Језекијина болест и оздрављење
1У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3„О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4И дође реч Господња Исаији говорећи: 5„Иди и реци Језекији. Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Гле, додаћу твоме животу петнаест година, 6и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град.
7И ово ће ти бити знак од Господа: Господ ће учинити ову ствар као што је рекао. 8Гле, ја ћу вратити за десет црта сенку што је сишла по цртама Ахазова сунчаника.’“ Тада се сунце вратило за десет црта по цртама по којима је сишло.
Језекијина захвална песма
9Запис Језекије, цара Јудиног, када се разболео па оздравио од своје болести:
10Ја сам говорио: „У средини мојих дана
ја одлазим пред вратнице Света мртвих,
лишен остатка година мојих.“
11Говорио сам: „Више нећу гледати Господа,
Господа у земљи живих;
више нећу видети човека
са онима који станују у пролазности.
12Мој век је одвојен и од мене отргнут
слично шатору пастирском,
слично ткачу пресекао је живот мој.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
13Слично лаву примирио сам се до јутра,
тако он дроби све кости моје.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
14Слично ласти узлетелој, тако цијучем;
слично ждралу изнемоглом, тако уздишем –
мој је поглед према висинама:
Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“
15Шта да му кажем?
Он ми је рекао
и он је тај који је у дело спровео.
Благо ћу провести све године своје,
мада ће ми остати горчина у души.
16Господару, на њима они живе
и живот духа мог је за све у њима.
А ти ћеш ме излечити
и живот ми вратити.
17Гле, у здравље се претворило
што ми беше горко;
и ти си душу моју избавио
из погубне јаме,
тако што си у неповрат бацио
све што сам ја згрешио.
18Та, Свет мртвих тебе не хвали,
смрт тебе не слави;
они који су спуштени у раку
у тебе се не уздају због твоје истине.
19Живи, живи,
он тебе хвали као ја данас.
Отац ће учити
синове истини твојој.
20Да ме спасеш, притеци, Господе,
и ми ћемо певати уз харфе,
у све дане живота својега
пред Домом Господњим.
21А Исаија беше рекао: „Нека донесу облог од смокава и привију на чир и оздравиће.“
22А Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи горе у Дом Господњи?“
Nagsakit si Hezekia
(2 Hari 20:1-11; 2 Cro. 32:24-26)
1Niadtong higayona nagsakit si Hezekia ug himalatyon na. Miadto kaniya si Propeta Isaias nga anak ni Amos ug miingon, “Nagaingon ang Ginoo nga himuon mo na ang angay mong himuon kay dili ka na maulian gikan sa imong sakit—mamatay ka na.”
2Pagkadungog ni Hezekia niini, miatubang siya sa bongbong ug nagaampo sa Ginoo. 3Ingon niya, “Ginoo, hinumdomi kon giunsa ko pagkinabuhi nga matinumanon kanimo ug sa pag-alagad nga kinasingkasing gayod, ug kon giunsa ko paghimo ang maayo sa imong atubangan.” Ug midanguyngoy.
4Unya giingnan sa Ginoo si Isaias 5nga mobalik kang Hezekia ug isulti kini: “Mao kini ang giingon sa Ginoo, ang Dios sa imong katigulangan nga si David: Nadungog ko ang imong pag-ampo ug nakita ko ang imong mga luha. Dugangan ko pag 15 ka tuig ang imong kinabuhi. 6Luwason ko ikaw ug kining siyudara gikan sa kamot sa hari sa Asiria. Panalipdan ko kini nga siyudad. 7Mao kini ang timailhan nga akong ihatag sa pagpamatuod nga tumanon ko kining akong saad: 8Pabalikon ko ug napulo ka lakang ang landong sa adlaw sa orasan nga gipahimo ni Ahaz.” Ug natuman kini.
9Mao kini ang gisulat ni Hezekia nga hari sa Juda sa dihang naulian na siya sa iyang sakit: 10Abi kog mamatay na ako nga batan-on pa, ug magpabilin sa dapit sa mga patay sa walay kataposan. 11Abi kog dili ko na makita ang Ginoo dinhi sa kalibotan sa mga buhi, o dili ko na makita ang mga tawo niining kalibotana. 12Hapit nang mahanaw ang akong kinabuhi sama sa tolda sa magbalantay sa karnero nga gipalid. Abi kog maputol na ang akong kinabuhi sama sa tela nga giputol sa maghahabol. Gikan sa buntag hangtod sa gabii naghulat ako nga tapuson mo na ang akong kinabuhi. 13Mapainubsanon ako nga naghulat hangtod sa kabuntagon nga nagahunahuna nga mamatay ako; morag gidugmok sa liyon ang akong mga bukog. Gikan sa buntag hangtod sa kagabhion naghulat ako nga tapuson mo na ang akong kinabuhi. 14Nagpakitabang ako nga ang tingog daw langgam nga sayaw o talabon. Nagaagulo ako nga ang tingog daw salampati. Gikapoy ang akong mga mata sa paghangad sa langit. Ginoo, tabangi ako niini nga kalisod.
15Apan unsa may akong ikasulti? Gitubag niya ako ug siya mismo ang nagaayo kanako. Magakinabuhi ako nga mapainubsanon tungod sa kaguol nga akong naagian.
16Pinaagi niini, Ginoo, molig-on ang kinabuhi sa tawo, ug ako mismo nalig-on. Giayo mo ako ug gitugotan nga mabuhi. 17Tinuod nga ang akong pag-antos alang sa akong kaayohan. Tungod sa imong gugma, giluwas mo ako sa kalaglagan ug gipasaylo mo ang akong mga sala. 18Kay unsaon ko pa man pagdayeg kanimo kon patay na ako? Ang mga patay dili na makadayeg kanimo o makalaom sa imong pagkamatinumanon. 19Ang mga buhi lang ang makadayeg kanimo sama sa akong ginahimo karon. Ang matag henerasyon magasugilon sa mosunod nga henerasyon sa imong pagkamatinumanon. 20Ginoo, luwason mo gayod ako. Busa sa tibuok namo nga kinabuhi, magaawit kami diha sa imong templo dinuyogan sa mga instrumento.
21Sa wala pa maulii si Hezekia, giingnan siya ni Isaias nga pahampolan niya sa iyang mga sulugoon ang iyang hubag-hubag ug binulad nga igos aron maayo siya. 22Unya nangutana si Hezekia, “Unsay timailhan nga magpamatuod nga maulian ako ug makaadto ako sa templo sa Ginoo?”
