Стефанов говор
1Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“ 2Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Аврахаму у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, 3и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’
4Аврахам је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите. 5У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце.
6Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година: 7’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’ 8Бог је онда са Аврахамом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника.
9Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим 10и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором.
11Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну. 12Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут. 13Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу. 14Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – укупно седамдесет пет особа. 15Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви. 16Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Аврахам био купио од Еморових синова за одређену своту.
17Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Аврахаму. Народ је растао и множио се у Египту, 18све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. 19Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. 20У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. 21Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. 22Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.
23Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. 24Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. 25Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. 26Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’
27Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? 28Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ 29На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.
30После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. 31Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: 32’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.
33Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. 34Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’
35Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. 36Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.
37То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ 38Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.
39Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. 40Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ 41Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. 42Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂:
’Мени ли сте приносили житне жртве и приносе
у пустињи четрдесет година,
о, доме Израиљев?!
43Не, него сте носили Молохов шатор
и звезду бога вашег Рефана;
ликове које сте начинили да им се клањате.
Зато ћу вас изгнати и даље од Вавилона.’
44Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. 45Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. 46Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. 47Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.
48Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:
49’Небеса су престо мој,
а земља постоље за ноге моје.
Какву кућу ћете ми саградити?
И где је место мога почивања? – пита Господ.
50Није ли све то моја рука начинила?’
51О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци 52Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. 53Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“
Стефанова смрт
54Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. 55Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. 56Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“
57На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. 58Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.
59Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ 60Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.
Ang Pakigpulong ni Esteban
1Ug nangutana ang pangulong pari kang Esteban, “Unsa, tinuod ba ang gisulti niining mga tawhana?” 2Miingon si Esteban, “Mga kaigsoonan ug mga ginikanan, paminawa ninyo ako. Niadtong unang panahon ang Dios nga makagagahom nagpakita sa atong amahan nga si Abraham sa dihang didto pa siya sa Mesopotamia sa wala pa siya mobalhin pagpuyo didto sa Haran. 3Miingon ang Dios kang Abraham, ‘Biyai ang imong nasod ug ang imong mga kaparyentehan ug adto sa dapit nga akong itudlo kanimo.’7:3 Tan-awa usab ang Gen. 12:1. 4Busa mibiya si Abraham sa nasod sa Kaldea ug mipuyo didto sa Haran. Sa pagkamatay sa iyang amahan gipaanhi siya sa Dios dinhi niining dapita nga ato karong gipuy-an. 5Niadtong higayona wala pa hatagi sa Dios si Abraham bisag gamay na lang nga yuta. Apan nagsaad ang Dios nga kining maong dapit ihatag niya kaniya ug sa iyang mga kaliwat. Wala pay anak si Abraham sa dihang gisaad kadto sa Dios kaniya. 6Miingon ang Dios kaniya, ‘Ang imong mga kaliwat sa kaulahian mopuyo sa laing nasod, ug didto himuon silang mga ulipon ug daog-daogon sila sulod sa upat ka gatos ka tuig. 7Apan silotan ko ang nasod nga moulipon kanila. Pagkahuman, biyaan nila kadto nga nasod ug mobalik dinhi niini nga dapit ug dinhi sila mosimba kanako.’7:7 Tan-awa usab ang Gen. 15:13-14. 8Ug ingon nga ilhanan sa iyang saad gisultihan sa Dios si Abraham nga kinahanglang tulion ang tanang mga lalaki. Busa sa pagkatawo sa iyang anak nga si Isaac, gituli niya kini samtang walo pa lamang ka adlaw. Mao usab kini ang gihimo ni Isaac kang Jacob nga iyang anak. Ug si Jacob mihimo usab niini sa iyang 12 ka mga anak nga maoy mga kagikan natong mga Judio.
