Гедеон поражава Мадијанце
1Порани Јеровал, то јест, Гедеон, и сав народ који је био с њим утабори се код Ен-Арода. Мадијански табор је био северно од његовог, у долини подно брда Море. 2Господ рече Гедеону: „Сувише је народа с тобом да бих предао Мадијанце у њихове руке; иначе би Израиљ могао да се хвали на мој рачун, говорећи: ’Моја ме је рука спасла.’ 3Зато објави народу: ’Ко се плаши и дрхти, нека напусти галадску гору и нека се врати.’“ Вратило се двадесет две хиљаде људи. Остало је десет хиљада.
4Господ рече Гедеону: „Још је сувише народа. Сиђи с народом на воду, а ја ћу их искушати тамо за тебе. За кога ти кажем: ’Нека овај пође с тобом’, тај нека пође с тобом. А за кога ти кажем: ’Овај нека не пође са тобом’, тај нека не пође.“
5Гедеон сиђе са народом на воду. Тада Господ рече Гедеону: „Одвој на једну страну све оне који лапћу воду језиком, као што пас лапће, од оних који клече на коленима док пију.“ 6Оних који су лаптали приносећи воду к устима било је три стотине. Сав остали народ је клечао на коленима док је пио воду.
7Господ рече Гедеону: „Избавићу вас са ових три стотине који су лаптали. Мадијанце ћу предати у твоје руке. Сав остали народ нека се врати, сваки у своје место.“ 8Они што су остали преузели су храну и рогове од народа, а онда је Гедеон послао све Израиљце у њихове шаторе. Задржао је само њих три стотине.
Мадијански табор је био испод њега у долини. 9Те ноћи му Господ рече: „Устани, сиђи у табор, јер сам ти га предао у руке. 10Али ако се бојиш да сиђеш у бој, сиђи у табор ти и твој слуга, Фура. 11Слушај шта говоре. После тога ћеш се охрабрити, те ћеш сићи и напасти табор.“ Гедеон сиђе са својим слугом Фуром до војних редова на ободу табора. 12А Мадијанци, Амаличани и сви источни народи били су прекрили долину као велико мноштво скакаваца. Њиховим камилама није било броја; било их је као песка на морској обали.
13Гедеон је стигао тамо баш кад је један човек причао своме другу свој сан. Говорио је: „Ево, ово је сан који сам уснио: видео сам погачу јечменог хлеба како се котрља у мадијански табор. Кад је дошла до једног шатора и ударила га, шатор се преврнуо и пао.“
14Његов друг му одговори: „То није ништа друго него ли мач Гедеона, сина Јоасова, Израиљца. Бог је у његове руке предао Мадијанце и сав табор.“
15Кад је Гедеон чуо како је онај испричао сан и како га је други протумачио, поклонио се Богу и вратио се у израиљски табор. Онда је рекао: „Устајте, јер је Господ предао у ваше руке мадијански табор!“ 16Тих три стотине људи је поделио у три чете и сваком је у руке дао по један рог, празан крчаг и бакљу. Бакље су биле у крчазима.
17„Гледајте мене – рече им – и радите што и ја. Кад дођем до руба табора, радите оно што ја радим. 18Кад ја затрубим у рог и сви они који буду са мном, онда и ви затрубите у рогове свуда око табора и кличите: ’За Господа и Гедеона!’“
19Гедеон је дошао са стотином људи за собом на руб табора, при почетку поноћне страже. Смена страже је тек била извршена. 20Тада су затрубили у рогове и разбили крчаге које су имали у рукама. Тако су све три чете затрубиле у рогове и разбиле крчаге. Носећи бакље у левој руци, а рогове да трубе у десној, клицали су: „Мач за Господа и Гедеона!“ 21Сваки човек је остао да стоји на свом месту око табора, док се сав табор дао у бег. Мадијанци су вичући стали да беже.
22Кад су оних три стотине затрубили у рогове, Господ је учинио да Мадијанци у целом табору окрену мачеве једни на друге. Војска побеже све до Вет-Асете, у правцу Серере, до обале Авел-Меоле код Тавата. 23Тада су се сабрали Израиљци из Нефталимовог, Асировог и целог Манасијиног племена и кренули у потеру за Мадијанцима. 24Гедеон је послао гласнике по целој Јефремовој гори поручујући: „Сиђите да пресретнете Мадијанце. Одсеците им газове на Јордану код Витваре.“
Сви су се Јефремовци сабрали и заузели газове на Јордану до Витваре. 25Они су ухватили два мадијанска кнеза, Орива и Зива. Орива су убили код Оривове стене а Зива код Зивове муљаре. Потом су се дали у потеру за Мадијанцима. А Оривову и Зивову главу су донели Гедеону преко Јордана.
