Рат Израиљаца против Венијаминоваца
1Тада су изашли сви Израиљци, од Дана до Вир-Савеје и земље Галад. Заједница се сабрала као један човек код Господа у Миспи. 2На збор Божијег народа дошли су главари целог народа, свих Израиљевих племена, и четири стотине хиљада људи наоружаних мачем. 3А Венијаминовци су чули да су Израиљци отишли горе у Миспу. Израиљци запиташе: „Реците нам како се догодио злочин?“
4Левит, муж жене која је била убијена, одговори: „Ја сам са иночом дошао у Гавају Венијаминову да преноћим. 5Међутим, напали су ме мештани Гаваје и ноћу опколили кућу у којој сам био; хтели су да ме убију. Моју иночу су силовали, тако да је умрла. 6Ја сам, онда, узео иночу, расекао је и послао је у све делове Израиљевог наследства, јер су починили изопаченост и срамотну у Израиљу. 7Ево, сви сте ви Израиљци; размотрите ствар и овде донесите одлуку.“
8Сав народ устаде као један човек, говорећи: „Нико од нас неће ићи своме дому, нико се од нас неће враћати својој кући. 9А сад, ово је што ћемо урадити Гаваји: поћи ћемо на њу како жреб покаже. 10Изабраћемо десет људи од стотину из свих израиљских племена, стотину од хиљаду, и хиљаду од десет хиљада, да носе намирнице за војску. Кад војска уђе у Гавају Венијаминову, казниће је за срамоту коју је починила у Израиљу.“ 11Сви су се Израиљеви људи сабрали против тог града, здружени као један човек.
12Израиљска племена послаше људе по свом Венијаминовом племену и упиташе: „Какав се то злочин догодио међу вама? 13Предајте сад те ништарије из Гаваје да их погубимо и искоренимо зло из Израиља.“ Али Венијаминовци нису хтели да послушају глас своје браће Израиљаца.
14Тада су се Венијаминовци из својих градова сабрали у Гаваји да ратују против Израиљаца. 15Венијаминоваца из градова, који су тог дана били сабрани, било је двадесет шест хиљада људи наоружаних мачем, не рачунајући седам стотина изабраних људи, житеље Гаваје, који су били сабрани. 16Од свег тог народа, ових седам стотина изабраних људи били су леваци; сваки је од њих гађао каменом из праћке у длаку, не промашујући.
17Израиљаца, без Венијаминоваца, који су били сабрани, било је четири стотине хиљада људи наоружаних мачем, све самих ратника.
18Они су устали и отишли горе у Ветиљ да питају Бога. Израиљци су питали: „Ко ће од нас први кренути да ратује са Венијаминовцима?“
Господ одговори: „Јуда нека пође први.“
19Израиљци устану ујутро и утаборе се насупрот Гаваје. 20Израиљски људи су изашли да ратују против Венијамина; сврстали су се у бојни ред да ступе у бој против Гаваје. 21Али Венијаминовци изађу из Гаваје и потуку Израиљце. Тог дана је пало двадесет две хиљаде људи. 22Војска Израиљаца је прикупила снагу, те се поново сврстала у бојни ред на истом месту где се сврстала првога дана. 23Наиме, Израиљци су отишли горе и плакали пред Господом све до вечери. Питали су Господа: „Хоћу ли опет ступити у бој с мојим братом Венијамином?“
Господ одговори: „Крените на њега!“
24Другога дана Израиљци крену на Венијаминовце. 25Али Венијаминовци из Гаваје изађу им на мегдан другога дана и потуку Израиљце. Пало је још осамнаест хиљада људи, од којих је сваки био наоружан мачем.
26Тада су сви Израиљци, сав народ, отишли горе у Ветиљ, те су плакали и седели пред Господом. Тог дана су постили све до вечери и приносили жртве свеспалнице и жртве мира пред Господом. 27Израиљски народ је питао Господа. (Тамо је у те дане био Ковчег савеза Божијег, 28а Финес, син Елеазаров, син Аронов, служио је пред њим у та времена.) Израиљци су питали Господа: „Хоћемо ли поново изаћи у бој против наше браће Венијаминоваца, или да се оканемо тога?“
Господ одговори: „Крените, јер ћу вам га сутра предати у руке.“
29Тада је Израиљ поставио заседу Гаваји унаоколо. 30Трећега дана Израиљ крене на Венијаминовце; сврстали су се у бојни ред против Гаваје, као и пре. 31Венијаминовци су изашли на мегдан војсци, и почели да убијају народ, као и пре, али су били одвучени од града на путеве, од којих један води горе у Ветиљ, а други у Гавају. Убили су око тридесет Израиљаца на пољу. 32Венијаминовци су говорили: „Падају пред нама као први пут!“ А Израиљци су се били договорили: „Бежимо да их одмамимо од града на путеве!“
33Тада су сви Израиљци кренули са свог места и сврстали се у бојни ред код Вал-Тамара, док је израиљска заседа јурнула из свога скровишта код пољана Гаваје. 34Пред Гавају је дошло десет хиљада изабраних људи из целог Израиља. Настала је љута битка, али Венијаминовци нису знали да им се ближи пропаст. 35Господ је поразио Венијамина пред Израиљем. Тог је дана Израиљ побио двадесет пет хиљада стотину људи, који су сви били наоружани мачем. 36Тада су Венијаминовци схватили да су поражени.
