Рат Израиљаца против Венијаминоваца
1Тада су изашли сви Израиљци, од Дана до Вир-Савеје и земље Галад. Заједница се сабрала као један човек код Господа у Миспи. 2На збор Божијег народа дошли су главари целог народа, свих Израиљевих племена, и четири стотине хиљада људи наоружаних мачем. 3А Венијаминовци су чули да су Израиљци отишли горе у Миспу. Израиљци запиташе: „Реците нам како се догодио злочин?“
4Левит, муж жене која је била убијена, одговори: „Ја сам са иночом дошао у Гавају Венијаминову да преноћим. 5Међутим, напали су ме мештани Гаваје и ноћу опколили кућу у којој сам био; хтели су да ме убију. Моју иночу су силовали, тако да је умрла. 6Ја сам, онда, узео иночу, расекао је и послао је у све делове Израиљевог наследства, јер су починили изопаченост и срамотну у Израиљу. 7Ево, сви сте ви Израиљци; размотрите ствар и овде донесите одлуку.“
8Сав народ устаде као један човек, говорећи: „Нико од нас неће ићи своме дому, нико се од нас неће враћати својој кући. 9А сад, ово је што ћемо урадити Гаваји: поћи ћемо на њу како жреб покаже. 10Изабраћемо десет људи од стотину из свих израиљских племена, стотину од хиљаду, и хиљаду од десет хиљада, да носе намирнице за војску. Кад војска уђе у Гавају Венијаминову, казниће је за срамоту коју је починила у Израиљу.“ 11Сви су се Израиљеви људи сабрали против тог града, здружени као један човек.
12Израиљска племена послаше људе по свом Венијаминовом племену и упиташе: „Какав се то злочин догодио међу вама? 13Предајте сад те ништарије из Гаваје да их погубимо и искоренимо зло из Израиља.“ Али Венијаминовци нису хтели да послушају глас своје браће Израиљаца.
14Тада су се Венијаминовци из својих градова сабрали у Гаваји да ратују против Израиљаца. 15Венијаминоваца из градова, који су тог дана били сабрани, било је двадесет шест хиљада људи наоружаних мачем, не рачунајући седам стотина изабраних људи, житеље Гаваје, који су били сабрани. 16Од свег тог народа, ових седам стотина изабраних људи били су леваци; сваки је од њих гађао каменом из праћке у длаку, не промашујући.
17Израиљаца, без Венијаминоваца, који су били сабрани, било је четири стотине хиљада људи наоружаних мачем, све самих ратника.
18Они су устали и отишли горе у Ветиљ да питају Бога. Израиљци су питали: „Ко ће од нас први кренути да ратује са Венијаминовцима?“
Господ одговори: „Јуда нека пође први.“
19Израиљци устану ујутро и утаборе се насупрот Гаваје. 20Израиљски људи су изашли да ратују против Венијамина; сврстали су се у бојни ред да ступе у бој против Гаваје. 21Али Венијаминовци изађу из Гаваје и потуку Израиљце. Тог дана је пало двадесет две хиљаде људи. 22Војска Израиљаца је прикупила снагу, те се поново сврстала у бојни ред на истом месту где се сврстала првога дана. 23Наиме, Израиљци су отишли горе и плакали пред Господом све до вечери. Питали су Господа: „Хоћу ли опет ступити у бој с мојим братом Венијамином?“
Господ одговори: „Крените на њега!“
24Другога дана Израиљци крену на Венијаминовце. 25Али Венијаминовци из Гаваје изађу им на мегдан другога дана и потуку Израиљце. Пало је још осамнаест хиљада људи, од којих је сваки био наоружан мачем.
