Авдијина визија
1Виђење Авдијино:
Овако Господ Бог каже о Едому:
Чули смо вест од Господа
и гласник је послан међу народе:
„Устаните! Дигнимо се у бој против њега!“
2„Ево, учинио сам те незнатним међу народима
и врло презреним.
3Дрскост срца твога те је обманула,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Говориш у срцу своме:
’Ко да ме доле, на земљу сруши?!’
4Све и да се ко орао винеш,
своје гнездо међу звезде свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
5Ако ти лопови дођу
и по ноћи затирачи,
зар неће накрасти колико им треба?
Ако ти дођу берачи грожђа,
зар неће оставити за пабирчење?
Али ти ћеш бити похаран!
6О, како ће Исава да претресу!
Наћи ће му сва скривена блага.
7Све до границе потерали те сви твоји савезници.
Обманули су те, надвладали те твоји вајни пријатељи.
Ти што твој хлеб једу, испод тебе копају ти јаму,
а ти о томе појма немаш.
8Нећу ли оног дана – говори Господ –
сатрти мудраце едомске
и учене с горе Исавове?
9О, Темане, препашће се твоји ратници,
сви са горе Исавове биће побијени.
10Због насиља над Јаковом, братом твојим,
прекриће те стид
и довека сатрвен ћеш бити.
11Оног дана када си стајао по страни,
од дана кад су му туђинци благо заробили,
кад незнанци грунуше на врата његова
и за Јерусалим жреб бацаше,
ти си био као један од њих.
12Ниси смео да посматраш дан брата свога,
дан његове коби;
ниси смео да ликујеш над народом Јуде,
оног дана кад су разорени,
и злурадо да се цериш
на дан њиног јада.
13Ниси смео да прођеш кроз врата мог народа
у онај дан њихове пропасти.
Ниси смео да посматраш зло њихово
у тај кобни дан,
да се пружаш за њиховим благом
на дан њиног јада.
14Ниси смео да стојиш на раскршћима,
бегунце његове да убијаш,
да његове издајеш преживеле
у том дану јада.
15Близу је дан Господњи
свим народима.
Шта си чинио, чиниће се теби.
Обиће ти се о главу дела твоја.
16Јер, као што сте пили на мојој светој гори
и сви народи ће истрајно пити.
И пиће и гутаће
и биће као да их није било.
17А на гори Сион спасење ће бити
и биће она светиња,
а дом ће Јаковљев запосести поседе своје.
18Ватра ће постати дом Јаковљев,
дом Јосифов биће пламен,
а дом Исавов постаће стрњика.
И спалиће их, прогутаће их,
и неће се спасти нико
из дома Исавовог.“
Јер тако каже Господ.
19Они из Негева ће освојити гору Исавову,
а они из равнице Филистеју.
Освојиће и подручје Јефремово и подручје Самарије,
а Венијамин ће освојити Галад.
20И изгнаници са бедема народа израиљског
наследиће земљу Хананаца до Сарепте.
А изгнаници из Јерусалима,
који су у Сефарду, запосешће градове Негева.
21И изаћи ће избављени на гору Сион
да суде гори Исавовој
и Царство ће припадати Господу.
1Visión de Abdías.
Orgullo y caída de Edom
1-4 – Jer 49:14-16
5-6 – Jer 49:9-10
Hemos oído una noticia de parte del Señor y un mensajero ha sido enviado a las naciones, diciendo: «¡Vamos, marchemos a la guerra contra ella!»
Así dice el Señor omnipotente acerca de Edom:
2«¡Te haré insignificante entre las naciones,
serás tremendamente despreciado!
3Tu carácter soberbio te ha engañado.
Como habitas en las hendiduras de los desfiladeros,
en la altura de tu morada,
te dices a ti mismo:
¿Quién podrá arrojarme a tierra?
4Pero, aunque vueles a lo alto como águila,
y tu nido esté puesto en las estrellas,
de allí te arrojaré
—afirma el Señor—.
5Si vinieran a ti ladrones
o saqueadores nocturnos,
¿no robarían solo lo que les bastara?
¡Pero tú, cómo serás destruido!
Si vinieran a ti vendimiadores,
¿no dejarían algunos racimos?
6¡Pero cómo registrarán a Esaú!
¡Cómo rebuscarán sus escondrijos!
7Hasta la frontera te expulsarán
tus propios aliados,
te engañarán y dominarán
tus propios amigos.
Los que se sientan a tu mesa
te pondrán una trampa.
¡Es que Edom ya no tiene inteligencia!
8¿Acaso no destruiré yo en aquel día
a los sabios de Edom,
a la inteligencia del monte de Esaú?
—afirma el Señor—.
9Ciudad de Temán, tus guerreros se caerán de miedo,
a fin de que todo hombre sea exterminado
del monte de Esaú por la masacre.
10»Por la violencia hecha contra tu hermano Jacob,
te cubrirá la vergüenza
y serás exterminado para siempre.
11En el día que te mantuviste aparte,
en el día que extranjeros llevaron su ejército cautivo,
cuando extraños entraron por su puerta
y sobre Jerusalén echaron suerte,
tú eras como uno de ellos.
12No debiste reírte de tu hermano en su mal día,
en el día de su desgracia.
No debiste alegrarte a costa del pueblo de Judá
en el día de su ruina.
No debiste proferir arrogancia
en el día de su angustia.
13No debiste entrar por la puerta de mi pueblo
en el día de su calamidad.
No debiste recrear la vista con su desgracia
en el día de su calamidad.
No debiste echar mano a sus riquezas
en el día de su calamidad.
14No debiste aguardar en los angostos caminos
para matar a los que huían.
No debiste entregar a los sobrevivientes
en el día de su angustia.
15»Porque cercano está el día del Señor
contra todas las naciones.
¡Edom, como hiciste, se te hará!
¡sobre tu cabeza recaerá tu merecido!
16Pues sin duda que así como vosotros, israelitas,
bebisteis de mi copa en mi santo monte,
así también la beberán sin cesar todas las naciones;
beberán y engullirán,
y entonces serán como si nunca hubieran existido.
17Pero en el monte Sión habrá liberación, y será sagrado.
El pueblo de Jacob recuperará sus posesiones.
18Los descendientes de Jacob serán fuego,
y los de José, llama;
pero la casa real de Esaú será estopa:
le pondrán fuego y la consumirán,
de tal forma que no quedará sobreviviente
entre los descendientes de Esaú».
El Señor lo ha dicho.
Restauración del pueblo de Dios
19Los del Néguev poseerán el monte de Esaú, y los de la Sefelá poseerán Filistea. Los israelitas poseerán los campos de Efraín y de Samaria, y los de Benjamín poseerán Galaad.
20Los exiliados, este ejército de israelitas que viven entre los cananeos, poseerán la tierra hasta Sarepta. Los desterrados de Jerusalén, que viven en Sefarad, poseerán las ciudades del Néguev, 21y los libertadores subirán al monte Sión para gobernar la región montañosa de Esaú. Y el reino será del Señor.
