Высказывания Агура
1Слова Агура, сына Иаке. Изречение30:1 Или: «сына Иаке, из Массы»..
Этот человек сказал Итиэлу, Итиэлу и Ухалу30:1 Или: «Сказал человек этот: „Я устал, Боже, Я устал, Боже. Как превозмочь мне?“»; смысл этого стиха в еврейском тексте неясен.:
2«Я самый невежественный из людей;
я разума человеческого не имею.
3Мудрости я не учился;
нет у меня познания Святого.
4Кто восходил на небо и нисходил?
Кто ветер собрал в ладони?
Кто воду в свой плащ завернул?
Кто утвердил пределы земли?
Как зовут его? Как зовут его сына?
Скажи мне, если знаешь!
5Всякое Божье слово чисто;
щит Он всем ищущим в Нем прибежища.
6К словам Его не прибавляй,
иначе Он упрекнет тебя,
и окажешься ты лгуном.
7Двух вещей я прошу у Тебя, Боже,
не откажи мне, прежде чем я умру:
8удали от меня суету и ложь,
не давай мне ни бедности, ни богатства;
но хлебом насущным меня питай,
9чтобы мне не пресытиться и не отринуть Тебя,
сказав: „А кто такой Господь?“;
чтобы не обеднеть мне и красть не начать,
бесчестя тем имя моего Бога.
10Не клевещи на слугу перед хозяином его,
чтобы его проклятие не пало на тебя, и ты не пострадал.
11Есть такие, что проклинают своих отцов
и не благословляют матерей.
12Есть такие, что в глазах своих чисты,
хотя от грязи своей не отмыты.
13Есть такие – о, как надменны глаза их,
как взгляды презрительны!
14Есть такие, чьи зубы, словно мечи,
чьи клыки, как ножи,
чтоб пожирать бедняков с земли
и нищих среди смертных.
15У пиявки две дочери.
„Дай! – кричат они. – Дай!“
Вот три вещи, что ненасытны,
даже четыре, что никогда не скажут: „Довольно!“ –
16Мир мертвых, бесплодное чрево,
земля, что вечно жаждет воды,
и огонь, что „довольно!“ не скажет.
17Глаз, глумящийся над отцом
и презирающий послушание матери,
выдолбят вороны из долины,
стервятники расклюют.
18Вот три вещи, необъяснимые для меня,
даже четыре, которых не понимаю:
19путь орла в небесах,
путь змеи на скале,
путь корабля среди моря
и путь мужчины к девушке.
20Таков путь неверной жены:
поела, вытерла рот
и говорит: „Я ничего дурного не сделала“.
21Под тремя вещами дрожит земля,
не в силах вынести четырех:
22раба, когда он делается царем;
глупца, насытившегося пищей;
23ненавистную женщину, выходящую замуж;
и служанку, занявшую место хозяйки.
24Четверо малы на земле,
но мудрее мудрецов:
25муравьи – народец не сильный,
а делают летом запасы;
26даманы30:26 Даманы – млекопитающие размером с кролика, внешне напоминающие грызунов. Живут, преимущественно, в горных районах. – народец не крепкий,
а жилища делают в скалах;
27нет у саранчи царя,
но вся выступает строем;
28ящерку можно схватить рукой,
а она30:28 Или: «паук … но он». бывает даже в царских дворцах.
29Вот трое, чей шаг величав,
даже четверо, чья величава поступь:
30лев, могучий среди зверей,
что ни перед кем с пути не свернет;
31петух, что вышагивает30:31 Так в некоторых древних переводах. Или: «боевой конь в упряжи»; или: «перед курами». Смысл этого места в еврейском тексте неясен.; козел,
и царь во главе своего народа30:31 Или: «войска»..
32Если ты был так глуп, что занесся,
или если задумывал зло, –
рукою уста закрой!
33Ведь если взбивать молоко, получится масло,
если ударить по носу, кровь польется,
а если гнев разжечь, вспыхнет вражда».
Агурове приче
1Поруке Агура, Јекајевог сина,
пророштво овог човека казано Итилу,
Итилу и Укалу.
2„Елем, ја сам простији од било кога
и немам памети људске;
3нисам се поучио мудрости
и знање Светог немам.
4Ко се то успео на небеса па сишао?
Ко је сабрао ветар у шаке своје?
Ко је то увио воде у плашт?
Ко је поставио све земљине крајеве?
Како му је име
и како му се син зове,
знаш ли?
5Свака је Божија реч опробана.
Он је штит онима који у њему уточиште налазе.
6Не додаји речима његовим
да те не би прекорио,
да се не би показало да си лажов.
7Две ствари од тебе тражим,
не ускрати ми их док сам жив:
8бескорисну, лажљиву реч од мене удаљи;
не дај ми сиромаштва и богатства,
дај ми хлеба да једем тек да се наједем;
9да се не бих заситио, па се одрекао
и рекао ’Ко је Господ?’
Или да не бих осиромашио, па крао
и ружио име Бога свога.
10Не клевећи слугу господару његовом
да те не би проклињао, па би крив био.
11Неки сој проклиње оца свога
и мајку своју не благосиља.
12Неки је сој себи самом чист
па од измета свог остаје неопран.
13О, како неки сој уздиже очи
и како му је поглед надмен!
14Неком су соју зуби ко мачеви
а вилице ко ножеви,
да са земље прождеру убоге
и несрећнике људског рода.
15Пијавица има две ћерке –
Дај и Дај.
Три су ствари незасите
и четири никада не кажу ’Доста!’:
16Свет мртвих,
јалова утроба,
земља воде никад сита
и ватра што не каже ’Доста!’
17Око што се оцу руга
и презире послушност мајци,
искљуцаће поточни гаврани
и појешће орлићи.
18Три су ми ствари зачуђујуће
и четири су ми непознате:
19орлов лет по небесима,
пузање змије по стени,
пловидба лађе посред мора
и пут мушкарца са девојком.
20А пут жене прељубнице је овакав:
она једе, обрише уста па каже:
’Никакво зло нисам урадила!’
21Под три ствари земља се потреса
и четири не може да носи:
22слугу када се зацари,
будалу кад је сита хлеба,
23невољену, а удату жену,
и слушкињу кад замени газдарицу своју.
24Четири су створа малена на земљи,
а опет су преко мере учињена мудрим:
25мрави, нејак народ,
али лети себи припремају храну;
26дамани, нејак народ,
али дом свој на стенама праве;
27скакавци, иако без цара,
ал’ сви лете у поретку;
28гуштер, иако га с обе руке хваташ,
ено га у одајама царским.
29Три су створа корака поносног
и четири што отмено газе:
30лав, од свих звери јачи, ни пред чим не узмиче;
31петао када се шепури,
јарац
и цар са војском поред себе.
32Ако си будаласт био себе уздижући,
ако ли си сплеткарио,
руку на уста стави.
33Јер када се млеко бућка, настаје масло;
и када се нос истрља, крв процури;
а када бес ускипи, то доноси свађу.“
