Реч о Јерусалиму
1„Тешко Арилу29,1 Још један назив за Јерусалим., Арилу,
граду што га опколи Давид.
Нека се година за годином ниже,
нека се празници изређају,
2онда ћу притиснути Арил:
и биће туга и жалост,
и мени ће бити као Арилу29,2 Игра речи на јеврејском, јер име Арил звучи као огњиште жртвеника.;
3опколићу те унаоколо,
око тебе опкопаћу ровове,
против тебе подићи насипе.
4Оборен ћеш бити и са земље говорити,
речју пригушеном из прашине казивати,
и глас ће ти бити из земље,
као призивач духова беседу ћеш из прашине шаптати.
5И мноштво ће туђинаца твојих бити као ситан прах,
и руља насилника као плева развејана;
и биће изненада, одједном,
6походиће те Господ над војскама
грмљавином и трусом и буком великом,
и олујом и пламеном разбукталим што прождире.
7Виђење ноћно биће као сан:
мноштво свих народа
што против Арила војују,
и свих оних који на њ завојштише
и на тврђаве његове
и који га притеснише.
8Биће као кад гладан сања,
и гле, он једе
и пробуди се празна желуца;
и као кад жедан сања,
и гле, он пије,
и пробуди се, и гле, изнемогао и сува грла.
Тако ће се догодити мноштву свих народа
који војују против горе Сион.“
9Станите и запањите се!
Ослепите и обневидите!
Пијани су, али не од вина;
и посрћу, али не од препеченице.
10Господ је на вас излио дубоки сан,
и затворио је очи ваше – пророке,
и застро је главе ваше – видеоце.
Покривено откривање
11Зато ће свако ваше виђење бити као речи у запечаћеном свитку. Дају неком ко зна да чита и кажу: „Хајде, читај ово!“ Он ће одговорити: „Не могу зато што је запечаћено.“ 12Онда дају неком ко не зна да чита и кажу му: „Хајде, читај то!“ Он ће одговорити: „Не знам да читам.“
Божија претња
13Господар је рекао:
„Зато што овај народ приступа устима,
и част ми одаје уснама,
а срце му је од мене далеко,
и њихова је побожност научена заповест људска;
14зато ћу, ево, и надаље с народом овим чуда чинити,
чуда и само чуда;
те ће пропасти мудрост мудраца његових,
и сакриће се умност умника његових.“
Против непоузданих саветника (III)
15Тешко онима који се по дубинама крију од Господа
да би сакрили намере,
и који у тмини делују и зборе:
„Ко нас види и ко нас познаје?“
16Колико сте ви наопаки!
Цени ли се глина као грнчар,
па да производ рекне свом произвођачу:
„Није ме он начинио!“?
Или лонац да рекне грнчару:
„Он не разазнаје?“
17Неће ли се Ливан ускоро у Кармил претворити,
а Кармил као шума рачунати?
18И глуви ће у онај дан слушати речи из књиге.
И из мрака и таме очи слепих ће прогледати.
19И опет ће се понизни радовати у Господу,
најбеднији ће клицати Светитељу Израиљеву,
20јер насилник ће ишчезнути,
и подсмевач ће нестати,
и сви који вребају на зло биће истребљени:
21који друге на грех речју наводе,
који поротнику код вратница замку постављају,
под лажном оптужбом и без разлога праведника руше.
22Зато говори Господ, који је откупио Аврахама, дому Јаковљевом:
„Од сад Јаков стидети се неће,
и од сад лице његово бледети неће,
23јер кад види децу своју,
усред себе дело мојих руку,
он ће моје име светковати.
Светковаће Светитеља Јаковљева
и бојаће се Бога Израиљева.
24Уразумиће се они који духовно лутају,
поуку ће примити они који мрмљају.
Ay de la Ciudad de David
1¡Ay, Ariel, Ariel,
ciudad donde acampó David!
Añadid a un año otro año más,
y que prosiga el ciclo de las fiestas.
