Освајање остатка земље
1Након Исусове смрти, Израиљци упиташе Господа: „Ко ће од нас први поћи горе на Хананце да се бори против њих?“
2Господ одговори: „Нека горе пође Јуда. Ево, ја ћу предати земљу у његове руке.“
3Јуда рече своме брату Симеуну: „Пођи горе са мном у земљу која ми је додељена да се боримо против Хананаца, а онда ћу ја поћи с тобом у земљу која је теби додељена.“ И Симеун оде с њим.
4Јуда оде горе и Господ му предаде у руке Хананце и Фережане. Побили су у Везеку десет хиљада људи. 5У Везеку су наишли на Адони-Везека, ступили у бој против њега, и поразили Хананце и Фережане. 6Адони-Везек се дао у бег, али су га гонили и ухватили, па су му одсекли палце на рукама и на ногама.
7Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева одсечених палчева на рукама и на ногама купило је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.“ Одвели су га у Јерусалим и тамо је умро.
8Јудејци нападну Јерусалим и освоје га. Град су ударили оштрицом мача и запалили га.
9После тога су сишли Јудејци да се боре против Хананаца који су живели у горју, Негеву и равници. 10Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја. 11Оданде су отишли на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“.
12Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ 13Освојио га је Готонило, син Кенеза, млађег брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.
14Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“
15Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Халев јој је дао Горње и Доње изворе.
16А потомци Кенеја, таста Мојсијевог, оду горе с Јудејцима из Палмовог града у Јудејску пустињу која лежи у Негеву код Арада. Отишли су и населили се међу тамошњим народом.
17Јуда оде са својим братом Симеуном и поби Хананце који су живели у Сефату. Град су изручили клетом уништењу. Зато се град прозвао Орма1,17 Орма, односно уништење.. 18Јуда је, такође, освојио Газу са њеним подручјем, Аскалон са његовим подручјем и Акарон са његовим подручјем.
19Господ је био с Јудом, те је овај освојио горје. Житеље долине није могао да протера, јер су имали гвоздена бојна кола. 20Халеву су, по Мојсијевој наредби, дали Хеврон, одакле је протерао три Енаковца. 21Синови Венијаминови нису протерали Јевусејце који живе у Јерусалиму. Зато Јевусејци све до данас живе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим.
22Тако су и синови Јосифови отишли горе у Ветиљ, и Господ је био с њима. 23Синови Јосифови извиде Ветиљ, који се некада звао „Луз“. 24Тамо су уходе виделе једног човека како излази из града. Они му рекоше: „Покажи нам улаз у град, па ћемо ти се смиловати.“ 25Он им покаже улаз у град. Онда ударе град оштрицом мача, а оног човека са његовом породицом пусте. 26Човек оде у земљу Хетита и тамо подигне град. Назвао га је Луз, а тако се зове и данас.
27Синови Манасијини нису освојили Вет-Сан и његова насеља, ни Танах и његова насеља, ни житеље Дора са његовим насељима, ни житеље Јивлеама са његовим насељима, ни житеље Мегида са његовим насељима, јер су Хананци били решени да живе у земљи. 28Али кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима принудни рад. Ипак, нису их сасвим протерали. 29Ни Јефрем није протерао Хананце, становнике Гезера; Хананци су наставили да живе међу њима у Гезеру. 30Завулон није протерао ни становнике Китрона ни становнике Налола. Тако су Хананци остали међу њима, али им је био наметнут принудни рад. 31Асир није протерао становнике Акоа, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афека и Реова. 32Пошто их нису протерали, Асировци су остали међу Хананцима, житељима земље. 33Ни Нефталим није протерао становнике Вет-Семеса и Вет-Аната, те је живео усред Хананаца, становника земље. Становницима Вет-Семеса и Вет-Аната био је наметнут принудни рад. 34Аморејци су потиснули Дановце у горски крај; нису им давали да силазе у долину. 35Аморејци су били решени да остану да живе на гори Херес, у Ајалону и у Са̂лвиму. Али притисла их је рука дома Јосифовог, па им је био наметнут принудни рад. 36Аморејска граница се пружала од узвишице Акравим, од Селе, па навише.
