1Господ још рече Јову:
2„Као мушко опаши слабине своје,
да те ја питам, а ти да ми одговараш.
3Зар би ти да праведност моју обезвредиш?
Прогласио би мене кривим
да би себе прогласио правим?
4Имаш ли ти руку ко што је Божија?
Глас твој да ли као његов грми?
5Хајде, величанством и угледом украси се,
у част и славу обуци се!
6Излиј поплаву срџбе своје!
Сваког гордог погледај и сруши га.
7Погледај све горде, па их понизи;
на лицу места изгази зле.
8Заједно их у прашину затрпај,
преко лица покров у гробници свежи.
9Тада ћу ти ја признати
да десница твоја може да те спасе.
10А гле, чудовиште бехемота40,10 Ово је множина јеврејске именице животиња, чиме се највероватније указује на несвакидашњу величину овог бића.
које сам са тобом заједно створио!
Он попут вола пасе,
11а види му снаге у бедрима његовим!
Сила му је у трбушним мишићима.
12Реп укрути као кедар,
бедрене му жиле преплетене.
13Кости су му ко цеви бронзане,
а удови ко металне цеви.
14Он је прво дело Божијег стварања,
Саздатељ му његов са мачем прилази.
15Њему брда храну дају,
тамо где се играју звери пољске.
16Испод лотоса он лежи,
крије се у трски и мочвари.
17Лотоси га заклањају сенком,
окружен је поточним врбама.
18Гле, подивља ли река, њега то не страши;
нема страха ни кад Јордан јурне му у уста.
19Може ли га ико зграбити док гледа?
Може ли му ико њушку пробости кукама?
20Зар ћеш левијатана удицом да извучеш
и конопцем језик да му свежеш?
21Хоћеш ли му уже кроз нос да провучеш
и чељуст му куком да прободеш?
22Хоће ли те преклињати много
и умилне причати ти речи?
23Зар ће савез с тобом да начини?
Држаћеш га довека ко роба?
24Играћеш се са њим ко са птицом,
повоцем свезати за своје девојке?
25Зар ће се ортаци цењкати за њега,
на комаде поделити трговцима?
26Хоћеш ли му кожу избости оствама
и главу харпуном?
27Ако руке на њега положиш –
сећаћеш се тога боја,
ал’ га више поновити нећеш!
28Али, улудо је надати се томе!
Зар човек не пада само када га угледа?
1Moreover the LORD answered Job, and said, 2Shall he that contendeth with the Almighty instruct him? he that reproveth God, let him answer it.
3¶ Then Job answered the LORD, and said, 4Behold, I am vile; what shall I answer thee? I will lay mine hand upon my mouth. 5Once have I spoken; but I will not answer: yea, twice; but I will proceed no further.
6¶ Then answered the LORD unto Job out of the whirlwind, and said, 7Gird up thy loins now like a man: I will demand of thee, and declare thou unto me. 8Wilt thou also disannul my judgment? wilt thou condemn me, that thou mayest be righteous? 9Hast thou an arm like God? or canst thou thunder with a voice like him? 10Deck thyself now with majesty and excellency; and array thyself with glory and beauty. 11Cast abroad the rage of thy wrath: and behold every one that is proud, and abase him. 12Look on every one that is proud, and bring him low; and tread down the wicked in their place. 13Hide them in the dust together; and bind their faces in secret. 14Then will I also confess unto thee that thine own right hand can save thee.
15¶ Behold now behemoth, which I made with thee; he eateth grass as an ox.40.15 behemoth: probably an extinct animal of some kind 16Lo now, his strength is in his loins, and his force is in the navel of his belly. 17He moveth his tail like a cedar: the sinews of his stones are wrapped together.40.17 He…: or, He setteth up 18His bones are as strong pieces of brass; his bones are like bars of iron. 19He is the chief of the ways of God: he that made him can make his sword to approach unto him. 20Surely the mountains bring him forth food, where all the beasts of the field play. 21He lieth under the shady trees, in the covert of the reed, and fens. 22The shady trees cover him with their shadow; the willows of the brook compass him about. 23Behold, he drinketh up a river, and hasteth not: he trusteth that he can draw up Jordan into his mouth.40.23 he drinketh up: Heb. he oppresseth 24He taketh it with his eyes: his nose pierceth through snares.40.24 He…: or, Will any take him in his sight, or, bore his nose with a gin?
