Иеремии угрожает смерть
1В начале правления иудейского царя Иоакима, сына Иосии26:1 Иоаким правил Иудеей с 609 по 598 гг. до н. э., было такое слово Господне:
2– Так говорит Господь: Встань во дворе дома Господа и обратись к жителям всех городов Иудеи, которые приходят совершить поклонение в доме Господнем. Скажи им все, что Я тебе повелю; не пропусти ни слова. 3Может быть, они послушают и каждый оставит свои злые пути. Тогда Я передумаю и не нашлю беду, которую задумал обрушить на них за их злодеяния. 4Скажи им: «Так говорит Господь: Если вы не будете слушать Меня и исполнять Мой Закон, который Я дал вам, 5если не будете слушаться слов Моих слуг, пророков, которых Я посылал к вам снова и снова (хотя вы и не слушали), 6то Я сделаю с этим домом то же, что Я сделал с Шило26:6 Город Шило был местом, где временно находился ковчег завета. Этот город был разрушен филистимлянами в 1050 г. до н. э. См. 1 Цар. 4:1-11., а этот город обреку на проклятие всеми народами земли».
7Священники, пророки и весь народ слушали, как Иеремия говорил эти слова в доме Господа. 8Но едва Иеремия закончил говорить народу все, что повелел ему сказать Господь, как священники, пророки и народ схватили его, говоря:
– Ты умрешь! 9Зачем ты пророчествуешь во имя Господа, что этот дом станет как Шило, а этот город будет разорен и оставлен?
И весь народ столпился вокруг Иеремии в доме Господнем. 10Когда об этом услышали вожди Иудеи, они пришли из царского дворца в дом Господа и встали на свои места у входа в Новые ворота Господнего дома. 11И священники с пророками сказали вождям и всему народу:
– Этого человека следует приговорить к смерти за то, что он пророчествовал против этого города. Вы это слышали своими ушами!
12Тогда Иеремия сказал всем вождям и всему народу:
– Господь послал меня пророчествовать против этого дома и города обо всем том, что вы слышали. 13Исправьте же ныне свои пути, оставьте свои злые деяния и слушайтесь Господа, вашего Бога. Тогда Господь передумает и не нашлет беды, которую Он вам определил. 14Что же до меня, то я в ваших руках; делайте со мной все, что покажется вам правильным и справедливым. 15Но знайте одно: если вы предадите меня смерти, вы навлечете на себя беду за невинную кровь и на этот город, и на его жителей, ведь истинно Господь послал меня сказать вам все эти слова.
16Тогда вожди и весь народ сказали священникам и пророкам:
– Этого человека не за что приговаривать к смерти! Он говорил нам во имя Господа, нашего Бога.
17Некоторые из старейшин страны вышли вперед и сказали всему собранию народа:
18– Во дни Езекии, царя Иудеи26:18 Езекия правил Иудеей с 715 по 686 гг. до н. э. О его правлении см. 4 Цар. 18–20; 2 Пар. 29–32., пророчествовал Михей из Морешета. Он говорил всему народу Иудеи: «Так говорит Господь Сил:
Сион будет распахан, как поле,
Иерусалим станет грудой развалин,
а храмовая гора зарастет лесом»26:18 Мих. 3:12..
19Но разве Езекия, царь Иудеи, или кто-то другой в Иудее, предал его смерти? Разве Езекия не убоялся Господа и не стал искать Его милости? И разве Господь не передумал насылать беду, которую Он предрек им? Мы навлекаем на себя страшную беду!
20(Некто Урия, сын Шемаи, из Кирьят-Иеарима тоже пророчествовал во имя Господа; он предрекал этому городу и стране то же самое, что и Иеремия. 21Когда царь Иоаким со всеми своими военачальниками и приближенными услышал его слова, то он хотел казнить Урию. Но Урия услышал об этом и в страхе бежал в Египет. 22Тогда царь Иоаким снарядил в Египет Элнафана, сына Ахбора, с людьми. 23Они увели Урию из Египта и доставили к царю Иоакиму, который велел сразить его мечом и бросить тело на общенародном кладбище.)