猶大支派攻打迦南人
1約書亞去世以後，以色列人求問耶和華：「我們哪一個支派先上去攻打迦南人呢？」 2耶和華說：「猶大支派先去，我已把那片土地交在他們手中了。」 3猶大人對西緬人說：「請跟我們一同到我們分得的地方攻打迦南人，我們也會同樣幫助你們。」於是，西緬人便與猶大人同去。 4猶大人攻打迦南人和比利洗人，耶和華使他們得勝，在比色殺了一萬敵軍。 5他們又在那裡遇見亞多尼·比色，與他交戰，打敗了他帶領的迦南人和比利洗人。 6亞多尼·比色逃跑，他們追上去擒住他，砍掉他的大拇指和大腳趾。 7亞多尼·比色說：「從前七十個王的大拇指和大腳趾被我砍掉，在我桌下撿食物碎屑，現在上帝照我的行為報應我了。」他們把他帶到耶路撒冷，他死在那裡了。
8猶大人攻陷耶路撒冷，殺了城內的所有居民，並放火焚城。 9隨後，他們下去攻打住在山區、南地和丘陵的迦南人， 10又進攻住在希伯崙的迦南人，殺了示篩、亞希幔和撻買。希伯崙從前叫基列·亞巴。
11他們從那裡出兵攻打底璧，那裡從前叫基列·西弗。 12迦勒說：「誰攻取基列·西弗，我就把女兒押撒嫁給他。」 13迦勒的兄弟基納斯的兒子俄陀聶攻取了那城，迦勒便把女兒押撒嫁給他。 14押撒出嫁的時候，勸丈夫向她父親要一塊田。她剛下驢，迦勒便問她：「你想要什麼？」 15她回答說：「求你恩待我，你既然把南部的乾地賜給我，求你也把水泉給我吧。」於是，迦勒把上泉和下泉都給了她。
16摩西岳父的後代基尼人和猶大人一同離開棕樹城1·16 「棕樹城」即「耶利哥」。，到猶大南部曠野的亞拉得附近，跟當地人一起居住。 17之後，猶大人隨西緬人一起攻打洗法城內的迦南人，徹底毀滅了那城。因此那城叫何珥瑪1·17 「何珥瑪」意思是「覆滅之城」。。 18猶大人又奪取了迦薩、亞實基倫和以革倫三座城邑及周圍地區。 19耶和華與猶大人同在。他們攻佔了山區，卻沒能趕走平原的居民，因為那裡的人有鐵戰車。 20照摩西的吩咐，迦勒得到了希伯崙。他把亞衲三族的人從那裡趕走。 21便雅憫人沒有趕走居住在耶路撒冷的耶布斯人，耶布斯人至今仍和他們住在一起。
22約瑟家族也上去攻打伯特利，耶和華與他們同在。 23他們先派人去打探伯特利，那裡從前名叫路斯。 24探子看見一個人從城裡出來，就對他說：「請你告訴我們進城的路，我們必善待你。」 25那人便告訴他們進城的路，他們殺了城內所有的居民，只放走了那人及其全家。 26後來，那人搬到赫人的地方，築了一座城，稱之為路斯，沿用至今。
27瑪拿西人沒有趕走伯·善、他納、多珥、以伯蓮和米吉多眾城邑及周圍村莊的居民，因為這些迦南人執意住在那裡。 28以色列人強盛時，就強迫他們服勞役，卻沒有全部趕走他們。
29以法蓮人沒有趕走住在基色的迦南人，這些迦南人仍然住在他們當中。
30西布倫人沒有趕走基倫和拿哈拉的居民，這些迦南人仍然住在他們當中，為他們服勞役。
31亞設人沒有趕走亞柯、西頓、亞黑拉、亞革悉、黑巴、亞弗革和利合的居民， 32於是亞設人住在這些迦南人當中。
33拿弗他利人沒有趕走伯·示麥和伯·亞納的居民，於是就住在這些迦南人當中，強迫他們服勞役。
34亞摩利人強迫但人住在山區，不准他們下到平原。 35亞摩利人執意住在希烈山、亞雅倫和沙賓，但約瑟家族強盛時，就強迫他們服勞役。 36亞摩利人的邊界從亞克拉濱山坡起，一直到西拉以北。
