Елифас
1Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2„Хоћеш ли имати стрпљења да ти неко одговори?
Али ко би се могао уздржати од речи?!
3Ето, поучавао си многе
и руке клонуле си снажио.
4Посрнулог су твоје речи подизале
и колена си клецава јачао.
5А сад, када је тебе снашло,
постао си нестрпљив;
кад се тебе такло,
ти си пренеражен.
6Није ли богобојазност твоја поуздање твоје,
а честитост путева твојих нада твоја?
7Молим те, сети се: ко је невин пострадао?
Где су то праведници сатрвени били?
8Колико сам ја видео, они који ору неправду
и невољу сеју, баш то и жању.
9Они гину од Божијег даха,
ишчезавају од духа гнева његовога.
10Рика лава, лавље урликање
и зуби лавића се ломе.
11Лав скапава без плена
и лавићи се губе.
12Знаш, к мени је потајно допрла реч,
о том ми је ухо шапат ухватило;
13у немирним мислима, у виђењима ноћним,
кад људе опхрва дубоки сан;
14страх и трепет су ме спопали
и од њих ми кости зазвечаше.
15Тек, дух ми је прешао преко лица
и длаке на телу су ми се најежиле!
16И он стаде,
али му нисам разазнао лик.
Био ми је неки облик пред очима
и чуо сам глас који шапуће:
17’Зар смртник може да буде праведнији од Бога?
Зар је човек чистији од Саздатеља свога?
18Па он се ни у слуге своје не поуздаје
и анђелима својим он налази ману,
19а камоли онима што живе у набијачама,
што им је темељ у прашини
и које смрскају ко мољца.
20Сатиру их у комаде од јутра до сутра,
заувек ишчезавају и нико не мари.
21Није ли уже њиховог шатора ишчупано?
Помреће без мудрости.’
