they will come from afar—
some from the north, some from the west,
some from the region of Aswan.49:12 Dead Sea Scrolls; Masoretic Text Sinim”
13Shout for joy, you heavens;
rejoice, you earth;
burst into song, you mountains!
For the Lord comforts his people
and will have compassion on his afflicted ones.
14But Zion said, “The Lord has forsaken me,
the Lord has forgotten me.”
15“Can a mother forget the baby at her breast
and have no compassion on the child she has borne?
Though she may forget,
I will not forget you!
16See, I have engraved you on the palms of my hands;
your walls are ever before me.
17Your children hasten back,
and those who laid you waste depart from you.
18Lift up your eyes and look around;
all your children gather and come to you.
As surely as I live,” declares the Lord,
“you will wear them all as ornaments;
you will put them on, like a bride.
19“Though you were ruined and made desolate
and your land laid waste,
now you will be too small for your people,
and those who devoured you will be far away.
20The children born during your bereavement
will yet say in your hearing,
‘This place is too small for us;
give us more space to live in.’
21Then you will say in your heart,
‘Who bore me these?
I was bereaved and barren;
I was exiled and rejected.
Who brought these up?
I was left all alone,
but these—where have they come from?’ ”
22This is what the Sovereign Lord says:
“See, I will beckon to the nations,
I will lift up my banner to the peoples;
they will bring your sons in their arms
and carry your daughters on their hips.
23Kings will be your foster fathers,
and their queens your nursing mothers.
They will bow down before you with their faces to the ground;
they will lick the dust at your feet.
Then you will know that I am the Lord;
those who hope in me will not be disappointed.”
24Can plunder be taken from warriors,
or captives be rescued from the fierce49:24 Dead Sea Scrolls, Vulgate and Syriac (see also Septuagint and verse 25); Masoretic Text righteous?
25But this is what the Lord says:
“Yes, captives will be taken from warriors,
and plunder retrieved from the fierce;
I will contend with those who contend with you,
and your children I will save.
26I will make your oppressors eat their own flesh;
they will be drunk on their own blood, as with wine.
Then all mankind will know
that I, the Lord, am your Savior,
your Redeemer, the Mighty One of Jacob.”