24Но Ахикам, сын Шафана26:24 Ахикам и его отец Шафан были ревностными сторонниками реформ царя Иосии (см. 4 Цар. 22:3-20)., вступился за Иеремию, чтобы его не отдали в руки народа на смерть.
Јеремији раде о глави
1На почетку владавине Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла ми је реч Господња: 2„Овако каже Господ: стани у двориште Дома Господњег и објави свим градовима Јуде, онима који су дошли да се поклоне у Дому Господњем. Објави им све ове речи које ти заповедам. Ни реч не изостави. 3Можда ће да слушају, па се свако врати са свог злог пута и ја се предомислим због пропасти коју сам наумио да им нанесем због њихових злодела. 4Реци им ово: ’Овако каже Господ: ако ме не будете слушали – да живите по Закону који сам ставио пред вас, 5да слушате речи мојих слугу пророка, које вам упорно шаљем, а ви их не слушате – 6овај ћу Дом учинити попут Силома и овај град проклетством за све земаљске народе.’“
7А свештеници, пророци и сав народ су чули Јеремијину објаву, те речи у Господњем Дому. 8Тек што је Јеремија завршио са објавом свега што му је Господ заповедио да каже свем народу, они су га ухватили – свештеници, пророци и сав народ. Рекли су: „Јамачно ћеш умрети! 9Зашто си пророковао у Господње име и рекао да ће овај Дом постати као Силом, да ће овај град опустошити од житеља?!“ А сав се народ окупио око Јеремије у Дому Господњем.
10За ово су чули Јудини главари, па су из царевог двора дошли у Господњи Дом. Сели су на улаз Нових Господњих врата. 11Свештеници и пророци су овако рекли главарима и свем народу: „Овај човек је заслужио смртну казну јер је пророковао против овог града, онако како сте чули својим ушима.“
12А Јеремија је узвратио свим главарима и свем народу: „Господ ме је послао да пророкујем против овог Дома и против овог града свим речима које сте чули. 13Зато поправите своје путеве и своја дела! Послушајте глас Господа, свога Бога, да би се предомислио за пропаст коју вам је најавио. 14А ја сам, ево, у вашим рукама. Радите са мном оно што је по вама добро и право. 15Али једно сигурно знајте: ако ме погубите, сваљујете невину крв на себе, на овај град и све његове становнике. Јер, заиста ме је Господ послао к вама да вам у уши објавим све ове речи.“
16А главари и сав народ су рекли свештеницима и пророцима: „Овај човек не заслужује смрт јер нам је говорио у име Господа, нашег Бога.“
17Али подигли су се неки људи од старешина земље па су рекли свем народном збору: 18„Михеј Морашћанин је пророковао у време Јудиног цара Језекије. Рекао је свем народу Јуде: ’Овако каже Господ над војскама:
Преоран ће бити Сион,
Јерусалим у рушевине претворен,
а брдо овог Дома у зараслу шуму.’
19Па јесу ли га погубили Језекија, цар Јуде и сви Јудејци? Зар се он није бојао Господа и вапио пред лицем Господњим, па је одустао Господ од зла које им је најавио? А ево, ми ћемо себи нанети велико зло!“
20Али био је ту и човек који је пророковао у Господње име – Урија, син Семајин из Киријат-Јарима. И он је за овај град и за ову земљу пророковао према Јеремијиним речима. 21Када су цар Јоаким, сви његови јунаци и сви главари чули његове речи, цар је одлучио да га погуби. Урија је чуо за то, уплашио се и побегао. Отишао је за Египат. 22Цар Јоаким је послао људе у Египат. Тамо су, наиме, отишли Ахворов син Елнатан и још неки с њим. 23Они су довели Урију из Египта и извели га пред цара Јоакима који га је погубио мачем. Тело му је бацио на гробље обичног народа.
24Али Ахикам, син Сафанов, је чувао Јеремију и није дозволио да га предају народу и погубе.
