Ананија и Сафира
1И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. 2Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.
3Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? 4Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“
5Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. 6Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.
7Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. 8Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.
9Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“
10Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. 11Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.
Раст Цркве
12Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. 13Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. 14Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. 15Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. 16Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.
Поновно прогонство апостола
17Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, 18ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. 19Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: 20„Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“
21Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.
У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. 22Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: 23„Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ 24Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.
25Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“
Пред Великим већем
26Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.
27Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: 28„Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“
29Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. 30Бог наших отаца је васкрсао из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. 31Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. 32Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“
Гамалилова мудрост
33Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. 34Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. 35Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. 36Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. 37После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. 38Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. 39Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“
Они су се сложили с њим, 40и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.
41Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. 42Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.
Ananias huarmindijmi llullashcacuna
1Shinallataj Ananiaspish, paipaj huarmi Safirahuanmi paicunapaj allpata cʼaturca. 2Chai allpata cʼatushca, cullquitaca chaupishpami huaquichircacuna. Chaimantaca, huarmindijllataj shujlla yuyai tucushpami, tucui cullquita apamuj shina, ashallata apamurcacuna. Chaillatami huillagrichun Jesús mingashcacunapaj ñaupajpi churarcacuna.
3Chai cullquita cujpimi, Pedroca cashna nirca:
—Ananías, ¿ima nishpataj Satanasta cambaj shungupi yaicuchircangui? Allpata cʼatushca cullquitaca manamari tucui apamushcanguichu. Chai jahuamari jucha illaj Espirituman llullashcangui. 4Allpaca, ¿manachu cambaj carca imatagari? Cʼatujpipish chai cullquica, ¿manachu cambaj carca? ¿Ima nishpataj cambaj shungupi chashna millaita ruranata yuyarircangui? Mana runacunamanchu llullarcangui, Taita Diosmanmari llullarcangui— nircami.
5Ananiasca, Pedro chashna nijta uyashcahuan huañushpa, pambaman urmarcallami. Chashna tucushcata uyajcunapish, tucuicunami achcata mancharircacuna. 6Chaipi caj maijan qʼuipa huiñaicunami jatarishpa, Ananías huañushcata pilluchishpaca, apashpa pambarcacuna.
7Quimsa horas shina qʼuipaca, huañuj Ananiaspaj huarmipishmi chaiman yaicurca. Paipaj cusa ima tucushcataca, mana yacharcachu. 8Paitapish:
—Huillaiari, ¿cancunaca chai allpataca chaillapichu cʼaturcanguichij?— nishpa Pedro tapujpimi, chai huarmica:
—Ari, chaillapimari cʼaturcanchij— nirca.
9Shina nijpimi Pedroca:
—¿Ima nishpataj ishquindij chai yuyailla tucushpa, Mandaj Diospaj Espirituta umashun nishpa llullanguichij? Riqui, cambaj cusata pambamujcunaca ñami canlla punguta yaicumucun. Cunan cantapish apangacunami— nircami.
10Pedro chashna nijpica, chai huarmipish paipaj ñaupajpi urmashpa huañurcallami. Ananiasta pambamuj qʼuipa huiñaicuna yaicushpaca, huarmitapish huañushcata japishpami, cusapaj cʼuchullapitaj pambagrircacuna. 11Chashna tucushcata uyashpaca, tandanacushca crijcunapish, tucui shujtajcunapish achcatami mancharcacuna.
Huillagrichun mingashcacunaca achca ungushcacunatami alliyachishcacuna
12Huillagrichun Jesús mingashcacunaca, israelcunapurapica tucui laya señalcunata, mancharinacunatami rurarcacuna. Crijcunaca, Salomonpaj corredorpimi, tucuicuna shuj yuyailla tandanacuj carca. 13Shujtajcunaca, crijcunata alli nishpapish, paicunahuan tandanacunataca mancharcacunami. 14Apunchij Jesusta crijcunaca, ashtahuanmi mirarishpa catircacuna. 15Yallitaj achca gentecunami, ungushcacunataca ñancunaman llujshichishpa, chacanacunallapitaj churajcuna carca. Pedropaj llandullapish maijanpaj jahuapi urmashpa alliyachichun nishpami, chashna rurajcuna carca. 16Jerusalén cʼuchulla pueblocunamantapishmi achcacuna ungushcatapish, mapayachij supaicuna llaquichishca causacujcunatapish apashpa shamurcacuna. Tucui chaicunami alliyarcacuna.
Pedrota Juantami preźu churashcacuna
17Chashna rurajta ricushpami, curacunata mandaj curapish, paihuan shuj yuyailla cajcunapish achcata pʼiñarircacuna. Chaicunaca, saduceocunapaj yuyaita catijcunapurami carca. 18Chaimantami huillagrichun Jesús mingashcacunataca, japishpa jatun carcelpi churachircacuna. 19Ashtahuanpish Mandaj Dios cachashca angelmi tuta shamushpa, cárcel punguta pascashpa paicunata llujshichishpaca:
20«Richij, Diospaj huasipi shayarishpa, tucui uyajcunaman, causaita cuj cai huillaita huillagrichij» nircami.