9“Si Jose nga usa sa 12 ka mga anak ni Jacob gikasinahan sa iyang mga igsoon, busa gibaligya nila siya. Ug gidala siya didto sa Ehipto ug didto nahimong ulipon. Apan tungod kay ang Dios nagauban kang Jose, 10gitabangan niya siya sa tanang mga pag-antos nga iyang giagian. Gihatagan usab siya sa Dios ug kaalam, busa nagustohan siya sa Faraon, ang hari sa Ehipto. Ang hari naghimo kaniyang pangulo sa tibuok Ehipto ug sinaligan sa tanan niyang kabtangan. 11Sa kaulahian miabot ang dakong kagutom sa tibuok Ehipto ug sa Canaan. Nagaantos gayod ang mga tawo, ug ang atong mga katigulangan wala gayoy makuhaan sa ilang pagkaon. 12Busa sa pagkadungog ni Jacob nga may pagkaon didto sa Ehipto, gipaadto niya didto ang iyang mga anak, nga mao ang atong mga katigulangan. Mao kadto ang una nilang pag-adto sa Ehipto. 13Sa ikaduha na nilang pag-adto didto, nagpaila kanila si Jose nga siya ilang igsoon, ug gisulti usab niya sa Faraon ang mahitungod sa iyang pamilya. 14Unya nagtugon si Jose nga paadtoon didto sa Ehipto ang iyang amahan nga si Jacob uban sa tibuok niyang pamilya. (Mga 75 silang tanan.) 15Busa si Jacob ug ang atong mga katigulangan miadto sa Ehipto, ug didto na sila mipuyo hangtod nga nangamatay sila. 16Ang ilang mga patayng lawas gidala sa Shekem ug didto gilubong sa lubnganan nga gipalit ni Abraham niadtong unang panahon gikan sa mga anak ni Hamor.
17“Sa dihang hapit na matuman ang gisaad sa Dios kang Abraham, midaghan pa pag-ayo ang atong mga katigulangan didto sa Ehipto. 18Unya miabot ang adlaw nga bag-o na ang hari sa Ehipto. Wala kini makaila kang Jose. 19Gilimbongan niining maong hari ang atong mga katigulangan ug gidaog-daog. Gipugos niya sila nga ilabay nila ang ilang mga anak nga masuso aron mangamatay. 20Mao kadtong higayona nga natawo usab si Moises, usa ka bata nga nahimut-an sa Dios. Giatiman siya sa iyang mga ginikanan sa ilang balay sulod sa tulo ka bulan. 21Sa dihang gibilin na siya sa gawas sa balay, gikuha siya sa anak nga babaye sa Faraon ug giatiman siya ingon nga iyang kaugalingong anak. 22Gitudloan si Moises sa tanang kaalam sa Ehipto, ug nabantog siya tungod sa iyang mga pulong ug sa iyang binuhatan.
23“Sa dihang 40 na ka tuig si Moises nahunahunaan niya nga mobisita sa iyang mga kaigsoonang mga Israelinhon. 24Didto nakita niya ang usa kanila nga gidaog-daog sa Ehiptohanon. Gilabanan niya ang iyang igsoong Israelinhon ug agig panimalos gipatay niya ang Ehiptohanon. 25Sa gibuhat niya naghunahuna si Moises nga masabtan sa mga Israelinhon nga siya mao ang gamiton sa Dios sa pagluwas kanila. Apan wala sila makasabot. 26Sa sunod nga adlaw mibalik si Moises ug nakita niya ang duha ka Israelinhon nga nagaaway. Gusto niyang husayon ang duha, busa miingon siya kanila, ‘Pareho kamong mga Israelinhon. Nganong nagaaway man kamo?’ 27Apan giwakli siya sa nanaogdaog ug giingnan, ‘Kinsay naghimo kanimo nga pangulo ug maghuhukom kanamo? 28Unsa, patyon mo ba usab ako sama sa imong pagpatay sa Ehiptohanon kagahapon?’7:28 Tan-awa usab ang Exo. 2:14. 29Sa pagkadungog niini ni Moises mipalayo siya gikan sa Ehipto ug miadto sa Midian. Didto siya mipuyo ug naminyo ug didto usab nangatawo ang iyang duha ka anak nga lalaki.
