Разарање Израиља
1Видео сам Господа, стајао је код жртвеника и рекао:
„Удари у стубове!
Нека се затресу довраци!
Сруши их на главу свих њих,
а ја ћу да побијем преживеле
и неће умаћи ко год да бежи,
и нико се неће спасти.
2У Свет мртвих9,2 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. ако се укопају,
и онде ће их моја рука зграбити.
На небеса да се попну,
и оданде ћу их скинути.
3На врх Кармила да се сакрију,
ја ћу их наћи и узећу их оданде.
На дно мора да се сакрију од погледа мога,
и онде ћу заповедити змији да их уједе.
4Ако их њихов непријатељ отера у изгнанство,
и онде ћу да заповедим мачу, па ће их сасећи.
Ока са њих ја скинути нећу
да им зло донесем, а не добро.“
5Господ Бог над војскама
дотиче земљу и она се топи.
И кукају њени становници,
набуја она попут Нила
и опада попут Нила египатског.
6Он себи на небесима гради одаје,
за себе је свод над земљом утемељио.
Он позива воде мора
и излива их по земљином лицу –
Господ је име његово!
7„Нисте ли за мене као деца кушитска,
ви, децо израиљска?
– говори Господ.
Зар ја нисам из египатске земље извео Израиља,
Филистејце са Кафтора9,7 Острво Крит.
и Арама из Кира?
8Ево, очи су Господа Бога
на грешном царству
и ја ћу да га збришем
са лица земље.
Ипак нећу сасвим да збришем
дом Јаковљев
– говори Господ.
9Јер, ево, заповедам
да ћу просејати дом Израиљев
међу свим народима
као да га просејавам ситом,
и ни зрнце на тло пасти неће.
10Од мача ће изгинути
сви грешници мог народа што говоре:
’Неће нам се приближити,
зло нас неће дохватити!’
Обнова Израиља
11Тога ћу дана
подићи пали шатор Давидов,
зазидаћу му пукотине,
саградићу што је у њему срушено,
и обновити га као у давнашње време.
12Тако ће узети наследство остатка Едома
и све народе који носе моје име
– говори Господ који чини ово.
13Ево, долазе дани – говори Господ –
када ће ратар стизати жетеоца
и газилац грожђа престићи сејача.
И тада ће горе капати слатким вином
и сви ће се брегови преливати.
14Вратићу Израиљ, свој народ из изгнанства.
И они ће обновити градове напуштене и живеће у њима.
Садиће винограде и њихово пити вино,
садиће баште и њихов род јести.
15Засадићу их у земљу њихову
и неће бити ишчупани опет
из своје земље, коју сам им дао“ –
каже Господ, твој Бог.
دمار إسرائيل
1وَرَأَيْتُ السَّيِّدَ وَاقِفاً إِلَى جُوَارِ الْمَذْبَحِ قَائِلاً: «اضْرِبْ تِيجَانَ الأَعْمِدَةِ حَتَّى تَهْتَزَّ الْعَتَبَاتُ، وَحَطِّمْهَا عَلَى رُؤُوسِ جَمِيعِ الشَّعْبِ. وَمَنْ يَنْجُو مِنْهُمْ أُهْلِكُهُ بِالسَّيْفِ، فَلا يَهْرُبُ مِنْهُمْ أَحَدٌ وَلا يُفْلِتُ مِنْهُمْ نَاجٍ. 2وَإِنْ نَقَبُوا لأَنْفُسِهِمْ مَلْجَأً فِي أَعْمَاقِ الْهَاوِيَةِ، فَإِنَّ يَدِي تَطُولُهُمْ هُنَاكَ، وَإِنِ ارْتَقَوْا إِلَى السَّمَاوَاتِ فَمِنْ هُنَاكَ أُنْزِلُهُمْ. 3وَإِنِ اخْتَبَأُوا فِي أَعَالِي الْكَرْمَلِ فَهُنَاكَ أَبْحَثُ عَنْهُمْ وَأَعْتَقِلُهُمْ. وَإِنْ تَوَارَوْا عَنِّي فِي أَعْمَاقِ الْبَحْرِ فَإِنِّي آمُرُ هُنَاكَ الْحَيَّةَ فَتَلْدَغُهُمْ. 4وَإِنْ سِيقُوا إِلَى السَّبْيِ أَمَامَ أَعْدَائِهِمْ أُلاحِقُهُمْ بِالسَّيْفِ لأَفْنِيَهُمْ، وَأَتَعَقَّبُهُمْ لأَبْتَلِيَهُمْ بِالشَّرِّ لَا بِالْخَيْرِ».
