Моавци беже у Јуду
1Шаљите јагње владару земље,
од Селе према пустињи,
до горе ћерке сионске.
2Слично птици отераној,
слично гнезду растуреном,
биће ћерке моавске
на газовима потока Арнона.
3„Дај нам савет!
Донеси пресуду!
Усред поднева сенку своју
као ноћ распростри.
Сакривај прогнанике!
Немој издати бегунце!
4Пусти да к теби утекну прогнаници моавски.
Буди њихов заклон испред пустошника;
јер тлачитељ је скончао,
угњетач је нестао,
пустошење је престало,
газилац је са земље ишчезао.“
5„И тад ће се учврстити престо у милости,
и на њему ће столовати у истини,
у шатору Давидову,
судија који захтева праведност
и вешт је са правдом.“
Тужбалица над Моавом
6Чули смо за моавску надменост,
гордост превелику;
за надменост њихову и охолост њихову.
Испразно је њихово хвалисање.
7Тако нариче Моав,
сви наричу над Моавом,
за кољивом од грожђа из Кир-Ереса16,7 Кир-Аресет према изворном тексту, што је највероватније исто место споменуто у ст. 11.
тугују сасвим сломљени.
8Увенули су засади есевонски,
виногради сивамски,
господари над пуцима
потрше његове одабране лозице.
Допрли су до Јазира,
замицали у пустињу;
огранци су им досезали
да пређу море.
9Зато плачем као што Јазир оплакује винограде сивамске,
натапам сузама Есевон и Елеалију;
јер над твојом бербом и над твојом жетвом
нестало је клицање,
10весеље и радост.
У виноградима нема цике,
не кличе се од радости;
газилац не гази грожђе у каци,
затворио сам подвикивање.
11Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили,
и потресен сам за Кир-Ересом.
12И биће да ће се видети:
на узвишицама умарају се Моавци,
и долазе на светилиште своје
да се моле, али то неће ићи.
Реч за Моав
13Ово је реч што је Господ некад рекао за Моав. 14Сад, пак, Господ каже говорећи: „За три године, као три године најамничке, моавска ће слава потамнети са свим великим мноштвом, а оно мало остатка биће ситно и слабашно.“
1Enviem cordeiros como tributo
ao governante da terra,
desde Selá, atravessando o deserto,
até o monte Sião.
2Como aves perdidas,
lançadas fora do ninho,
assim são os habitantes de Moabe
nos lugares de passagem do Arnom.
3“Dá conselhos e propõe uma decisão.
Torna a tua sombra como a noite em pleno meio-dia
e esconde os fugitivos;
não deixes ninguém saber
onde estão os refugiados.
4Que os fugitivos moabitas habitem contigo;
sê para eles abrigo contra o destruidor.”
O opressor há de ter fim,
a destruição se acabará
e o agressor desaparecerá da terra.
5Então, em amor será firmado um trono;
em fidelidade um homem se assentará nele na tenda de Davi:
um Juiz que busca a justiça
e se apressa em defender o que é justo.
6Ouvimos acerca da soberba de Moabe:
da sua arrogância exagerada,
de todo o seu orgulho e do seu ódio;
mas tudo isso não vale nada.
7Por isso choram os moabitas,
todos choram por Moabe.
Cada um se lamenta e se entristece
pelos bolos de passas de Quir-Haresete.
8As lavouras de Hesbom estão murchas,
como também as videiras de Sibma.
Os governantes das nações
pisotearam as melhores videiras,
que antes chegavam até Jazar
e estendiam-se para o deserto.
Seus brotos espalhavam-se
e chegavam ao mar.
9Por isso eu choro, como Jazar chora,
por causa das videiras de Sibma.
Hesbom, Eleale, com minhas lágrimas eu as encharco!
Pois não se ouvem mais os gritos de alegria
por seus frutos e por suas colheitas.
10Foram-se a alegria e a exultação dos pomares;
ninguém canta nem grita nas vinhas;
ninguém pisa as uvas nos lagares,
pois fiz cessar os gritos de alegria.
11Por isso as minhas entranhas gemem como harpa por Moabe;
o íntimo do meu ser estremece por Quir-Heres.
12Quando Moabe se apresentar cansado nos lugares altos
e for ao seu santuário,
nada conseguirá.
13Essa palavra o Senhor já havia falado acerca de Moabe. 14Mas agora o Senhor diz: “Dentro de três anos, e nem um dia mais,16.14 Hebraico: como os anos de um contrato de trabalho. o esplendor de Moabe e toda a sua grande população serão desprezados, e os seus sobreviventes serão poucos e fracos”.
