Возражения Моисея
1Моисей ответил:
– А если они не поверят мне, не послушаются и скажут: «Господь не являлся тебе»?
2Тогда Господь сказал:
– Что у тебя в руке?
– Посох, – ответил он.
3Господь сказал:
– Брось его на землю.
Когда Моисей бросил его на землю, тот превратился в змею, и Моисей отбежал от нее. 4Тогда Господь сказал ему:
– Протяни руку и возьми ее за хвост.
Моисей протянул руку, схватил змею, и она превратилась у него в руке в посох.
5Господь сказал:
– Это для того, чтобы они поверили, что Господь, Бог их отцов, Бог Авраама, Бог Исаака и Бог Иакова, явился тебе.
6Затем Господь сказал:
– Положи руку за пазуху.
Моисей положил руку за пазуху, а когда вытащил, она была белой от проказы4:6 Еврейское слово означает несколько кожных болезней, его точное значение неясно., как снег.
7– Теперь опять положи ее за пазуху, – сказал Он.
Моисей опять положил руку за пазуху, и когда вытащил, она снова стала чистой, как остальное тело.
8Господь сказал:
– Если они не поверят тебе и первое знамение их не убедит, они поверят второму. 9А если не поверят двум знамениям и не послушают тебя, зачерпни воды из Нила и вылей на землю, и эта вода превратится в кровь.
10Моисей сказал Господу:
– О Владыка, я не был красноречивым раньше и не стал им теперь, когда Ты заговорил со Своим слугой. Я говорю медленно и невнятно.
11Господь сказал ему:
– Кто дал человеку язык? Кто делает его глухим или немым? Кто дает зрение или делает его слепым? Разве не Я, Господь? 12Итак, ступай; Я помогу тебе говорить и научу, что сказать.
13Но Моисей ответил:
– О Владыка, прошу, пошли кого-нибудь другого.
14Господь разгневался на Моисея и сказал:
– А твой брат, левит Аарон? Я знаю, он говорит хорошо. Он уже вышел, чтобы тебя встретить, и обрадуется, увидев тебя. 15Ты можешь говорить с ним и вкладывать слова в его уста. Я помогу вам обоим говорить и научу вас, что делать. 16Он будет говорить народу твои слова, как если бы пророк говорил слова Бога. 17Возьми с собой этот посох: ты будешь творить им знамения.
Моисей возвращается в Египет
18Моисей вернулся к своему тестю Иофору и сказал ему:
– Позволь мне вернуться к родственникам в Египет – посмотреть, живы ли они еще.
Иофор сказал:
– Иди с миром.
19Господь сказал Моисею в Мадиане:
– Вернись в Египет: те, кто хотел убить тебя, умерли.
20Моисей взял жену и сыновей, посадил их на осла и пустился в обратный путь в Египет, неся с собой Божий посох.
21Господь сказал Моисею:
– Когда ты вернешься в Египет, смотри, соверши перед фараоном чудеса, для которых Я дал тебе силу. А Я сделаю его сердце упрямым, и он не отпустит народ. 22Тогда скажи фараону: «Так говорит Господь: Израиль – Мой сын, Мой первенец. 23Я сказал тебе: „Отпусти Моего сына поклониться Мне“. Ты не отпустил его, и теперь Я убью твоего сына-первенца».
24В пути, на ночлеге, Господь встретил Моисея4:24 Букв.: «его». Речь может идти о сыне Моисея. и собирался убить его4:24 Возможно, это случилось потому, что Моисей не сделал сыну обрезание даже после того, как Господь призвал его вести израильский народ. Обрезание было символом завета между Господом и Авраамом и его потомками, народом Израиля (см. Быт. 17:9-14). Бог предпринял такой серьезный шаг, готовясь убить Моисея, потому что для Него было важно послушание израильтян Его повелениям (см. 1 Цар. 15:22-23).. 25Но Циппора взяла острый каменный нож, обрезала крайнюю плоть сына и коснулась ею ног Моисея4:25 Букв.: «его ног», поэтому не совсем ясно, чьих ног она коснулась, мужа или сына. Слово «ноги» в этом контексте, возможно, является эвфемизмом для обозначения половых органов..
– Ты жених крови для меня4:25 Букв.: «жених крови из-за обрезания». То же в ст. 26., – сказала она.
26Тогда Господь отступил от него. («Жених крови» – так она говорила про обрезание.)
27Господь сказал Аарону:
– Иди в пустыню встречать Моисея.
