Елифас
1Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2„Зар мудар човек одговара у ветар,
зар свој стомак пуни источним ветром?!
3Расправља ли речима безначајним
и говорима који никоме нису на корист?
4А ти сатиреш побожност,
размишљање пред Богом ометаш.
5Кривице твоје поуку дају устима твојим,
језиком се лукавим ти служиш.
6Сопствена те уста осуђују ко кривца,
а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7Да ти ниси прворођено људско биће,
изнедрен пре планина?
8Да ниси слушао Божије тајне савете
и за себе задржао мудрост?
9Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10Међу нама има и седих и старих,
старијих и од оца твога.
11Шта, нису ти довољне Божије утехе
и обзирно упућена ти реч?
12Зашто ти се срце твоје понело?
Зашто ти севају очи твоје,
13па се твој дух против Бога окренуо
и устима својим просипаш речи?
14Па шта је човек да би чист био,
да би праведан био онај што га жена роди?!
15Он се ни у свете15,15 Анђеле своје не поуздаје,
очима његовим ни небеса нису чиста,
16а камоли гнусан и искварен човек,
човек што неправду као воду пије!
17Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
објавићу ти оно што сам видео;
18оно што су мудри људи предали од предака својих
и то нису прикрили.
19А само је њима земља била дана
и туђинац није пролазио међу њима.
20Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
и мало година је одређено окрутноме.
21Звук страхоте му је у ушима
и док је још мир затирач му долази.
22Не нада се повратку из таме,
јер је за мач обележен.
23Потуца се због хлеба: ’Где је?’
Он зна да му се ближи црни дан.
24Плаше га и зебња и невоља,
надвладавају га као цар за напад спреман;
25јер на Бога руку своју диже,
пред Свемоћним охоло се држи.
26Он јуриша дрско против Бога,
носи штит велики и јаки.
27Лице му је задригло,
бокови му усаљени;
28живи у руинама од градова,
у кућама напуштеним
што постаће гомиле камења.
29Богат неће бити и благо му потрајати неће,
имање му се неће ширити по земљи.
30Он неће побећи из таме,
пламен ће му изданак спарушити
и нестаће у даху Божијих уста.
31Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
јер ће му безвредно постати награда;
32а награђен ће бити и пре свога дана
и грана му неће озеленети.
33Као лоза отрешће свој незрели грозд
и као маслина стрешће цват свој.
34Јер јалово је друштво безбожничко,
а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35Зачеће невољу, а родиће злобу,
стомаци им спремни за обману.“
Eliphaz
1Then Eliphaz the Temanite replied:
2‘Would a wise person answer with empty notions
or fill their belly with the hot east wind?
3Would they argue with useless words,
with speeches that have no value?
4But you even undermine piety
and hinder devotion to God.
5Your sin prompts your mouth;
you adopt the tongue of the crafty.
6Your own mouth condemns you, not mine;
your own lips testify against you.
7‘Are you the first man ever born?
Were you brought forth before the hills?
8Do you listen in on God’s council?
Do you have a monopoly on wisdom?
9What do you know that we do not know?
What insights do you have that we do not have?
10The grey-haired and the aged are on our side,
men even older than your father.
11Are God’s consolations not enough for you,
words spoken gently to you?
12Why has your heart carried you away,
and why do your eyes flash,
13so that you vent your rage against God
and pour out such words from your mouth?
14‘What are mortals, that they could be pure,
or those born of woman, that they could be righteous?
15If God places no trust in his holy ones,
if even the heavens are not pure in his eyes,
16how much less mortals, who are vile and corrupt,
who drink up evil like water!
17‘Listen to me and I will explain to you;
let me tell you what I have seen,
18what the wise have declared,
hiding nothing received from their ancestors
19(to whom alone the land was given
when no foreigners moved among them):
20all his days the wicked man suffers torment,
the ruthless man through all the years stored up for him.
21Terrifying sounds fill his ears;
when all seems well, marauders attack him.
22He despairs of escaping the realm of darkness;
he is marked for the sword.
23He wanders about for food like a vulture;
he knows the day of darkness is at hand.
24Distress and anguish fill him with terror;
troubles overwhelm him, like a king poised to attack,
25because he shakes his fist at God
and vaunts himself against the Almighty,
26defiantly charging against him
with a thick, strong shield.
27‘Though his face is covered with fat
and his waist bulges with flesh,
28he will inhabit ruined towns
and houses where no-one lives,
houses crumbling to rubble.
29He will no longer be rich and his wealth will not endure,
nor will his possessions spread over the land.
30He will not escape the darkness;
a flame will wither his shoots,
and the breath of God’s mouth will carry him away.
31Let him not deceive himself by trusting what is worthless,
for he will get nothing in return.
32Before his time he will wither,
and his branches will not flourish.
33He will be like a vine stripped of its unripe grapes,
like an olive tree shedding its blossoms.
34For the company of the godless will be barren,
and fire will consume the tents of those who love bribes.
35They conceive trouble and give birth to evil;
their womb fashions deceit.’
