Време за све
1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:
2време рађања и време умирања;
време сађења и време вађења посађеног;
3време убијања и време лечења;
време рушења и време грађења;
4време плакања и време смејања;
време жаљења и време играња;
5време разбацивања камења и време сакупљања камења;
време грљења и време растајања;
6време трагања и време мирења са губитком;
време чувања и време бацања;
7време цепања и време ушивања;
време ћутања и време говора;
8време љубави и време мржње;
време рата и време мира.
9И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.
15И све што је било, јесте и сада,
и све што ће тек да буде, већ је било,
а Бог тражи оно што је минуло.
16Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
Tid til alt
1Alt i livet har sin egen tid:
2Tid til at fødes og tid til at dø,
tid til at plante og tid til at høste,
3tid til at dræbe og tid til at læge,
tid til at bryde ned og tid til at bygge op,
4tid til at græde og tid til at le,
tid til at sørge og tid til at danse,
5tid til at dænge sten på en mark3,5 Jf. 2.Kong. 3,25. og tid til at samle dem,
tid til at omfavne og tid til ikke at omfavne,
6tid til at finde og tid til at miste,
tid til at gemme og tid til at kassere,
7tid til at flænge og tid til at lappe,
tid til tavshed og tid til tale,
8tid til at elske og tid til at hade,
tid til krig og tid til fred.
Gud er suveræn
9Hvad har man så ud af alt sit slid? 10Gud har givet menneskene mange ting at beskæftige sig med. 11Alt har han skabt, så det har sin tid og tjener hans plan. Men skønt han har lagt evigheden i vores hjerter, fatter vi dog ikke hans plan og virke fra begyndelsen til enden. 12Derfor er det bedste, man kan gøre, at glæde sig og nyde livet, så længe det er muligt, 13for det at spise og drikke og finde tilfredsstillelse i sit arbejde er en Guds gave.
14Jeg ved, at hvad Gud gør, står ikke til at ændre. Man kan hverken lægge noget til eller trække noget fra. Hans hensigt er, at vi skal have ærefrygt for ham.
15Hvad der sker nu, er allerede sket før, og hvad der sker i fremtiden, er også sket før. Gud lader historien gentage sig.
16Jeg lagde også mærke til, at der var gudløshed og ondskab, hvor der burde være retfærdighed og godhed, 17og jeg sagde til mig selv: „Når tiden er inde, vil Gud dømme de gode såvel som de onde.” 18-19Gud lader verden gå sin gang for at lade os forstå, at den samme skæbne venter både mennesker og dyr: Alle indånder de den samme luft, og alle skal de dø en dag. Mennesket er i det stykke ikke bedre stillet end et dyr, for begges liv synes at være uden formål. 20Alle ender samme sted, for af jord er de kommet, og til jord skal de blive. 21Hvem ved, om menneskets ånd går opad, og dyrets ånd går nedad?
22Jeg fandt altså, at det bedste for et menneske er at glæde sig ved sit arbejde. Ingen af os kan vide, hvad der sker efter døden.
