1Господ још рече Јову:
2„Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
3Зар би ти да праведност моју обезвредиш?
Прогласио би мене кривим
да би себе прогласио правим?
4Имаш ли ти руку ко што је Божија?
Глас твој да ли као његов грми?
5Хајде, величанством и угледом украси се,
у част и славу обуци се!
6Излиј поплаву срџбе своје!
Сваког гордог погледај и сруши га.
7Погледај све горде, па их понизи;
на лицу места изгази зле.
8Заједно их у прашину затрпај,
преко лица покров у гробници свежи.
9Тада ћу ти ја признати
да десница твоја може да те спасе.
10А гле, чудовиште бехемота40,10 Ово је множина јеврејске именице животиња, чиме се највероватније указује на несвакидашњу величину овог бића.
које сам са тобом заједно створио!
Он попут вола пасе,
11а види му снаге у бедрима његовим!
Сила му је у трбушним мишићима.
12Реп укрути као кедар,
бедрене му жиле преплетене.
13Кости су му ко цеви бронзане,
а удови ко металне цеви.
14Он је прво дело Божијег стварања,
Саздатељ му његов са мачем прилази.
15Њему брда храну дају,
тамо где се играју звери пољске.
16Испод лотоса он лежи,
крије се у трски и мочвари.
17Лотоси га заклањају сенком,
окружен је поточним врбама.
18Гле, подивља ли река, њега то не страши;
нема страха ни кад Јордан јурне му у уста.
19Може ли га ико зграбити док гледа?
Може ли му ико њушку пробости кукама?
20Зар ћеш левијатана удицом да извучеш
и конопцем језик да му свежеш?
21Хоћеш ли му уже кроз нос да провучеш
и чељуст му куком да прободеш?
22Хоће ли те преклињати много
и умилне причати ти речи?
23Зар ће савез с тобом да начини?
Држаћеш га довека ко роба?
24Играћеш се са њим ко са птицом,
повоцем свезати за своје девојке?
25Зар ће се ортаци цењкати за њега,
на комаде поделити трговцима?
26Хоћеш ли му кожу избости оствама
и главу харпуном?
27Ако руке на њега положиш –
сећаћеш се тога боја,
ал’ га више поновити нећеш!
28Али, улудо је надати се томе!
Зар човек не пада само када га угледа?
