Господ припрема повратак
1Та, смиловаће се Господ Јакову,
и опет ће изабрати Израиља;
и даће им да се одморе на свом тлу.
Па ће им се придружити дошљак
и прикључиће се племенима Јаковљевим.
2И узеће их народи
и одвешће их у њихов крај,
а потомство Израиљево њих ће населити на Господњем тлу,
као робове и слушкиње.
И заробиће оне који су њих заробљавали,
и биће господари над својим тлачитељима.
Како нестаде Вавилон
3И биће оног дана: Господ ће ти дати починак од напора твојих и од невоља твојих и робовања тешког, чиме су те били тлачили. 4Тад ћеш саставити изреку против вавилонског цара, ти ћеш говорити:
Како нестаде тлачитељ!
Како нестаде мучилиште!
5Господ је сломио палицу опаких
и жезло владарско
6што је бесно тукло народе
ударцима што не престајаху,
што је гневно потчињавало пуке,
немилице их прогонило.
7Сва земља се одмара, почива,
пролама се клицање.
8Над тобом се радују чемпреси
и кедри ливански:
„Од како си пао,
не долазе на нас дрвосече.“
9Доле се због тебе Свет мртвих усколебао,
када дођеш, да те он поздрави;
зато он буди преминуле,
све моћнике земаљске;
са својих престола устају
сви цареви разних народности.
10Сви ти они казују и говоре:
„Ти си онемоћао као и ми што смо.
Ти си нама сличан постао.“
11Охолост се твоја у Свет мртвих сруши,
бука твојих лаута;
под тобом је лежај трулежи,
а над тобом покривач од црва.
12Како паде са небеса,
Светлоношо, сине Зорин?
Оборен си ти на земљу,
разоритељ над пуцима.
13А у свом си срцу говорио:
„Попећу се на небеса,
изнад звезда Божијих.
Престо свој ћу подићи
и сешћу на гори саборној,
на ивицама севера.
14Узнећу се на висине над облацима,
изједначићу се са Свевишњим.“
15А ти си у Свет мртвих бачен,
у дубине бездана.
16Који те виде, они те посматрају,
и о теби размишљају:
„Је ли то тај човек
који је земљу тресао, царства дрмао;
17који је васељену у пустињу претварао
и њене градове рушио;
који затворенике своје кући није пуштао?“
18Цареви разних народа сви почивају у части,
сваки је у својој гробници;
19а ти си избачен из гроба свог
као неки изданак одурни,
покривен си покланима,
мачем прободенима,
на плоче од раке побацанима,
као изгажена лешина.
20Ни твој погреб неће бити
као што је погреб њихов,
зато што си своју земљу разорио,
зато што си свој народ поклао.
Нека се никад више
потомство зликовачко не помиње.
21Спремите покољ потомцима
због кривице њихових отаца,
да се више не подижу да свет освајају.
Те ће сва васељена бити покривена градовима.
Слом Вавилона
22„Устаћу на њих
– говори Господ над војскама –
и затрћу Вавилону име
и остатак и род и пород
– говори Господ.
23Па ћу њега у посед предати
јежевима и мочварама.
Почистићу га метлом-затиралицом
– говори Господ над војскама.“
Слом земље Асирије
24Заклео се Господ над војскама говорећи:
„Што замислих, то се има збити,
што наумих, то ће се догодити.
25Скршићу Асирца на мојој земљи,
изгазићу на мојим горама.
Њен ће јарам са њих пасти;
њено бреме са њихових плећа.“
26Таква је одлука донесена против читаве земље;
таква је рука испружена против свих народности.
27А кад Господ над војскама одлучи,
ко ће се успротивити?
Кад он руку испружи,
ко ће је одвратити?
Опомена Филистејцима
28Године кад је умро цар Ахаз било је ово пророштво:
29Не радуј се, Филистејо цела,
што се сломи штап што те удара,
јер ће отровница изаћи из змијског клупка
и она ће излећи змаја крилатога.
30И напасаће се првенци убогих,
и у спокојству почиваће сиромаси;
а твој род ћу поморити глађу,
и побићу што од тебе остане.
31Кукајте, вратнице! Запомажи, граде!
Стрепи, сва филистејска земљо!
Јер најезда са севера долази,
и чете њезине нико не напушта!
32Шта ће се тада одговорити
гласницима било кога пука?
„Господ је основао Сион,
и у њему ће бити заштићени сиромаси из његова народа.“
1En verdad, el Señor tendrá compasión de Jacob y elegirá de nuevo a Israel. Los asentará en su propia tierra. Los extranjeros se juntarán con ellos, y se unirán a los descendientes de Jacob. 2Los pueblos los acogerán y los llevarán hasta su patria. Los israelitas los tomarán como siervos y siervas en el suelo del Señor; apresarán a sus captores y dominarán a sus opresores.