30“Paglabay sa 40 ka tuig may usa ka anghel nga nagpakita kang Moises samtang didto siya sa kamingawan nga duol sa Bukid sa Sinai. Nakita ni Moises ang anghel diha sa nagdilaab nga sampinit. 31Natingala gayod si Moises sa iyang nakita, busa miduol siya sa sampinit aron susihon kon unsa kadto. Samtang nagpaduol siya nadunggan niya ang tingog sa Ginoo nga nakigsulti kaniya, 32‘Ako ang Dios sa imong mga katigulangan nga si Abraham, si Isaac, ug si Jacob.’7:32 Tan-awa usab ang Exo. 3:6. Pagkadungog niini ni Moises mikurog siya sa tumang kahadlok ug wala siya mangahas nga motan-aw. 33Ug miingon ang Dios kaniya, ‘Huboa ang imong sandalyas tungod kay balaan ang dapit nga imong gitindogan. 34Nakita ko gayod ang mga kalisod nga giantos sa akong piniling katawhan didto sa Ehipto, ug nadunggan ko usab ang ilang mga pag-agulo. Busa nanaog ako aron sa pagluwas kanila. Karon pangandam tungod kay ikaw ang akong ipadala didto sa Ehipto.’7:34 Tan-awa usab ang Exo. 3:5, 7-8, 10.
35“Mao kini ang Moises nga gisalikway kaniadto sa iyang mga kaigsoonang Israelinhon nga nagaingon, ‘Kinsa ang naghimo kanimo nga pangulo ug maghuhukom kanamo?’ Mao usab kini ang Moises nga gipadala sa Dios nga nahimong pangulo ug miluwas sa mga Israelinhon pinaagi sa tabang sa anghel nga iyang nakita didto sa nagdilaab nga sampinit. 36Si Moises mao ang nangulo sa mga Israelinhon pagawas gikan sa Ehipto. Naghimo siya ug mga milagro ug mga kahibulongang butang didto sa Ehipto, didto sa Pulang Dagat, ug didto sa kamingawan diin milatas sila sulod sa 40 ka tuig. 37Mao usab kini ang Moises nga miingon sa mga Israelinhon, ‘Ingon nga gipadala ako sa Dios kaninyo, magpadala pa gayod ang Dios diha kaninyo ug usa ka propeta nga sama kanako nga diha usab kaninyo magagikan.’7:37 Tan-awa usab ang Deu. 18:15. 38Samtang didto ang atong mga katigulangan sa kamingawan, si Moises usab ang tigpataliwala tali sa mga tawo ug sa anghel nga nakigsulti kaniya didto sa Bukid sa Sinai; ug didto siya midawat sa pulong sa Dios nga nagahatag sa kinabuhi aron ihatag usab kanato.”
39“Apan sa dihang wala pa makabalik si Moises gikan sa bukid, ang atong mga katigulangan wala motuman sa gipahimo ni Moises kanila. Gisalikway nila si Moises ingon nga ilang pangulo, ug nangandoy silang mobalik sa Ehipto. 40Miingon sila kang Aaron, ‘Himoi kami ug mga dios nga maoy mag-una kanamo, tungod kay wala na kami mahibalo kon unsa nay nahitabo niadtong Moises nga nangulo kanamo pagawas sa Ehipto.’7:40 Tan-awa usab ang Exo. 32:1. 41Ug naghimo dayon sila ug dios-dios sa dagway sa nating baka ug gihalaran nila kini. Nagsaulog sila aron pasidunggan ang ilang hinimo. 42Sa ilang gihimo, gitalikdan sila sa Dios. Gipasagdan na lang niya sila nga mosimba sa mga bitoon sa langit. Mao kini ang gisulat sa mga propeta:
‘Kamong mga Israelinhon, sulod sa 40 ka tuig nga kamo atua didto sa kamingawan, nagpatay kamo ug mga hayop ug inyong gihalad.
Apan dili ako ang inyong gihalaran.
43Gidala-dala ninyo ang tolda sa inyong dios-dios nga si Moloc,
ug ang larawan sa bitoon nga inyong dios-dios nga si Refan.
Gihimo ninyo kini nga mga dios-dios aron simbahon.
Busa pasagdan ko nga bihagon kamo ngadto sa unahan pa sa Babilonia.’ ”7:43 Tan-awa usab ang Amos 5:25-27.