5إِنَّ الرَّبَّ الإِلَهَ الْقَدِيرَ هُوَ الَّذِي يَلْمَسُ الأَرْضَ فَتَذُوبُ، وَيَنُوحُ كُلُّ الْمُقِيمِينَ فِيهَا، وَيَرْتَفِعُ كُلُّ مَا فِيهَا وَيَنْخَفِضُ كَنَهْرِ نِيلِ مِصْرَ. 6هُوَ الَّذِي يَبْنِي مَخَادِعَهُ الْعُلْيَا فِي السَّمَاوَاتِ وَيُؤَسِّسُ قُبَّتَهُ عَلَى الأَرْضِ، الَّذِي يَدْعُو مِيَاهَ الْبَحْرِ وَيَسْكُبُهَا عَلَى وَجْهِ الثَّرَى، الرَّبُّ اسْمُهُ.
7أَلَسْتُمْ لِي يَا بَنِي إِسْرَائِيلَ مِثْلَ الْكُوشِيِّينَ يَقُولُ الرَّبُّ؟ أَلَمْ أُخْرِجْ إِسْرَائِيلَ مِنْ دِيَارِ مِصْرَ وَالْفِلِسْطِينِيِّينَ مِنْ كَفْتُورَ وَالأَرَامِيِّينَ مِنْ قِيرٍ. 8هَا إِنَّ عَيْنَيِ الرَّبِّ مُسَلَّطَتَانِ عَلَى الْمَمْلَكَةِ الْخَاطِئَةِ لأَمْحُوَهَا عَنْ وَجْهِ الأَرْضِ، إِلّا أَنِّي لَنْ أَسْتَأْصِلَ بَيْتَ يَعْقُوبَ قَاطِبَةً يَقُولُ الرَّبُّ. 9أُغَرْبِلُ بَيْتَ إِسْرَائِيلَ بَيْنَ جَمِيعِ الأُمَمِ كَمَا تُغَرْبَلُ الْحِنْطَةُ فِي غُرْبَالٍ، فَلا تَسْقُطُ حَبَّةٌ عَلَى الأَرْضِ. 10وَيَمُوتُ جَمِيعُ خُطَاةِ شَعْبِي بِالسَّيْفِ مِمَّنْ يَقُولُونَ: لَنْ يُدْرِكَنَا الشَّرُّ أَوْ يَلْقَانَا.
رد السبي
11فِي ذَلِكَ الْيَوْمِ أُقِيمُ مَسْكَنَ دَاوُدَ الَّذِي تَهَاوَى، وَأَسُدُّ ثُغْرَاتِهِ وَأُعَمِّرُ خَرَائِبَهُ وَأُعِيدُ بِنَاءَهُ كَالْعَهْدِ بِهِ فِي الأَيَّامِ الْغَابِرَةِ. 12لِكَيْ يَرِثَ إِسْرَائِيلُ مَا تَبَقَّى مِنْ أَدُومَ وَجَمِيعَ الأُمَمِ الَّتِي دُعِيَ اسْمِي عَلَيْهَا، يَقُولُ الرَّبُّ صَانِعُ هَذِهِ الأُمُورِ. 13هَا أَيَّامٌ تَأْتِي يَقُولُ الرَّبُّ، يُدْرِكُ فِيهَا الْحَارِثُ الْحَاصِدَ، وَدَائِسُ الْعِنَبِ بَاذِرَ الْحَبِّ، وَتَسِيلُ الْخُمورُ الطَّيِّبَةُ مِنْ كُرُومِ الْجِبَالِ وَتَفِيضُ بِها التِّلالُ كُلُّهَا. 14وَأَرُدُّ سَبْيَ شَعْبِي إِسْرَائِيلَ فَيُعِيدُونَ بِنَاءَ الْمُدُنِ الْخَرِبَةِ وَيَسْكُنُونَهَا، وَيَزْرَعُونَ كُرُوماً وَيَشْرَبُونَ مِنْ خَمْرِهَا، وَيَغْرِسُونَ جَنَّاتٍ وَيَأْكُلُونَ مِنْ ثِمَارِهَا. 15وَأَغْرِسُ شَعْبِي فِي أَرْضِهِمْ فَلا يُسْتَأْصَلُونَ ثَانِيَةً أَبَداً مِنَ الأَرْضِ الَّتِي وَهَبْتُهَا لَهُمْ، يَقُولُ الرَّبُّ إِلَهُكُمْ.
