Испуни завете које си дао Богу
1Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
2Не брзај устима,
не срљај срцем
пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
а ти си на земљи.
Зато не говори многе речи.
3Јер сан долази од обиља рада,
а глас безумника од обиља речи.
4А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 5Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 6Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником5,6 Или: анђелом, што је решење које прате старији преводи, док новији истичу да је реч о свештенику. Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 7Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
Богатство је пролазно
8Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 9Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
10Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
ни зарадом онај што богатство воли.
И то је пролазно.
11Где је много имовине,
много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
осим што је својим очима гледају?
12Трудбенику је сладак сан
било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
миран сан не пружа.
13Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
богатство нагомилано за беду власнику своме.
14Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
не оставља у рукама својим.
15Какав је из мајчине утробе изашао – го –
вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
неће узети и понети.
16И ово је зло големо:
какав је дошао, такав ће и отићи.
И у чему је корист за њега
што се мучио у ветар?
17Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
узнемирен, веома болестан и срдит.
18Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокупља радостима његовог срца.
1Tænk, før du taler, så du ikke lover Gud noget, du ikke kan opfylde, for Gud er i Himlen, og du er på jorden. Pas derfor på ikke at love for meget. 2Har man for mange bekymringer, kan man få mareridt. Bruger man for mange ord, kan man komme til at fortale sig. 3Når du aflægger et løfte til Gud, så sørg for at opfylde det, for Gud glæder sig ikke over en tåbe. Du skal holde, hvad du lover. 4Det er bedre ikke at love noget end at love noget, du ikke kan holde. 5Lad ikke dine uoverlagte ord gøre dig skyldig i synd, så du må erkende over for præsten, at du ikke mente, hvad du sagde. Hvorfor gøre Gud vred, så han tager det fra dig, du har arbejdet for? 6Dagdrømmeri og tomme ord fører kun til skuffelser. Hav hellere ærefrygt for Gud.
Rigdom og magt giver ikke livet mening
7Hvis du ser retten blive krænket og de magtesløse blive undertrykt af magthaverne, skal du ikke undre dig, for en embedsmand bliver selv undertrykt af sine overordnede, som igen bliver undertrykt af højere myndigheder. 8Alle udnytter jordens afgrøde, ja, selv kongen forlanger sin del af udbyttet.5,8 Teksten er uklar.
9Den, der elsker penge, kan aldrig få penge nok. Den, der stræber efter rigdom, vil aldrig være tilfreds med sine indtægter. Hvor meningsløst! 10Jo mere man ejer, jo flere er der om at bruge det. Hvad fordel har da ejeren af sin rigdom—bortset fra synet af pengene? 11De, der arbejder hårdt, sover godt, uanset om de har meget eller lidt at spise, men de riges overflod fører let til søvnløshed.
12En anden ulykkelig hændelse, jeg har set, er, når mennesker samler sig rigdom, men pludselig mister det hele. 13Der kan ske et uheld, så der intet er tilbage til arvingerne. 14De må forlade verden lige så tomhændede, som de blev født, uanset hvor hårdt de har arbejdet. 15Hvor er det frustrerende! Hvad får de ud af alt deres slid? Det hele har været formålsløst! 16Desuden har de levet deres liv i mørke, overvældet af mismod, smerte og bitterhed.
Nyd livet, mens du har det
17Så mener jeg, det er bedre, at vi spiser og drikker og finder glæde i vores arbejde hver dag, Gud giver os at leve her på jorden. Sådan er menneskets lod. 18Det er en gave fra Gud at blive velsignet med velstand, at få lov til at nyde den og samtidig kunne glæde sig over sit arbejde. 19Så bekymrer man sig ikke om livets korthed, for man er optaget af den glæde, Gud giver en lige nu.
