Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Послушајте пажљиво беседу моју,
нека ми то буде утеха од вас.
3Отрпите ме, ја бих говорио!
А ви се ругајте када то кажем.
4Жалим ли се ја то човеку?
Зар да дух мој не плане?
5К мени се окрените и запањите се,
затворите руком уста!
6И ја сам потресен кад мислим о овом,
грозница ми тело грчи.
7Елем, зашто живе зликовци,
зашто остаре и осиле?
8Деца су њихова једра пред њима,
њихови су потомци са њима,
пред очима њиховим.
9Куће су њихове лишене страха,
над њима нема Божијег прута.
10Бикови су им приплодни, осемењују,
краве им се теле и нису јалове.
11Попут стада пуштају дечаке,
њихова деца скакућу около.
12Подцикују уз даире и лиру,
радују се уз звуке свирале.
13Дане своје проживе у добру
и спокојно силазе у Свет мртвих.
14А Богу говоре: ’Прођи нас се!
За путеве твоје нећемо да знамо!
15Ко је Свемоћни, па да му служимо?
Шта то добијамо ако га молимо?’
16Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
од мене је подалеко савет зликоваца.
17Колико се често гаси светиљка зликовца?
Стиже ли их пропаст њихова?
Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
18Јесу ли они попут сламе на ветру,
попут плеве коју вихор носи?
19’Бог грехе човека чува за децу његову’?
Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
20Нек очима својим своју пропаст гледа,
нек од гнева Свемоћнога пије!
21Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
када му се број месеци скрати?
22Учи ли ико Бога мудрости?
Њега, који суди узноситима?!
23Један умре у обиљу свега
и све му је потаман, напредно;
24тело му је ухрањено млеком
и једра му срж је у костима.
25Други умире огорчене душе,
а добра се науживао није.
26Тек, обојица ће у прашину лећи,
прекриће их црви.
27Ето, мени су познате мисли ваше,
сплетке које сплеткарите против мене.
28Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
Где је шатор у коме зликовци почивају?’
29Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
Нисте ли њихове знакове уочили?
30Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
избавља се злобник у дану јарости.
31Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
32Али када га на гробље буду изнели,
неко ће стражарити над хумком.
33Слатко ће му бити грумење земље;
сваки човек њега ће следити,
а пре њега било их је безброј.
34И како ме сада улудо тешите?
Одговори ваши остали су лажни.“
Séptimo discurso de Job
1A esto, Job respondió:
2«Escuchad atentamente mis palabras;
concededme este consuelo.
3Tened un poco de paciencia mientras hablo,
y burlaos si queréis cuando haya terminado.
4»¿Acaso dirijo mi queja a los mortales?
¿Por qué creéis que pierdo la paciencia?
5Miradme, y quedaos asombrados;
tapaos la boca con la mano.
6Si pienso en esto, me lleno de espanto;
un escalofrío me corre por el cuerpo.
7¿Por qué siguen con vida los malvados,
cada vez más viejos y más ricos?
8Ven establecerse en torno a ellos
a sus hijos y a sus descendientes.
9Tienen paz en su hogar, y están libres de temores;
la vara de Dios no los castiga.
10Sus toros son verdaderos sementales;
sus vacas paren y no pierden las crías.
11Dejan correr a sus niños como si fueran ovejas;
sus pequeñuelos danzan alegres.
12Cantan al son del tamboril y del arpa;
se divierten al son de la flauta.
13Pasan la vida con gran bienestar,
y en paz bajan al sepulcro.
14A Dios increpan: “¡Déjanos tranquilos!
No queremos conocer tu voluntad.
15¿Quién es el Todopoderoso, para que le sirvamos?
¿Qué ganamos con dirigirle nuestras oraciones?”
16Pero su bienestar no depende de ellos.
¡Jamás me dejaré llevar por sus malos consejos!
17»¿Cuándo se ha apagado la lámpara de los malvados?
¿Cuándo les ha sobrevenido el desastre?
¿Cuándo Dios, en su enojo, los ha hecho sufrir
18como paja que arrebata el viento,
como tamo que se lleva la tormenta?
19Me dirán que Dios reserva el castigo
para los hijos del pecador.
¡Mejor que castigue al que peca,
para que escarmiente!
20¡Que sufra el pecador su propia destrucción!
¡Que beba de la ira del Todopoderoso!
21¿Qué le puede importar la familia que deja,
si le quedan pocos meses de vida?
22»¿Quién puede aleccionar a Dios,
si es él quien juzga a las grandes eminencias?
23Hay quienes mueren en la flor de la vida,
rebosantes de salud y de paz;
24sus caderas,21:24 caderas. Palabra de difícil traducción. llenas de grasa;
sus huesos, recios hasta la médula.
25Otros mueren con el ánimo amargado,
sin haber disfrutado de lo bueno.
26¡En el polvo yacen unos y otros,
todos ellos cubiertos de gusanos!
27»Sé muy bien lo que estáis pensando,
y los planes que tenéis de hacerme daño.
28También sé que os preguntáis:
“¿Dónde está la mansión del potentado?
¿Dónde están las moradas de los inicuos?”
29¿No habéis interrogado a los viajeros?
¿No habéis prestado atención a sus argumentos?
30En el día del desastre, el malvado se salva;
¡en el día de la ira, es puesto a salvo!
31¿Y quién le echa en cara su conducta?
¿Quién le da su merecido por sus hechos?
32Cuando lo llevan al sepulcro,
sobre su tumba se pone vigilancia;
33mucha gente le abre paso,
y muchos más cierran el cortejo.
¡Descansa en paz bajo la tierra del valle!21:33 ¡Descansa … valle! Lit. Dulce le es el suelo del valle.
34»¿Cómo esperáis consolarme con discursos sin sentido?
¡Vuestras respuestas no son más que falacias!»