Он пошел, встретил Моисея у Божьей горы и поцеловал его. 28Моисей рассказал Аарону обо всем, с чем послал его Господь, и о всех знамениях, которые Он велел ему сотворить. 29Моисей и Аарон собрали израильских старейшин, 30и Аарон пересказал им все, что сказал Моисею Господь. Моисей сотворил4:30 Букв.: «Господь, и сотворил». перед людьми знамения, 31и они поверили. Услышав, что Господь позаботился о них и увидел их беду, они склонились и восславили Его.
Бог чудесима убеђује Мојсија
1Али Мојсије одговори: „А шта ако ми не поверују и не послушају ме? Шта ако кажу: ’Господ ти се није указао’?“
2Господ га упита: „Шта је то у твојој руци?“
„Штап“ – одговори овај.
3Бог му рече: „Баци га на земљу!“ Мојсије баци штап на земљу и овај се претвори у змију. Мојсије устукне од ње. 4Господ рече Мојсију: „Пружи руку и ухвати је за реп!“ Мојсије пружи руку и ухвати је за реп, а она се опет претвори у штап у његовој руци. 5„Ето, тако ће поверовати да ти се указао Господ, Бог њихових отаца, Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“
6Господ му поново рече: „Увуци своју руку у недра!“ Он увуче своју руку у недра. Он извуче руку, а оно, рука му сва у губи, бела као снег.
7Бог му затим рече: „Врати своју руку у недра!“ Мојсије врати руку у недра. Кад је извукао, опет је била као и остало тело.
8Бог рече: „Ако ти не поверују и не послушају сведочанство првог знака, повероваће сведочанству другог знака. 9А ако не поверују ни овим двома знацима и не послушају те, ти узми воде из Нила и пролиј на тло, па ће се вода коју си узео из Нила на тлу претворити у крв.“
10Али Мојсије рече Господу: „Опрости, Господе, али ја нисам речит човек. Нисам био ни раније, а нисам ни сад док говориш своме слузи. Споро говорим, а језик ми се запетља.“
11Господ му одговори: „Ко је дао уста човеку? Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар нисам то ја, Господ? 12Зато иди сад, ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и поучити те шта да кажеш.“
13Но, Мојсије рече: „Молим те, Господе, пошаљи неког другог.“
14Господ се на то разгневи на Мојсија, па му рече: „Није ли Арон, Левит, твој брат? Знам да је он веома речит. Ево, он ти управо излази у сусрет. Кад те буде видео, од срца ће ти се обрадовати. 15Ти ћеш говорити с њим и пренети му ове речи. Ја ћу бити с тобом и с њим кад будете говорили, и поучити вас шта да радите. 16Он ће говорити народу уместо тебе; он ће ти бити уместо уста, а ти ћеш њему бити уместо Бога. 17Узми овај штап у своју руку. Њиме ћеш чинити знакове.“
Мојсије се враћа у Египат
18Мојсије се врати своме тасту Јотору, па му рече: „Допусти ми да се вратим својој браћи која су у Египту, да видим јесу ли још у животу.“
„Пођи у миру“ – рече Јотор Мојсију.
19Затим Господ рече Мојсију у Мадијану: „Иди, врати се у Египат, јер су помрли сви који су хтели да те убију.“ 20Мојсије узме своју жену и своје синове, посади их на магарца, па се врати у египатску земљу. У руку је узео штап Божији.
21Господ рече Мојсију: „Кад се вратиш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чудеса за која сам ти дао моћ. Ипак, ја ћу отврднути његово срце, тако да неће пустити народ да оде. 22А фараону ћеш рећи ово: ’Говори Господ: Израиљ је мој син првенац. 23Рекао сам ти: „Пусти мог сина да ми служи. Одбијеш ли да га пустиш, чувај се: ја ћу убити твог првенца.“’“
24Али кад су на путу стали да преноће, Господ навали на Мојсија да га убије. 25Тада Сефора узме камени нож и обреже свога сина, те се кожицом дотакне Мојсијевих ногу и рече: „Ти си ми крвав муж.“ 26Тада га је Господ оставио. Том приликом је рекла: „Крвав муж“, мислећи на обрезање.
27Господ рече Арону: „Пођи у пустињу да сретнеш Мојсија.“ Он пође. Кад се састао са Мојсијем на Божијој гори, пољубио га је. 28Тада је Мојсије испричао Арону све што је Господ рекао кад га је послао, и о свим знацима које му је наредио да учини.
29Затим Мојсије и Арон оду и окупе све израиљске старешине. 30Арон је испричао све што је Господ рекао Мојсију, а Мојсије је учинио знакове на очи народа. 31Народ је томе поверовао. А кад су чули да је Господ посетио Израиљце и да је видео њихов јад, пали су на колена и поклонили се Господу.