26Тада су сви Израиљци, сав народ, отишли горе у Ветиљ, те су плакали и седели пред Господом. Тог дана су постили све до вечери и приносили жртве свеспалнице и жртве мира пред Господом. 27Израиљски народ је питао Господа. (Тамо је у те дане био Ковчег савеза Божијег, 28а Финес, син Елеазаров, син Аронов, служио је пред њим у та времена.) Израиљци су питали Господа: „Хоћемо ли поново изаћи у бој против наше браће Венијаминоваца, или да се оканемо тога?“
Господ одговори: „Крените, јер ћу вам га сутра предати у руке.“
29Тада је Израиљ поставио заседу Гаваји унаоколо. 30Трећега дана Израиљ крене на Венијаминовце; сврстали су се у бојни ред против Гаваје, као и пре. 31Венијаминовци су изашли на мегдан војсци, и почели да убијају народ, као и пре, али су били одвучени од града на путеве, од којих један води горе у Ветиљ, а други у Гавају. Убили су око тридесет Израиљаца на пољу. 32Венијаминовци су говорили: „Падају пред нама као први пут!“ А Израиљци су се били договорили: „Бежимо да их одмамимо од града на путеве!“
33Тада су сви Израиљци кренули са свог места и сврстали се у бојни ред код Вал-Тамара, док је израиљска заседа јурнула из свога скровишта код пољана Гаваје. 34Пред Гавају је дошло десет хиљада изабраних људи из целог Израиља. Настала је љута битка, али Венијаминовци нису знали да им се ближи пропаст. 35Господ је поразио Венијамина пред Израиљем. Тог је дана Израиљ побио двадесет пет хиљада стотину људи, који су сви били наоружани мачем. 36Тада су Венијаминовци схватили да су поражени.
А они Израиљци што су узмакли са својих положаја пред Венијаминовцима, уздали су се у заседу коју су поставили Гаваји. 37Заседа је хитро навалила на Гавају, и ушавши у њу, посекла цели град оштрицом мача. 38А Израиљци су се били договорили са онима из заседе: кад ови уђу у град, нека подигну велики облак дима из града као знак. 39Тада ће се Израиљци вратити у бој.
Кад су, дакле, Венијаминовци почели да убијају, пало је тридесетак Израиљаца. Тада су говорили: „Нема сумње, гину пред нама као у пређашњем боју!“ 40Кад је знак, стуб дима, почео да се диже из града, Венијаминовци су се обазрели и угледали како се пламен из целог града диже до неба. 41Тада су се Израиљци окренули, а Венијаминовци су се престравили, јер су схватили да их је задесило зло. 42Венијаминовци се дадоше у бег пред Израиљцима путем што води у пустињу, али се из битке нису могли извући, јер су их убијали и они што су изашли из градова. 43Они су опколили Венијаминовце и, гонећи их без предаха, докрајчили их пред Гавајом на истоку. 44Пало је осамнаест хиљада Венијаминоваца, све самих ратника. 45Венијаминовци су се окренули и побегли према пустињи, ка стени Римону, али су Израиљци посекли још пет хиљада људи по путевима. Пратили су их у стопу док им нису потукли још две хиљаде људи.
46Тог је дана пало укупно двадесет пет хиљада Венијаминоваца наоружаних мачем, све самих ратника. 47Оних који су се окренули и побегли ка стени Римону, било је шест стотина. Ови су остали четири месеца код Стене Римона. 48Израиљци су се затим вратили натраг к Венијаминовцима и побили мачем мушкарце из градова, стоку и што се год нашло. А све градове на које су наишли спалили су огњем.
The Israelites punish the Benjaminites
1Then all Israel from Dan to Beersheba and from the land of Gilead came together as one and assembled before the Lord in Mizpah. 2The leaders of all the people of the tribes of Israel took their places in the assembly of God’s people, four hundred thousand men armed with swords. 3(The Benjaminites heard that the Israelites had gone up to Mizpah.) Then the Israelites said, ‘Tell us how this awful thing happened.’
4So the Levite, the husband of the murdered woman, said, ‘I and my concubine came to Gibeah in Benjamin to spend the night. 5During the night the men of Gibeah came after me and surrounded the house, intending to kill me. They raped my concubine, and she died. 6I took my concubine, cut her into pieces and sent one piece to each region of Israel’s inheritance, because they committed this lewd and outrageous act in Israel. 7Now, all you Israelites, speak up and tell me what you have decided to do.’
8All the men rose up together as one, saying, ‘None of us will go home. No, not one of us will return to his house. 9But now this is what we’ll do to Gibeah: we’ll go up against it in the order decided by casting lots. 10We’ll take ten men out of every hundred from all the tribes of Israel, and a hundred from a thousand, and a thousand from ten thousand, to get provisions for the army. Then, when the army arrives at Gibeah20:10 One Hebrew manuscript; most Hebrew manuscripts Geba, a variant of Gibeah in Benjamin, it can give them what they deserve for this outrageous act done in Israel.’ 11So all the Israelites got together and united as one against the city.
12The tribes of Israel sent messengers throughout the tribe of Benjamin, saying, ‘What about this awful crime that was committed among you? 13Now turn those wicked men of Gibeah over to us so that we may put them to death and purge the evil from Israel.’