А они Израиљци што су узмакли са својих положаја пред Венијаминовцима, уздали су се у заседу коју су поставили Гаваји. 37Заседа је хитро навалила на Гавају, и ушавши у њу, посекла цели град оштрицом мача. 38А Израиљци су се били договорили са онима из заседе: кад ови уђу у град, нека подигну велики облак дима из града као знак. 39Тада ће се Израиљци вратити у бој.
Кад су, дакле, Венијаминовци почели да убијају, пало је тридесетак Израиљаца. Тада су говорили: „Нема сумње, гину пред нама као у пређашњем боју!“ 40Кад је знак, стуб дима, почео да се диже из града, Венијаминовци су се обазрели и угледали како се пламен из целог града диже до неба. 41Тада су се Израиљци окренули, а Венијаминовци су се престравили, јер су схватили да их је задесило зло. 42Венијаминовци се дадоше у бег пред Израиљцима путем што води у пустињу, али се из битке нису могли извући, јер су их убијали и они што су изашли из градова. 43Они су опколили Венијаминовце и, гонећи их без предаха, докрајчили их пред Гавајом на истоку. 44Пало је осамнаест хиљада Венијаминоваца, све самих ратника. 45Венијаминовци су се окренули и побегли према пустињи, ка стени Римону, али су Израиљци посекли још пет хиљада људи по путевима. Пратили су их у стопу док им нису потукли још две хиљаде људи.
46Тог је дана пало укупно двадесет пет хиљада Венијаминоваца наоружаних мачем, све самих ратника. 47Оних који су се окренули и побегли ка стени Римону, било је шест стотина. Ови су остали четири месеца код Стене Римона. 48Израиљци су се затим вратили натраг к Венијаминовцима и побили мачем мушкарце из градова, стоку и што се год нашло. А све градове на које су наишли спалили су огњем.
The Israelites Punish the Tribe of Benjamin
1Then all the Israelites came out. They came from the whole land between Dan and Beersheba. They also came from the land of Gilead. All of them gathered together in front of the Lord at Mizpah. 2The leaders of all the tribes of Israel came. They took their places among the people of God gathered together. There were 400,000 men carrying swords. 3The tribe of Benjamin heard that the Israelites had gone up to Mizpah. The Israelites said, “Tell us how this awful thing happened.”
4So the Levite spoke. He was the husband of the woman who had been murdered. He said, “I and my concubine went to Gibeah in Benjamin. We spent the night there. 5During the night the men of Gibeah came after me. They surrounded the house. They were planning to kill me. They raped my concubine, and she died. 6I took my concubine and cut her into pieces. I sent one piece to each part of Israel’s territory. I did it because the men of Gibeah had done a very terrible thing in Israel. 7All you men of Israel, speak up now. Tell me what you have decided to do.”
8All the men got up together. They said, “None of us will go home. Not one of us will return to his house. 9Here is what we’ll do to Gibeah. We’ll cast lots to tell us how to attack the city. 10We’ll take ten men out of every 100 from all the tribes of Israel. We’ll take 100 from every 1,000. We’ll take 1,000 from every 10,000. The men we take will get supplies for the army. Then the army will go to Gibeah in Benjamin. They’ll give Gibeah exactly what they should get because of the terrible thing they did in Israel.” 11So all the men of Israel came together to fight against the city.
12The tribes of Israel sent people to carry a message through the whole tribe of Benjamin. They said, “What about this awful crime that was committed among you? 13Hand over to us those evil men of Gibeah. We’ll put them to death. In that way we’ll get rid of those evil people.”
