Апостолски сабор у Јерусалиму
1Али у Антиохију дођу неки из Јудеје и почну да уче браћу: „Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.“ 2Пошто су Павле и Варнава ушли у спор и велику расправу са њима, одређено је да Павле и Варнава са још некима од њих оду у Јерусалим и изнесу ово спорно питање пред апостоле и старешине.
3Тако су, послани од цркве, пролазили кроз Феникију и Самарију причајући о обраћењу незнабожаца, што је причинило велику радост свој браћи. 4Када су стигли у Јерусалим, примила их је црква, апостоли и старешине. Тада су им Павле и Варнава испричали о ономе што је Бог учинио преко њих.
5Тада су устали неки од верујућих који су припадали фарисејској странци и рекли: „Незнабошце треба обрезати и наредити им да држе Мојсијев Закон.“
Петров говор
6Апостоли и старешине су се окупили да размотре ову ствар. 7После дуге расправе, устаде Петар и обрати се присутнима: „Браћо, ви знате да ме је Бог одавно изабрао да би незнабошци из мојих уста чули поруку Радосне вести и поверовали. 8Бог, који познаје људска срца, потврдио је да их прихвата тиме што им је дао Светог Духа као и нама. 9Он није направио разлику између њих и нас, јер је и њихова срца очистио посредством вере. 10Зашто, дакле, изазивате Бога тиме што стављате ученицима јарам на врат који нисмо могли да носимо ни ми ни наши преци? 11Ми верујемо да смо спасени милошћу нашега Господа Исуса на исти начин као и они.“
12На то су се сви окупљени умирили, а Павле и Варнава су им приповедали о знацима и чудима које је Бог преко њих учинио међу незнабошцима. 13Када су завршили, узе реч Јаков: „Браћо, саслушајте ме. 14Симон је рекао да се Бог од почетка побринуо да између незнабожаца одвоји народ за себе. 15То је у складу са речима пророка, као што је написано:
16’Вратићу се након тога
и подићи пали шатор Давидов,
саградићу што је у њему срушено
и обновити га,
17да и остали људи потраже Господа,
и сви народи који носе моје име
– говори Господ који чини ово
18знаним од искона.’
19Зато сматрам да не треба узнемиравати незнабошце који се обраћају Богу. 20Уместо тога, нека им се напише да се уздржавају од меса које је окаљано приношењем на жртву идолима, да се клоне блуда, да не једу месо удављених животиња, нити крв животињску. 21Јер, у свим градовима од давнина постоје проповедници Мојсијевог Закона, који га сваке суботе читају по синагогама.“
Апостолско писмо
22Тада су апостоли и старешине са свом црквом одлучили да изаберу између себе људе и да их са Павлом и Варнавом пошаљу у Антиохију: Јуду званог „Варсава“ и Силу, водеће људе међу браћом. 23По њима су послали ово писмо:
Ми, апостоли и старешине, ваша браћа, поздрављамо сву браћу, некадашње незнабошце, у Антиохији, Сирији и Киликији.
24Пошто смо чули да су вас неки од нас, којима ми нисмо дали никакав налог, збунили и узнемирили својим тврдњама, 25једногласно смо одлучили да вам пошаљемо одабране људе заједно са нашим вољеним Варнавом и Павлом. 26То су људи који су изложили опасности своје животе ради нашег Господа Исуса Христа. 27Стога вам шаљемо Јуду и Силу да вам усмено саопште ово исто. 28Одлучили смо, наиме, заједно са Светим Духом, да вас не оптерећујемо ничим другим, осим ових неопходних ствари: 29да се уздржавате од меса жртвованог идолима, од крви, од меса удављене животиње, и од блуда. Добро ћете чинити ако се чувате тога.
Будите поздрављени!
30Пошто су били отпраћени, отишли су у Антиохију где су окупили заједницу и предали јој ово писмо. 31Када су прочитали писмо, радовали су се због охрабрења. 32А Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим су речима храбрили и утврђивали браћу. 33Пошто су тамо провели неко време, браћа су их у миру испратила к онима који су их послали.15,33 Стих 34, који се налази у неким манускриптима, је каснији додатак: Али Сила је одлучио да остане. 35Павле и Варнава су остали у Антиохији где су, заједно са многим другима, поучавали и проповедали реч Господњу.
Друго мисијско путовање
Павле и Варнава се разилазе
36После неког времена Павле рече Варнави: „Хајде да се вратимо и посетимо браћу по свим градовима у којима смо објавили реч Господњу, да видимо како су.“ 37Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко, 38али је Павле мислио да није добро да са собом воде човека који их је био напустио у Памфилији и није пошао са њима на дело. 39Пошто је дошло до оштрог неслагања међу њима, Варнава узме Марка и отплови за Кипар. 40Павле је изабрао Силу, па је отишао пошто су га браћа поверила Господњој милости. 41Пролазио је кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