2Pero a Ariel la sitiaré;
habrá llanto y lamento,
y será para mí como un brasero del altar.29:2 un brasero del altar. Esta frase traduce una palabra hebrea que es idéntica al nombre Ariel.
3Acamparé contra ti, y te rodearé;
te cercaré con empalizadas,
y levantaré contra ti torres de asalto.
4Humillada, desde el suelo elevarás tu voz;
tu palabra apenas se levantará del polvo.
Saldrá tu voz de la tierra
como si fuera la de un fantasma;
tu palabra, desde el polvo,
apenas será un susurro.
5Pero la multitud de tus enemigos
quedará hecha polvo fino,
y la multitud de despiadados
será como la paja que se lleva el viento.
De repente, en un instante,
6vendrá contra ti el Señor Todopoderoso;
vendrá con truenos, terremotos
y gran estruendo,
vendrá con una violenta tormenta
y con devoradoras llamas de fuego.
7La multitud de todas las naciones
que batallan contra Ariel,
todos los que luchan contra ella
y contra su fortaleza,
aquellos que la asedian,
serán como un sueño,
como una visión nocturna.
8Como el hambriento que sueña que está comiendo,
pero despierta y aún tiene hambre;
como el sediento que sueña que está bebiendo,
pero despierta y la sed le reseca la garganta.
Así sucederá con la multitud de todas las naciones
que luchan contra el monte Sión.
9Perded el juicio, quedaos pasmados,
perded la vista, quedaos ciegos;
embriagaos, pero no con vino;
tambaleaos, pero no por el licor.
10El Señor ha derramado sobre vosotros
un espíritu de profundo sueño;
a los profetas les cubrió los ojos,
a los videntes les tapó la cara.
11Para vosotros, toda esta visión no es otra cosa que palabras en un rollo de pergamino sellado. Si le dan el rollo a alguien que sepa leer, y le dicen: «Lee esto, por favor», este responderá: «No puedo hacerlo; está sellado». 12Y, si le dan el rollo a alguien que no sepa leer, y le dicen: «Lee esto, por favor», este responderá: «No sé leer».
13El Señor dice:
«Este pueblo me alaba con la boca
y me honra con los labios,
pero su corazón está lejos de mí.
Su adoración no es más que un mandato
enseñado por hombres.
14Por eso, una vez más asombraré a este pueblo
con prodigios maravillosos;
perecerá la sabiduría de sus sabios,
y se esfumará la inteligencia de sus inteligentes».
15¡Ay de los que, para esconder sus planes,
se ocultan del Señor en las profundidades;
cometen sus fechorías en la oscuridad, y piensan:
«¿Quién nos ve? ¿Quién nos conoce?»!
16¡Qué manera de falsear las cosas!
¿Acaso el alfarero es igual al barro?
¿Puede un objeto decir del que lo modeló:
«Él no me hizo»?
¿Puede una vasija decir de su alfarero:
«Él no entiende nada»?
17Muy pronto el Líbano
se convertirá en campo fértil,
y el campo fértil se convertirá en bosque.
18En aquel día podrán los sordos
oír la lectura del rollo,
y los ojos de los ciegos podrán ver
desde la oscuridad y la penumbra.
19Los pobres volverán a alegrarse en el Señor,
los más necesitados se regocijarán en el Santo de Israel.
20Se desvanecerán los despiadados,
desaparecerán los insolentes,
y todos los que no duermen para hacer el mal
serán exterminados;
21los que con una palabra hacen culpable a una persona,
los que en el tribunal ponen trampas al defensor
y con engaños perjudican al indefenso.
22Por eso, el Señor, el redentor de Abraham, dice así a los descendientes de Jacob:
«Jacob ya no será avergonzado,
ni palidecerá su rostro.
23Cuando él vea a sus hijos,
y la obra de mis manos en medio de él,
todos ellos santificarán mi nombre;
santificarán al Santo de Jacob,
y temerán al Dios de Israel.
24Los de espíritu extraviado recibirán entendimiento;
y los murmuradores aceptarán ser instruidos».
