Господ припрема повратак
1Та, смиловаће се Господ Јакову,
и опет ће изабрати Израиља;
и даће им да се одморе на свом тлу.
Па ће им се придружити дошљак
и прикључиће се племенима Јаковљевим.
2И узеће их народи
и одвешће их у њихов крај,
а потомство Израиљево њих ће населити на Господњем тлу,
као робове и слушкиње.
И заробиће оне који су њих заробљавали,
и биће господари над својим тлачитељима.
Како нестаде Вавилон
3И биће оног дана: Господ ће ти дати починак од напора твојих и од невоља твојих и робовања тешког, чиме су те били тлачили. 4Тад ћеш саставити изреку против вавилонског цара, ти ћеш говорити:
Како нестаде тлачитељ!
Како нестаде мучилиште!
5Господ је сломио палицу опаких
и жезло владарско
6што је бесно тукло народе
ударцима што не престајаху,
што је гневно потчињавало пуке,
немилице их прогонило.
7Сва земља се одмара, почива,
пролама се клицање.
8Над тобом се радују чемпреси
и кедри ливански:
„Од како си пао,
не долазе на нас дрвосече.“
9Доле се због тебе Свет мртвих усколебао,
када дођеш, да те он поздрави;
зато он буди преминуле,
све моћнике земаљске;
са својих престола устају
сви цареви разних народности.
10Сви ти они казују и говоре:
„Ти си онемоћао као и ми што смо.
Ти си нама сличан постао.“
11Охолост се твоја у Свет мртвих сруши,
бука твојих лаута;
под тобом је лежај трулежи,
а над тобом покривач од црва.
12Како паде са небеса,
Светлоношо, сине Зорин?
Оборен си ти на земљу,
разоритељ над пуцима.
13А у свом си срцу говорио:
„Попећу се на небеса,
изнад звезда Божијих.
Престо свој ћу подићи
и сешћу на гори саборној,
на ивицама севера.
14Узнећу се на висине над облацима,
изједначићу се са Свевишњим.“
15А ти си у Свет мртвих бачен,
у дубине бездана.
16Који те виде, они те посматрају,
и о теби размишљају:
„Је ли то тај човек
који је земљу тресао, царства дрмао;
17који је васељену у пустињу претварао
и њене градове рушио;
који затворенике своје кући није пуштао?“
18Цареви разних народа сви почивају у части,
сваки је у својој гробници;
19а ти си избачен из гроба свог
као неки изданак одурни,
покривен си покланима,
мачем прободенима,
на плоче од раке побацанима,
као изгажена лешина.
20Ни твој погреб неће бити
као што је погреб њихов,
зато што си своју земљу разорио,
зато што си свој народ поклао.
Нека се никад више
потомство зликовачко не помиње.
21Спремите покољ потомцима
због кривице њихових отаца,
да се више не подижу да свет освајају.
Те ће сва васељена бити покривена градовима.
Слом Вавилона
22„Устаћу на њих
– говори Господ над војскама –
и затрћу Вавилону име
и остатак и род и пород
– говори Господ.
23Па ћу њега у посед предати
јежевима и мочварама.
Почистићу га метлом-затиралицом
– говори Господ над војскама.“
Слом земље Асирије
24Заклео се Господ над војскама говорећи:
„Што замислих, то се има збити,
што наумих, то ће се догодити.
25Скршићу Асирца на мојој земљи,
изгазићу на мојим горама.
Њен ће јарам са њих пасти;
њено бреме са њихових плећа.“
26Таква је одлука донесена против читаве земље;
таква је рука испружена против свих народности.
27А кад Господ над војскама одлучи,
ко ће се успротивити?
Кад он руку испружи,
ко ће је одвратити?
Опомена Филистејцима
28Године кад је умро цар Ахаз било је ово пророштво:
29Не радуј се, Филистејо цела,
што се сломи штап што те удара,
јер ће отровница изаћи из змијског клупка
и она ће излећи змаја крилатога.
30И напасаће се првенци убогих,
и у спокојству почиваће сиромаси;
а твој род ћу поморити глађу,
и побићу што од тебе остане.
31Кукајте, вратнице! Запомажи, граде!
Стрепи, сва филистејска земљо!
Јер најезда са севера долази,
и чете њезине нико не напушта!