But the people of Benjamin wouldn’t listen to the other Israelites. 14They came together at Gibeah from their towns. They came to fight against the other Israelites. 15Right away the people of Benjamin gathered together 26,000 men from their towns. They were carrying swords. These men were added to the 700 capable young men from Gibeah. 16Among all these men there were 700 who were left-handed. Each of them could sling a stone at a hair and not miss.
17Israel gathered 400,000 men together. They were carrying swords. All of them were trained for battle. That number didn’t include the tribe of Benjamin.
18The Israelites went up to Bethel. There they asked God, “Who should go up first and fight against the people of Benjamin?”
The Lord answered, “The tribe of Judah will go first.”
19The next morning the Israelites got up. They set up camp near Gibeah. 20The Israelites went out to fight against the men of Benjamin. They took up their battle positions against them at Gibeah. 21The men of Benjamin came out of Gibeah. They killed 22,000 Israelites on the field of battle that day. 22But the Israelites cheered one another on. They again took up their positions in the places where they had been the first day. 23The Israelites went and wept in front of the Lord until evening. They asked the Lord, “Should we go up again to fight against the men of Benjamin? They are our fellow Israelites.”
The Lord answered, “Go up and fight against them.”
24The Israelites came near the men of Benjamin on the second day. 25The men of Benjamin came out from Gibeah to oppose them. That time they killed 18,000 more Israelites. All the men who died had been carrying swords.
26Then all the Israelites, the whole army, went up to Bethel. They sat there and wept in front of the Lord. They didn’t eat anything that day until evening. Then they brought burnt offerings and friendship offerings to the Lord. 27Again the Israelites spoke to the Lord. In those days the ark of the covenant of God was there. 28Phinehas was serving as priest at the ark. He was the son of Eleazar. Eleazar was the son of Aaron. The Israelites asked, “Should we go up again to fight against the men of Benjamin? They are our fellow Israelites.”
The Lord answered, “Go. Tomorrow I will hand them over to you.”
29Then Israel hid some men and had them wait all around Gibeah. 30They went up to fight against the men of Benjamin on the third day. They took up their positions against Gibeah, just as they had done before. 31The men of Benjamin came out to fight against them. They were drawn away from the city. They began to wound and kill the Israelites just as they had done before. About 30 men fell in battle. They fell in the open fields and on the roads. One of the roads led to Bethel. The other led to Gibeah. 32The men of Benjamin said, “We’re winning the battle over them, just as we did before.” But the men of Israel said, “Let’s pull back. Let’s draw them away from the city to the roads.”
33All the men of Israel moved away from their places. They took up new battle positions at Baal Tamar. The men who had been hiding charged out. They came from west of Gibeah. 34Then 10,000 of Israel’s capable young men attacked Gibeah. The men of Benjamin didn’t realize they were about to be destroyed. The fighting was very heavy. 35The Lord helped Israel win the battle over Benjamin. On that day the Israelites struck down 25,100 men of Benjamin. All the men who died had been carrying swords. 36Then the men of Benjamin saw that they had lost the battle.
The men of Israel had moved away from their positions in front of Benjamin. They had depended on the men they had hidden near Gibeah. 37Suddenly those men who had been hiding rushed into Gibeah. They spread out. Then they killed everyone in the city with their swords. 38The Israelites had made a plan with those who had been hiding. They had told them to send up a large cloud of smoke from the city. 39Then the Israelites would turn around and attack.
The men of Benjamin had begun to wound and kill the men of Israel. They had struck down about 30 of them. They had said, “We’re winning the battle over them, just as we did the first time.” 40But a large cloud of smoke began to go up from the city. The men of Benjamin turned around. They saw the whole city going up in smoke. 41Then the Israelites turned around and attacked them. The men of Benjamin were terrified. They realized they were going to be destroyed. 42So they ran away from the men of Israel. They ran toward the desert. But they couldn’t escape the battle. Other Israelites came out of the towns. There they struck down the men of Benjamin. 43Here’s how it happened. The Israelites had surrounded them. They had chased them and easily caught up with them east of Gibeah. 44So 18,000 men of Benjamin fell in battle. All of them were brave fighters. 45Some men of Benjamin turned back. They ran toward the desert to the rock of Rimmon. As they did, the Israelites struck down 5,000 of them along the roads. They kept chasing the men of Benjamin all the way to Gidom. Along the way they struck down 2,000 more.
46On that day 25,000 men of Benjamin fell in battle. They had been carrying swords. All of them were brave fighters. 47But 600 of them turned back. They ran into the desert to the rock of Rimmon. They stayed there for four months. 48The men of Israel went back to Benjamin. In all the towns they killed the people with their swords. They even killed the animals. So they killed everything they found. They set on fire all the towns they came to.