But the Benjaminites would not listen to their fellow Israelites. 14From their towns they came together at Gibeah to fight against the Israelites. 15At once the Benjaminites mobilised twenty-six thousand swordsmen from their towns, in addition to seven hundred able young men from those living in Gibeah. 16Among all these soldiers there were seven hundred select troops who were left-handed, each of whom could sling a stone at a hair and not miss.
17Israel, apart from Benjamin, mustered four hundred thousand swordsmen, all of them fit for battle.
18The Israelites went up to Bethel20:18 Or to the house of God; also in verse 26 and enquired of God. They said, ‘Who of us is to go up first to fight against the Benjaminites?’
The Lord replied, ‘Judah shall go first.’
19The next morning the Israelites got up and pitched camp near Gibeah. 20The Israelites went out to fight the Benjaminites and took up battle positions against them at Gibeah. 21The Benjaminites came out of Gibeah and cut down twenty-two thousand Israelites on the battlefield that day. 22But the Israelites encouraged one another and again took up their positions where they had stationed themselves the first day. 23The Israelites went up and wept before the Lord until evening, and they enquired of the Lord. They said, ‘Shall we go up again to fight against the Benjaminites, our fellow Israelites?’
The Lord answered, ‘Go up against them.’
24Then the Israelites drew near to Benjamin the second day. 25This time, when the Benjaminites came out from Gibeah to oppose them, they cut down another eighteen thousand Israelites, all of them armed with swords.
26Then all the Israelites, the whole army, went up to Bethel, and there they sat weeping before the Lord. They fasted that day until evening and presented burnt offerings and fellowship offerings to the Lord. 27And the Israelites enquired of the Lord. (In those days the ark of the covenant of God was there, 28with Phinehas son of Eleazar, the son of Aaron, ministering before it.) They asked, ‘Shall we go up again to fight against the Benjaminites, our fellow Israelites, or not?’
The Lord responded, ‘Go, for tomorrow I will give them into your hands.’
29Then Israel set an ambush around Gibeah. 30They went up against the Benjaminites on the third day and took up positions against Gibeah as they had done before. 31The Benjaminites came out to meet them and were drawn away from the city. They began to inflict casualties on the Israelites as before, so that about thirty men fell in the open field and on the roads – the one leading to Bethel and the other to Gibeah. 32While the Benjaminites were saying, ‘We are defeating them as before,’ the Israelites were saying, ‘Let’s retreat and draw them away from the city to the roads.’
33All the men of Israel moved from their places and took up positions at Baal Tamar, and the Israelite ambush charged out of its place on the west20:33 Some Septuagint manuscripts and Vulgate; the meaning of the Hebrew for this word is uncertain. of Gibeah.20:33 Hebrew Geba, a variant of Gibeah 34Then ten thousand of Israel’s able young men made a frontal attack on Gibeah. The fighting was so heavy that the Benjaminites did not realise how near disaster was. 35The Lord defeated Benjamin before Israel, and on that day the Israelites struck down 25,100 Benjaminites, all armed with swords. 36Then the Benjaminites saw that they were beaten.
Now the men of Israel had given way before Benjamin, because they relied on the ambush they had set near Gibeah. 37Those who had been in ambush made a sudden dash into Gibeah, spread out and put the whole city to the sword. 38The Israelites had arranged with the ambush that they should send up a great cloud of smoke from the city, 39and then the Israelites would counterattack.
The Benjaminites had begun to inflict casualties on the Israelites (about thirty), and they said, ‘We are defeating them as in the first battle.’ 40But when the column of smoke began to rise from the city, the Benjaminites turned and saw the whole city going up in smoke. 41Then the Israelites counterattacked, and the Benjaminites were terrified, because they realised that disaster had come on them. 42So they fled before the Israelites in the direction of the wilderness, but they could not escape the battle. And the Israelites who came out of the towns cut them down there. 43They surrounded the Benjaminites, chased them and easily20:43 The meaning of the Hebrew for this word is uncertain. overran them in the vicinity of Gibeah on the east. 44Eighteen thousand Benjaminites fell, all of them valiant fighters. 45As they turned and fled towards the wilderness to the rock of Rimmon, the Israelites cut down five thousand men along the roads. They kept pressing after the Benjaminites as far as Gidom and struck down two thousand more.
46On that day twenty-five thousand Benjaminite swordsmen fell, all of them valiant fighters. 47But six hundred of them turned and fled into the wilderness to the rock of Rimmon, where they stayed for four months. 48The men of Israel went back to Benjamin and put all the towns to the sword, including the animals and everything else they found. All the towns they came across they set on fire.