1Иеруб-Баал (он же Гедеон) и все его люди встали рано утром и расположились станом у источника Харод. Лагерь мадианитян находился к северу от них, в долине, рядом с холмом Море.
2Вечный сказал Гедеону:
– Воинов с тобой слишком много. Я не стану отдавать мадианитян в их руки. Чтобы Исроил не мог гордиться предо Мной, что его спасла его собственная сила, 3объяви воинам: «Всякий, кто боится и дрожит от страха, пусть уходит домой и оставит гору Галаад».
И двадцать две тысячи человек ушло, а десять тысяч осталось.
4Но Вечный сказал Гедеону:
– Воинов всё ещё слишком много. Отведи их к воде, и там Я испытаю их для тебя. О ком Я скажу тебе: «Этот пойдёт с тобой», тот пойдёт, а о ком скажу: «Этот с тобой не пойдёт», тот и не пойдёт.
5И Гедеон отвёл воинов к воде. Там Вечный сказал ему:
– Отдели тех, кто лакает воду языком, как собака, от тех, кто встал на колени, чтобы пить.
6Триста воинов лакали воду языком, а все остальные, чтобы напиться, встали на колени, поднося воду ко рту руками.
7Вечный сказал Гедеону:
– Тремя сотнями воинов, которые лакали, Я спасу вас и отдам мадианитян в ваши руки. Все остальные пусть идут домой. 8И Гедеон отпустил всех остальных исроильтян по шатрам, но оставил триста воинов, которым достались запасы пищи и боевые рога ушедших.
А лагерь мадианитян находился внизу, в долине. 9В ту же ночь Вечный сказал Гедеону:
– Встань, напади на лагерь, потому что Я отдам его в твои руки. 10Если ты боишься напасть, спустись к лагерю вместе со своим слугой Пурой 11и послушай, что они говорят. Это придаст тебе смелости напасть на лагерь.
Тогда Гедеон и его слуга Пура спустились к сторожевым заставам лагеря. 12Мадианитяне, амаликитяне и другие восточные народы наводнили долину, словно саранча. Их верблюдов было так много, как песчинок на морском берегу.
13Когда Гедеон пришёл, один человек рассказывал другу свой сон:
– Мне снился, – говорил он, – круглый ячменный хлеб, который катился в мадианский лагерь. Прикатившись к шатру, он ударил в него так, что шатёр опрокинулся и рухнул.
14Его друг ответил:
– Это не что иное, как меч исроильтянина Гедеона, сына Иоаша. Всевышний отдал мадианитян и весь лагерь в его руки.
15Когда Гедеон услышал сон и его толкование, он поклонился Всевышнему. Гедеон возвратился в исроильский лагерь и сказал:
– Вставайте! Вечный отдал в наши руки лагерь мадианитян.
16Разделив триста воинов на три отряда, он дал всем им в руки рога и пустые сосуды с факелами внутри.
17– Смотрите на меня, – сказал он им, – и делайте, как я. Когда я доберусь до края лагеря, делайте то же, что я. 18Когда я и все, кто со мною, затрубим в наши рога, тогда и вы со всех сторон лагеря трубите в свои и кричите: «Меч за Вечного и за Гедеона!»
19Гедеон и с ним сто воинов добрались до края лагеря в одиннадцатом часу ночи, сразу же после того, как сменили часовых. Они затрубили в рога и разбили кувшины, которые были у них в руках. 20Тогда все три отряда затрубили в рога и разбили кувшины. Держа в левой руке факелы, а в правой – рога, в которые они трубили, они закричали: «Меч за Вечного и за Гедеона!» 21Каждый человек стоял на своём месте вокруг лагеря, а все мадианитяне метались, крича на бегу.
22Когда затрубили триста рогов, Вечный сделал так, что все, кто был в лагере, обратили свои мечи друг на друга. Войско бежало до самой Бет-Шитты к Церере, до самой границы Авель-Мехолы близ Таббата. 23Исроильтяне из родов Неффалима, Ошера и из всего рода Манассы погнались за мадианитянами. 24Гедеон послал вестников по всем нагорьям Ефраима:
– Спускайтесь с гор навстречу мадианитянам и захватите прежде них переправы через реки до самой Бет-Бары, а также через Иордан.
Все ефраимиты собрались и захватили переправы через Иордан и через реки до самой Бет-Бары. 25Также они пленили двух мадианских вождей – Орива и Зива. Они убили Орива, когда преследовали мадианитян, у скалы Орива, а Зива – в давильне Зива. Головы Орива и Зива они принесли Гедеону, который находился у Иордана.