3Cuando el Señor los haga descansar de su sufrimiento, de su tormento y de la cruel esclavitud a la que fueron sometidos, 4pronunciarán esta sátira contra el rey de Babilonia:
¡Hay que ver cómo terminó el opresor,
y cómo acabó su furia insolente!14:4 insolente (LXX, Qumrán y Siríaca); en TM, palabra de difícil traducción.
5Quebró el Señor la vara de los malvados;
rompió el bastón de los tiranos
6que con furia y continuos golpes
castigaba a los pueblos,
que con implacable enojo
dominaba y perseguía a las naciones.
7Toda la tierra descansa tranquila
y prorrumpe en gritos de alegría.
8Hasta los pinos y cedros del Líbano
se burlan de ti y te dicen:
«Desde que yaces tendido,
nadie viene a derribarnos».
9Allá en lo profundo, por tu causa,
el sepulcro se estremece
al salir a tu encuentro;
por tu causa despierta a los muertos,
a los que fueron jefes de la tierra.
Hace que los reyes de todas las naciones
se levanten de sus tronos.
10Todos ellos responden y te dicen:
«¡También tú te has debilitado!
¡Ya eres uno más de los nuestros!»
11Tu majestad ha sido arrojada al sepulcro,
junto con el sonido de tus arpas.
¡Duermes entre gusanos,
y te cubren las lombrices!
12¡Cómo has caído del cielo,
lucero de la mañana!
Tú, que sometías a las naciones,
has caído por tierra.
13Decías en tu corazón:
«Subiré hasta los cielos.
¡Levantaré mi trono
por encima de las estrellas de Dios!
Gobernaré desde el extremo norte,
en el monte de la reunión.14:13 monte de la reunión. Lit. monte de la asamblea.
14Subiré a lo alto de las nubes,
seré semejante al Altísimo».
15¡Pero has sido arrojado al sepulcro,
a lo más profundo de la fosa!
16Los que te ven clavan en ti la mirada
y reflexionan en cuanto a tu destino:
«¿Y este es el que sacudía a la tierra
y hacía temblar a los reinos,
17el que dejaba el mundo hecho un desierto,
el que arrasaba sus ciudades
y nunca dejaba libres a los presos?»
18Todos los reyes de las naciones
reposan con honor,
cada uno en su tumba.
19Pero a ti, el sepulcro te ha vomitado
como a un vástago repugnante.
Los que murieron a filo de espada,
los que bajaron al fondo de la fosa,
te han cubierto por completo.
¡Pareces un cadáver pisoteado!
20No tendrás sepultura con los reyes,
porque destruiste tu tierra
y asesinaste a tu pueblo.
¡Jamás volverá a mencionarse
la descendencia de los malhechores!
21A causa de la maldad de los padres,
preparad un matadero para los hijos.
¡Que no se levanten para heredar la tierra
ni cubran con ciudades la faz del mundo!
22«Yo me levantaré contra ellos
—afirma el Señor Todopoderoso—.
Yo extirparé de Babilonia
nombre y descendencia,
vástago y posteridad
—afirma el Señor—.
23La convertiré en lugar de erizos,
en charco de agua estancada;
la barreré con la escoba de la destrucción»,
afirma el Señor Todopoderoso.
Profecía contra Asiria
24El Señor Todopoderoso ha jurado:
«Tal como lo he planeado, se cumplirá;
tal como lo he decidido, se realizará.
25Destrozaré a Asiria en mi tierra;
la pisotearé sobre mis montes.
Mi pueblo dejará de llevar su yugo;
ya no pesará esa carga sobre sus hombros».
26Esto es lo que he determinado
para toda la tierra;
esta es la mano que he extendido
sobre todas las naciones.
27Si lo ha determinado el Señor Todopoderoso,
¿quién podrá impedirlo?
Si él ha extendido su mano,
¿quién podrá detenerla?
Profecía contra los filisteos
28Esta profecía vino a Isaías el año que murió el rey Acaz:
29Todos vosotros, filisteos,
no os alegréis de que se haya roto
el bastón que os golpeaba;
porque una víbora saldrá
de la raíz de la serpiente;
su fruto será una serpiente voladora.
30Los más desvalidos pacerán como ovejas,
los necesitados descansarán seguros.
Pero mataré de hambre a vuestra raíz;
destruiré a vuestros sobrevivientes.
31¡Gime y grita, puerta de la ciudad!
¡Ponte a temblar de miedo, toda tú, Filistea!
Porque viene del norte una nube de humo,
y nadie rompe la formación.
32¿Qué respuesta se dará a los mensajeros de esa nación?
Pues que el Señor ha afirmado a Sión,
y que allí se refugiarán
los afligidos de su pueblo.