21Ángel chashna mandajpica, manaraj alli pacarijpimi, Diospaj huasiman rishpa yachachicurcacuna. Paicuna chaipi yachachicujpica, curacunata mandaj curaca, paihuan cajcunahuanmi, israelcunata cunaj yuyajcunata, tucuicunata tandachirca. Paicunahuan yuyarinacushpami, huillagrichun Jesús mingashcacunata carcelmanta pushanaman cacharca. 22Pushanaman rij soldadocuna carcelpi paicunata mana japishpaca, chushajlla tigrashpami cashna huillarcacuna:
23«Ñucanchij chayanapajca carcelca alli huichcashcami cashca. Soldadocunapish pungucunapimi shayacushcacuna. Ashtahuanpish cárcel punguta pascashpa pushanaman yaicujpica, pipish mana ricurinchu» nircacunami.
24Chaita uyashpaca, curacunata mandajpish, Diospaj huasita cuidajcunata mandajpish, pushaj curacunapish: “Chai runacunaca, ¿imashi tucurcacuna?” yuyashpa, upata shayacurcacuna. 25Paicuna chashna yuyacujpi, ñapish shuj runa chayamushpaca: «Cancuna carcelpi huichcachishca runacunaca, Diospaj huasipimari gentecunata yachachicuncuna» nishpami huillarca.
26Chashna huillajpimi, soldadocunata mandajca, soldadocunahuan cutin paicunata japinaman rirca. Chaipi tandanacushpa paicunata uyacujcuna rumihuan shitanata manchashpami, mana imata rurashpa, casijlla pushamurcacuna. 27Tandanacushca mandajcunapaj ñaupajman ña chayachimujpimi, curacunata mandajca cashna tapurca:
28—Cancunataca: “Pajta chai runamantaca, cutin yachachinguichijman” nircanchijmari. Ashtahuanpish cancunaca, ñamari tucui Jerusalenpi chai Runamanta yachachishcanguichij. “Chai Runatapish cancunami huañuchircanguichij” nishpami, ñucanchijta juchachicunguichij— nircami.
29Shina nijpimi Pedroca, huillagrichun mingashca caishujcunandij cashna nirca:
—Taita Diostamari runacunata yalli caźuna canchij. 30Cancunami, Jesustaca chacatashpa huañuchircanguichij. Paitaca, ñucanchij ñaupa yayacunapaj Taita Diosmari causachirca. 31Taita Diosca chai huashami Paitaca jatunyachishpa, Mandaj cachun, Quishpichij cachunpish, Paipaj alli ladopi tiyachirca. Diosca israelcuna Paiman cutirichunpish, paicunapaj juchacunata perdonangapajpishmi chashna rurarca. 32Ñucanchijca chai tucuita uyashcata, ricushcata huillajcunami canchij. Taita Diosca paita caźujcunaman cushca jucha illaj Espiritupishmi, chaillatataj huillacun— nircami.
33Shina nijta uyashpaca, chai mandajcunaca yallitaj pʼiñarishpami, huañuchishun yuyarcacuna. 34Chashna yuyacujpipish, Mandashcata alli yachachij, tucuicuna alli nishca Gamaliel shuti fariseomi, chai tandanacushca mandajcunapaj chaupipi shayarirca. Paimi, huillagrichun Jesús mingashcacunataca, ashacama canllaman llujshichichun mandarca.
35Ña llujshichijpica, mandajcunataca cashnami nirca: «Israel runacuna, manaraj alli yuyarishpaca, chai runacunataca ama imata ruranguichij. 36Sarunlla ima tucushcataca, cancunallataj alli yuyarichij. Teudas runataca ‘Alli yachajmi’ nijpi, paitaca chuscu patsaj shina runacunami catirca. Paita huañuchijpica, tucui paihuan purijcunaca, caita chaita rircallami. Pai yachachicushcapish, chaipi chingarircallami. 37Chai qʼuipaca, yupaicunata rurai punllacunapimi, Galileamanta Judas shuti runa yachachi callarirca. Pai yachachishcatapish, achcacunami catirca. Paita huañuchijpica, paita catijcunapish caita chaita rircallami. 38Chaimanta cunanca, cai runacunatapish ama imata rurashpa, saquichijlla ninimi. Paicuna yachachicushcapish, imata ruracushcapish runallamanta cashpaca, chingaringallami. 39Ashtahuanpish Taita Dios ‘Yachachi’ nishcatataj yachachicujpica, cancunaca mana chingachi tucunguichijchu. Alli yuyaringuichij, ñataj Taita Diosllataj rurachicujta jarcashun nicunguichijman» nircami.
40Gamaliel chashna nishcaca, paicunapaj yuyaipica allimi carca. Chaimantami, huillagrichun mingashcacunataca cutin yaicuchircacuna. Chaipimi, achcata macashpaca: “Ama cutinca chai Jesuspaj shutita huillanguichij” nishpaca, cacharishpa cacharcallacuna.
41Chai tandanacushca mandajcunapajmanta llujshishpaca: “Diosmi ñucanchijtaca, Jesuspaj shutimanta llaquita apaipajcuna cashcata ricushca” nishpami, cushicushpa rircacuna. 42Ashtahuanpish paicunaca, Diospaj huasipipish, maijan huasicunapipish, Jesucristomantaca punllanta yachachicurca, huillacurcallacunami.