32Шта ће се тада одговорити
гласницима било кога пука?
„Господ је основао Сион,
и у њему ће бити заштићени сиромаси из његова народа.“
1The Lord will have compassion on Jacob;
once again he will choose Israel
and will settle them in their own land.
Foreigners will join them
and unite with the descendants of Jacob.
2Nations will take them
and bring them to their own place.
And Israel will take possession of the nations
and make them male and female servants in the Lord’s land.
They will make captives of their captors
and rule over their oppressors.
3On the day the Lord gives you relief from your suffering and turmoil and from the harsh labour forced on you, 4you will take up this taunt against the king of Babylon:
How the oppressor has come to an end!
How his fury14:4 Dead Sea Scrolls, Septuagint and Syriac; the meaning of the word in the Masoretic Text is uncertain. has ended!
5The Lord has broken the rod of the wicked,
the sceptre of the rulers,
6which in anger struck down peoples
with unceasing blows,
and in fury subdued nations
with relentless aggression.
7All the lands are at rest and at peace;
they break into singing.
8Even the junipers and the cedars of Lebanon
gloat over you and say,
‘Now that you have been laid low,
no-one comes to cut us down.’
9The realm of the dead below is all astir
to meet you at your coming;
it rouses the spirits of the departed to greet you –
all those who were leaders in the world;
it makes them rise from their thrones –
all those who were kings over the nations.
10They will all respond,
they will say to you,
‘You also have become weak, as we are;
you have become like us.’
11All your pomp has been brought down to the grave,
along with the noise of your harps;
maggots are spread out beneath you
and worms cover you.
12How you have fallen from heaven,
morning star, son of the dawn!
You have been cast down to the earth,
you who once laid low the nations!
13You said in your heart,
‘I will ascend to the heavens;
I will raise my throne
above the stars of God;
I will sit enthroned on the mount of assembly,
on the utmost heights of Mount Zaphon.14:13 Or of the north; Zaphon was the most sacred mountain of the Canaanites.
14I will ascend above the tops of the clouds;
I will make myself like the Most High.’
15But you are brought down to the realm of the dead,
to the depths of the pit.
16Those who see you stare at you,
they ponder your fate:
‘Is this the man who shook the earth
and made kingdoms tremble,
17the man who made the world a wilderness,
who overthrew its cities
and would not let his captives go home?’
18All the kings of the nations lie in state,
each in his own tomb.
19But you are cast out of your tomb
like a rejected branch;
you are covered with the slain,
with those pierced by the sword,
those who descend to the stones of the pit.
Like a corpse trampled underfoot,
20you will not join them in burial,
for you have destroyed your land
and killed your people.
Let the offspring of the wicked
never be mentioned again.
21Prepare a place to slaughter his children
for the sins of their ancestors;
they are not to rise to inherit the land
and cover the earth with their cities.
22‘I will rise up against them,’
declares the Lord Almighty.
‘I will wipe out Babylon’s name and survivors,
her offspring and descendants,’
declares the Lord.
23‘I will turn her into a place for owls
and into swampland;
I will sweep her with the broom of destruction,’
declares the Lord Almighty.
24The Lord Almighty has sworn,
‘Surely, as I have planned, so it will be,
and as I have purposed, so it will happen.
25I will crush the Assyrian in my land;
on my mountains I will trample him down.
His yoke will be taken from my people,
and his burden removed from their shoulders.’
26This is the plan determined for the whole world;
this is the hand stretched out over all nations.
27For the Lord Almighty has purposed, and who can thwart him?
His hand is stretched out, and who can turn it back?
A prophecy against the Philistines
28This prophecy came in the year King Ahaz died:
29Do not rejoice, all you Philistines,
that the rod that struck you is broken;
from the root of that snake will spring up a viper,
its fruit will be a darting, venomous serpent.
30The poorest of the poor will find pasture,
and the needy will lie down in safety.
But your root I will destroy by famine;
it will slay your survivors.
31Wail, you gate! Howl, you city!
Melt away, all you Philistines!
A cloud of smoke comes from the north,
and there is not a straggler in its ranks.
32What answer shall be given
to the envoys of that nation?
‘The Lord has established Zion,
and in her his afflicted people will find refuge.’
