Гаваонска превара
1Кад су то чули сви цареви западно од Јордана, у горју и равници, и дуж читаве обале Медитеранског мора до Ливана: Хетити, Аморејци, Хананци, Фережани, Евејци и Јевусејци, 2сабрали су се да једнодушно зарате против Исуса и Израиљаца.
3А кад су становници Гаваона чули шта је Исус учинио са Јерихоном и Гајем, 4послужили су се лукавством. Издавали су се за посланство; на своје магарце су пребацили старе вреће и винске мешине, поцепане и закрпљене. 5На ноге су обули изношену и покрпљену обућу и обукли се у дотрајалу одећу. Сав хлеб који су понели на пут био је сув и раздробљен. 6Затим су отишли к Исусу у табор код Галгала и рекли њему и Израиљцима:
„Дошли смо из далеке земље. Склопите са нама савез.“
7Израиљци одговорише Евејцима: „Ко зна да не живите међу нама. Како онда да склопимо савез са вама?“
8Они рекоше Исусу: „Твоји смо поданици.“
Исус им одговори: „Ко сте и одакле долазите?“
9Они му одговорише: „Твоје слуге су дошле из далеке земље ради имена Господа, Бога твога. Чули смо, наиме, за његову славу и за све што је учинио у Египту, 10и све што је учинио двојици аморејских царева с друге стране Јордана, Сихону, цару есевонском, и Огу, цару васанском у Астароту. 11Онда су нам наше старешине и сви житељи наше земље рекли: ’Понесите са собом хране за пут, па пођите да се сретнете са њима. Реците им: ваши смо поданици; склопите са нама савез!’ 12Ево нашег хлеба што смо понели на пут од својих кућа; био је још врућ када смо кренули к вама, а сада је, ето, сув и раздробљен. 13Наше мешине са вином биле су нове кад смо их напунили, а сада су, ево, поцепане. Па и наша одећа и обућа су дотрајали од веома дугог пута.“
14Људи су узели нешто од њихове хране, не питајући за савет Господа. 15Тада је Исус склопио мир са њима, а затим је склопио савез са њима да ће их поштедети. Кнезови заједнице су им то потврдили заклетвом.
16Три дана након што су склопили са њима савез, дочули су да су они њихови суседи и да живе у њиховој близини. 17Израиљци се на то запуте и трећег дана дођу у њихове градове, Гаваон, Кефиру, Вирот и Киријат-Јарим. 18Израиљци их нису побили зато што су им се кнезови заједнице заклели Господом, Богом Израиљевим.
Читава заједница је гунђала против кнезова. 19Кнезови рекоше целој заједници: „Ми смо им се заклели Господом, Богом Израиљевим, и зато им не смемо наудити. 20Овако ћемо поступити са њима: оставићемо их на животу, да нас не би стигао гнев Божији, због заклетве којом смо им се заклели. 21Пустимо их да живе – наставише главари – али нека буду дрвосече и водоноше целој заједници.“ Како су кнезови рекли, тако је и било.
22Онда их Исус позва и рече им: „Зашто сте нас преварили говорећи да живите далеко од нас, кад у ствари живите у нашој близини? 23Зато ћете бити под клетвом: никада нећете престати да будете робови; бићете дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.“
24Они одговорише Исусу: „Твоје слуге су чуле шта је Господ, Бог твој, одредио Мојсију: да ће вам предати целу земљу и да ће истребити све становништво земље. Веома смо се уплашили од вас за своје животе. Зато смо тако учинили. 25Сада смо, ево, у твојим рукама. Чини с нама што сматраш да је добро и право.“
26Исус је поступио са њима овако: избавио их је из руку Израиљаца, те их нису побили. 27Тог дана их је учинио дрвосечама и водоношама за читаву заједницу и за жртвеник Господњи на месту које он изабере. Они то раде све до данас.
1And it came to pass, when all the kings which were on this side Jordan, in the hills, and in the valleys, and in all the coasts of the great sea over against Lebanon, the Hittite, and the Amorite, the Canaanite, the Perizzite, the Hivite, and the Jebusite, heard thereof; 2That they gathered themselves together, to fight with Joshua and with Israel, with one accord.9.2 accord: Heb. mouth
3¶ And when the inhabitants of Gibeon heard what Joshua had done unto Jericho and to Ai, 4They did work wilily, and went and made as if they had been ambassadors, and took old sacks upon their asses, and wine bottles, old, and rent, and bound up; 5And old shoes and clouted upon their feet, and old garments upon them; and all the bread of their provision was dry and mouldy. 6And they went to Joshua unto the camp at Gilgal, and said unto him, and to the men of Israel, We be come from a far country: now therefore make ye a league with us. 7And the men of Israel said unto the Hivites, Peradventure ye dwell among us; and how shall we make a league with you? 8And they said unto Joshua, We are thy servants. And Joshua said unto them, Who are ye? and from whence come ye? 9And they said unto him, From a very far country thy servants are come because of the name of the LORD thy God: for we have heard the fame of him, and all that he did in Egypt, 10And all that he did to the two kings of the Amorites, that were beyond Jordan, to Sihon king of Heshbon, and to Og king of Bashan, which was at Ashtaroth. 11Wherefore our elders and all the inhabitants of our country spake to us, saying, Take victuals with you for the journey, and go to meet them, and say unto them, We are your servants: therefore now make ye a league with us.9.11 with you: Heb. in your hand 12This our bread we took hot for our provision out of our houses on the day we came forth to go unto you; but now, behold, it is dry, and it is mouldy: 13And these bottles of wine, which we filled, were new; and, behold, they be rent: and these our garments and our shoes are become old by reason of the very long journey. 14And the men took of their victuals, and asked not counsel at the mouth of the LORD.9.14 the men…: or, they received the men by reason of their victuals
15And Joshua made peace with them, and made a league with them, to let them live: and the princes of the congregation sware unto them.
16¶ And it came to pass at the end of three days after they had made a league with them, that they heard that they were their neighbours, and that they dwelt among them. 17And the children of Israel journeyed, and came unto their cities on the third day. Now their cities were Gibeon, and Chephirah, and Beeroth, and Kirjath-jearim. 18And the children of Israel smote them not, because the princes of the congregation had sworn unto them by the LORD God of Israel. And all the congregation murmured against the princes. 19But all the princes said unto all the congregation, We have sworn unto them by the LORD God of Israel: now therefore we may not touch them. 20This we will do to them; we will even let them live, lest wrath be upon us, because of the oath which we sware unto them. 21And the princes said unto them, Let them live; but let them be hewers of wood and drawers of water unto all the congregation; as the princes had promised them.
22¶ And Joshua called for them, and he spake unto them, saying, Wherefore have ye beguiled us, saying, We are very far from you; when ye dwell among us? 23Now therefore ye are cursed, and there shall none of you be freed from being bondmen, and hewers of wood and drawers of water for the house of my God.9.23 none…: Heb. not be cut off from you 24And they answered Joshua, and said, Because it was certainly told thy servants, how that the LORD thy God commanded his servant Moses to give you all the land, and to destroy all the inhabitants of the land from before you, therefore we were sore afraid of our lives because of you, and have done this thing. 25And now, behold, we are in thine hand: as it seemeth good and right unto thee to do unto us, do. 26And so did he unto them, and delivered them out of the hand of the children of Israel, that they slew them not. 27And Joshua made them that day hewers of wood and drawers of water for the congregation, and for the altar of the LORD, even unto this day, in the place which he should choose.9.27 made: Heb. gave, or, delivered to be
