Књига о Јову 17 – NSP & TNCV

New Serbian Translation

Књига о Јову 17:1-16

1Мој дух је сатрвен,

дани су моји згасли

и рака ме чека.

2Ето, подсмевачи су са мном,

не склапа се око моје због њихове свадљивости.

3Молим те, Боже, ти сам јамац мој буди!

Јер ко је тај ко би ми се прихватио руке?

4Ти си склонио мудрост од њихових срца

због чега их издигнути нећеш.

5Ко због добити изда пријатеље,

деци ће му очи усахнути!

6Он је мене учинио причом за народе,

ја сам лице за пљување.

7Туга ми је очи замутила,

сваки је мој уд попут сенке.

8Због тога се праведници зграну,

недужни се грозе над безбожним.

9Али праведник ће истрајати на свом путу,

још више ће ојачати човек чистих руку.

10Хајде, вратите се сви ви!

Дођите, молим вас,

али мудрог међу вама нећу наћи.

11Прохујали су моји дани,

намере и жеље срца мога су разбијене.

12Они праве дан од ноћи,

а мраку у лице кажу:

’Светло је близу!’

13Ако бих за Светом мртвих чезнуо као за домом својим

и у тами постељу своју простро,

14ако гробу викнем: ’Оче мој’,

а црву: ’Мајко моја’ или ’сестро моја’,

15где је онда нада моја?!

Види ли ко наду моју?!

16Силази ли она до врата Света мртвих?

Заједно ли ћемо у прах лећи?“

Thai New Contemporary Bible

โยบ 17:1-16

1จิตวิญญาณของข้าแหลกสลาย

วันคืนของข้าหดสั้นลง

หลุมฝังศพรอข้าอยู่

2แน่ทีเดียว กลุ่มนักเยาะเย้ยรุมล้อมข้า

ตาของข้าต้องมองดูความเกลียดชังของพวกเขา

3“ข้าแต่พระเจ้า โปรดให้ข้าพระองค์มีสิ่งค้ำประกันตามที่ทรงเรียกร้อง

ใครเล่าจะค้ำประกันให้ข้าพระองค์?

4พระองค์ทรงปิดความคิดจิตใจของพวกเขาไว้จากความเข้าใจ

ฉะนั้นจะไม่ทรงปล่อยให้พวกเขามีชัยชนะ

5หากคนใดปรักปรำเพื่อนเพราะเห็นแก่สินบน

ลูกหลานของเขาจะตามืดมัวไป

6“พระเจ้าทรงกระทำให้ข้าตกเป็นขี้ปากของทุกคน

พวกเขาถ่มน้ำลายใส่หน้าข้า

7ตาของข้ามืดมัวเพราะความทุกข์โศก

และทุกส่วนในร่างกายของข้าเป็นเพียงเงา

8คนชอบธรรมใจหายเมื่อเห็นข้า

ผู้บริสุทธิ์ถูกปลุกขึ้นให้ต่อต้านคนอธรรม

9แต่คนชอบธรรมจะยึดมั่นอยู่ในวิถีของตน

ผู้ที่มือสะอาดจะเข้มแข็งขึ้นเรื่อยๆ

10“ส่วนพวกท่านทุกคน มาสิ ลองดูอีก!

ข้าจะไม่พบสักคนที่มีปัญญาในพวกท่านเลย

11วันคืนของข้าผ่านพ้นไป แผนการต่างๆ ของข้าป่นปี้หมด

ความปรารถนาในใจข้าย่อยยับไป

12พวกเขาเปลี่ยนกลางคืนเป็นกลางวัน

และในความมืด พวกเขากล่าวว่า ‘ความสว่างมาใกล้แล้ว’

13หากแดนผู้ตายเป็นที่พักพิงเดียวที่ข้าหวัง

หากข้าต้องกางที่นอนอยู่ในความมืดมิด

14หากข้าเรียกความเน่าเปื่อยว่า ‘พ่อ’

และเรียกหนอนว่า ‘แม่’ หรือ ‘พี่สาว’

15เมื่อนั้นความหวังของข้าอยู่ที่ไหน?

มีใครบ้างพบความหวังในตัวข้า?

16มันจะลงสู่ประตูแห่งความตายหรือ?

จะลงไปในธุลีดินกับข้าหรือ?”