44Miingon pa gayod si Esteban didto sa Korte sa mga Judio: “Samtang didto pa ang atong mga katigulangan sa kamingawan, anaa kanila ang tolda nga diin anaa ang presensya sa Dios. Kadtong maong tolda gihimo sumala sa sugo sa Dios, sumala sa plano nga iyang gipakita ngadto kang Moises. 45Sa dihang nangamatay na ang atong mga katigulangan, ang ilang mga anak mao na usab ang nagdala sa tolda. Ang ilang pangulo mao si Josue. Naangkon nila ang mga yuta nga gisaad sa Dios human gipa-pahawa sa Dios ang mga tawo nga nagpuyo niadtong mga dapita. Ug didto nagpabilin ang tolda nga gidala-dala sa mga Israelinhon hangtod sa panahon nga si David ang nahimong hari. 46Gipangayo ni David sa Dios nga tugotan siya nga magpatukod ug balay alang sa Dios aron makasimba didto ang kaliwatan ni Jacob. Apan bisan ug nahimuot ang Dios kang David, wala niya siya tugoti. 47Si Solomon mao ang naghimo sa templo sa Dios.
48“Apan ang Dios nga labaw sa tanan dili mopuyo sa mga balay nga hinimog tawo. Sumala sa gisulti sa propeta, miingon ang Dios:
49‘Ang langit mao ang akong trono, ug ang yuta tumbanan ko sa akong mga tiil. Busa unsa pang matanga sa balay ang inyong himuon alang kanako? Asang dapita ako makapahulay?
50Dili ba ako man ang naghimo sa tanang mga butang?’ ”7:50 Tan-awa usab ang Isa. 66:1-2.
51Ug miingon si Esteban sa mga tawo didto sa Korte, “Pagkagahi gayod sa inyong mga ulo! Nagapabungol-bungol lamang kamo sa mga mensahe sa Dios tungod kay dili ninyo gusto nga motuman sa iyang mga gi-ingon kaninyo. Kanunay ninyong supakon ang Espiritu Santo. Sama gayod kamo sa inyong mga katigulangan. 52Walay propeta niadtong panahona nga wala nila lutosa. Bisan ang mga nagsulti mahitungod sa pag-abot sa Matarong nga Sulugoon7:52 Ang buot ipasabot, si Jesus. gipatay usab nila. Ug sa pag-abot dinhi ni Jesus, kamo mao ang nagluib ug mipatay kaniya. 53Nadawat ninyo ang kasugoan nga gihatag sa Dios pinaagi sa mga anghel, apan wala ninyo kini tumana.”
Gibato si Esteban
54Pagkadungog niini sa mga miyembro sa Korte, nasuko kaayo sila kang Esteban. Nagkagot gayod ang ilang mga ngipon sa hilabihang kasuko. 55Apan si Esteban nga gigamhan sa Espiritu Santo mihangad sa langit ug nakita niya ang gahom sa Dios nga nagasidlak ug si Jesus nga nagatindog sa tuong dapit sa Dios. 56Pagkakita niya niini miingon siya, “Tan-awa ninyo! Nakita ko nga naabli ang langit ug atua didto si Jesus nga Anak sa Tawo nga nagatindog sa tuong dapit sa Dios!” 57Misinggit ang mga miyembro sa Korte ug gitabonan nila ang ilang mga dalunggan aron dili nila madungog ang gisulti ni Esteban. Ug nagdungan sila sa paghasmag kaniya. 58Gidala nila si Esteban sa gawas sa siyudad ug didto gibato nila. Gihukas sa mga nagsaksi batok kang Esteban ang ilang mga kupo ug gibilin didto sa usa ka batan-on nga ginganlan ug Saulo aron mas sayon ang ilang pagbato kang Esteban. 59Samtang gibato nila si Esteban, nagaampo siya sa Ginoo nga nagaingon, “Ginoong Jesus, dawata ang akong espiritu.” 60Ug miluhod siya ug misinggit sa kusog nga tingog, “Ginoo, ayaw sila paningla niining sala nga ilang gihimo.” Ug sa pagsulti niya niini, namatay siya.
